Iz prve ruke - Vodič za cikloturing III deo - Kamperska pravila
Mesto za kamp
Ukoliko morate da postavite šator na nečijem imanju, potrudite se da nađete vlasnika i da ga pitate za dozvolu. U većini slučajeva odgovor će biti potvrdan. U mnogim evropskim zemljama pomoći će ako naglasite da nećete ostaviti smeće za sobom niti napraviti štetu na njegovom imanju.
Gledajte gde postavljate šator da ne biste oštetili neki zasad. Ako postoji mogućnost da birate između livade i golog tla, uvek izaberite potonje. Težina šatora neminovno će povrediti floru i biće potrebno neko vreme da se ona na tom mestu oporavi.
Ako niste u kamp-naselju, a želite da razapnete šator u blizini nečijeg šatora, pitajte za dozvolu.
Ako vas je više u grupi i nekome iz grupe se ne dopada neko mesto, nemojte insistirati. Poštujete tuđ osećaj i nađite drugo mesto.
Logorska vatra
Ako postoji prethodno ognjište, iskoristite njega. Svaka logorska vatra je zapravo mali kontrolisani požar i zato svako ognjište ostavlja ožiljak na Zemljinoj kori. Treba dugo vremena da taj ožiljak zaraste i da se na mestu gde je sve sprženo obnovi život – da ponovo nikne trava i da se na njega vrati (mikro)fauna.
Nađite čistinu gde ćete paliti vatru. Očistite to mesto u prečniku od najmanje jednog metra – raščistite lišće i grančice. Ako je sušna sezona, poželjno bi bilo i da krug oko samog ognjišta zalijete vodom pre nego što upalite vatru.
U nekoj boci ili kofi uvek imajte dovoljno vode kojom možete da ugasite vatru ukoliko se otme kontroli.
Ogradite ognjište kamenovima ili ga ukopajte u zemlju kako biste zaštitili plamen i sprečili da varnice lete izvan ograđenog prostora.
Za potpalu koristite samo trule grane i opalo lišće. Zločin je seći zdravo drveće i rastinje i kidati lišće.
Ako nameravate da dolijete malo benzina ili goriva jer je potpala vlažna, budite veoma oprezni. Uradite to pre nego što upalite vatru i tek nakon što bocu sa gorivom odložite na sigurno mesto. Nekoliko puta osvedočila sam se kojom brzinom plamenovi sa vatre uhvate bocu koju držite u ruci.
Ne ostavljajte vatru bez kontrole – NIKADA!
Ne ostavljate vatru kada krenete na počinak.
Kada vatra dogori (početak planiranog gašenja je kada prestanete da dodajete potpalu na nju), ugasite je vodom. Ako nemate dovoljno vode, morate sačekati da sve dogori. Ali žar u ognjištu ne znači da je vatra ugašena. Dovoljno je da vetar dune i da iz njega rspiri vatru. Najbolji način da „ubijete“ žar je da u cipelama tapkate po ognjištu sve dok ne budete apsolutno sigurni da je ostao smao pepeo. Tada onim kamenovima zatrpajte ognjište, ili ako je bilo ukopano, nabacajte na njega zemlju. Tek tada možete biti sigurni da ste potpuno ugasili vatru.
Obedi
Nepisano pravilo u grupi kampera je da se večera uvek sprema zajednički, tako što svako priloži nešto od namirnica, a dobrovoljci za kuvare se sami ponude. U pripremanju večere takođe učestvuju svi tako što peru i seckaju. Nakon obeda, svako pere svoje posuđe.
Ova pravila poštuju se svuda u svetu i ona se podrazumevaju pa ako se pridružite nekome, budite sigurni da ćete zajednički pripremati večeru.
Doručak je stvar dogovora, ali obično svako priprema i jede svoju hranu.
Lična higijena
Jedan od najčešćih načina za održavanje lične higijene tokom ture i boravka u prirodi je kupanje i pranje u rekama i jezerima.
U održavanju lične higijene nemoguće je ne koristiti sapun, ali ako se malo potrudite, pre polaska na turu možete da pronađete prirodne sapune koji ne sadrže hemikalije a opet su ugodni za kožu i prijatnog mirisa (od morskih algi ili tome slično).
Čak i tada, nemojte se nasapunjati i uskočiti u vodu. Iako je to nesumnjivo dobar osećaj, na taj način zagadićete ceo tok nizvodno od mesta gde se kupate a ukoliko je reč o jezeru, sapunica će se raširiti u velikom prečniku oko mesta gde ste ušli u vodu. Okupajte se na obali, tako što ćete iskoristiti neki sud koji imate da iz njega polivate vodu na sebe. Kada isprete sapunicu, slobodno se bacite u vodu.
Pranje posuđa i stvari
Ne koristite deterdžente za sudove ni one za veš koji u sebi sadrže jake hemikalije.
Sudove možete prati samo vodom i žičanim sunđerom, ukoliko ih odmah potopite i ostavite da malo odstoje zbog zagorelih površina. Za skidanje čađi sa spoljašnje strane dobar je pesak ili sitni šljunak.
Veš i stvari možete prati prirodnim sapunima. Ako nemate ništa što ne sadrži hemikalije, onda se potrudite da njima ne zagadite reku ili jezero. Stvari operite u bisagi koju ste ispraznili a potom vodu prospite dalje od reke ili jezera.
Smeće
Nemojte baciti ni papirić van korpe za smeće. Ne činite to ni ako okolo ima puno „tuđeg“ smeća, idući rezonom: „ionako je mesto pretvoreno u đubrište, papirić manje-više neće ništa promeniti“. Takvo razmišljanje je na drugom mestu najvećih uzroka za zagađivanje prirode – prvi je neznanje udruženo sa nemarom.
Ranije je među planinarima i ljubiteljima prirode postojalo pravilo da ponesu i smeće koje nisu oni napravli već su ga zatekli, međutim, to je sada postalo nemoguće poštovati zbog ogromnih količina đubreta na sve strane. Ipak, ukoliko se nađete negde gde ga nema toliko mnogo, pokupite i njega.
Smeće odlažite u kesu koju ćete nositi sa sobom dok negde ne budete ugledali kantu za otpatke ili kontejner. Nekada se može desiti da čitav dan ne nađete mesto gde da ga odložite, jer po Srbiji, kao i po mnogim istočnoevropsim i azijskim zemljama, postoje čitave regije, pa čak i nacionalni parkovi, u kojima nemate gde da odložite vaš otpad – što je rezultat nebrige komunalnih službi i lokalnih vlasti. Meni se dešavalo da i po dva dana nosim punu kesu otpadaka iako se duž puteva kojima sam prolazila smeće razvlačilo na sve strane.
Ako ste pušač, morate biti duplo odgovorniji i oprezniji: da ne izazovete požar i da ne zagađujete prirodu pikavcima. Ugasite cigaretu i pikavac ponesite sa sobom.
Smeće možete spaliti ako ne želite da ga nosite sa sobom, ali u tom slučaju, pridržavajte se pravila o paljenju i gašenju vatre u prirodi.
Obavljanje nužde
Nađite jedno mesto, dalje od useva i staza između polja ako ste u blizini naselja, i njega koristite sve vreme dok tu kampujete. Ako ste u divljini, tada obratite pažnju i na to da mesto za vršenje nužde ne bude blizu šatora, jer može da privuče divlje životinje. Verovatnoća da se to zaista i desi, kao i da hrana koju nosite prizove neželjene goste, uglavnom je zanemarljiva jer se zveri klone ljudi, ali nekada treba povesti računa.
Bilo bi najbolje bi da vaš izmet i upotrebljeni toalet-papir zatrpate pomoću malog ašova, koji bi trebalo da je sastavni deo opreme za kampovanje. U Australiji i na Novom Zelandu farmeri će vas svuda pustiti da kampujete ako vide da imate mali ašov.
No biće dovoljno ekološki već i ako papir odložite u kesu sa smećem koju nosite sa sobom. Videla sam više kampera koji vode računa o otpacima od namirnica i uredno ih skupljaju, dok ostavljaju za sobom toalet-papir nakon obavljene nužde.
Korisni linkovi:
Domaći sajtovi i stranice posvećeni rekreativnim biciklsitima:
Ciklo Svet Srbija - Organizacija rekreativaca koja radi već više od decenije i organizuje zajedničke rekreativne vožnje po okolini Beograda, po Srbiji i povremeno u inostranstvu. Krajnje su „normalni“ i nisu „napucani“ biciklisti. Moja matična organizacija.
Cikloberza – Ozbiljan sajt za sve vrste bicilsita, od onih profi do početnika. Ima i sekciju prodaje i kupovine bicikala, opreme, delova, a veoma korisna je i Last minute sekcija, za traženje društva za dnevne i vikend-vožnje.
Freebiking – Jedan od prvih sajtova za ljubitelje pedalanja, mahom u prirodi i mahom po dirt i off road terenima. Često kombinuju grupe planinara, biciklista i ljubitelja vožnji džipom. Imaju i najveću bazu trekova. Sajt koji je okupio verovatno najveći broj bajkera na jednoj dvodnevnoj vožnji pre par godina – čak sedamdesetoro njih. Ljudi su opušteni i veoma druželjubivi.
Ciklonaut – Svojevremeno veoma aktivan sajt koji poslednjih par godina lagano umire. Forum gotovo i da ne postoji a još uvek je zatvorenog tipa (morate poslati mejl moderatoru da vam odobri pristupanje grupi). No sadrži dosta aktivnu sekciju za kupoprodaju svega u vezi sa biciklima – trange-frange, kao i veliki broj odličnih ciklopisa još iz vremena kada je na ovim prostorima biciklom putovala samo šačica zaljubljenika.
Bajsologija – Novi sajt, koji u podnaslovu sebe opisuje kao „magazin za bicikliste“. Zamišljen je veoma ambiciozno i pretenduje da na jednom mestu objedini sve najbolje od gorepomenutih sajtova. Za sada mu to i polazi za rukom.
Svetski sajtovi
Bikeroutetoaster - Sajt koji korsitim za iscrtavanje ruta. Dajem mu prednost u odnosu na Google Map ili Michelin i njemu sličnim interaktivnim maperima, zato što ruta može da se iscrta i manuelno (ako se odčekira opcija Use Auto routing), što pokazuje profil visina i ukupnu dužinu uspona, što mogu da se koriste i Open Street mape koje su za neke delove sveta bolje od Google mapa, što ruta može da se otvori u Google Eart. A može i da se prebaci na GPS uređaj.
Traveling Two - Verovatno najopsežniji sajt o cikloputovanjima, na kome se može naći doslovno sve što vas zanima o opremi, rutama, zemljama, a sadrži i brojne intervjue, putopise, pregršt praktičnih saveta i preporuka… rečju – neizostavna stranica ako krenete biciklom na putovanje.
Warm Showers – Cikloputnička verzija Couch surfinga – internet zajednice za besplatan smeštaj putnika. Najbolji način da prođete jeftino u instranstvu i da upoznate nekog sebi sličnog samo iz druge zemlje. Čak i ako ne planirate da idete van Srbije, pristupite listi i podelite svoj smeštaj sa cikloputnicima koji u velikom broju prolaze kroz Srbiju.
Crazy Guy on A Bike – Najveći portal ‘ludih biciklista’, sa mnogim sekcijama. Jedna od zanimljivijih za ljude u Srbiji može biti Companions – gde ćete sigurno naći društvo za svaku ludu turu koju budete osmislili. A možete se priključiti nekome na njegovoj turi. Pokušajte – zahvaljujući upravo ovom sajtu, ja sam bila našla saputnika sa kojim sam se otisnula na put oko sveta.
Markowe (markowe)
Odlično! Dodao bih da u Srbiji po zakonu važi, ako se ne varam, da je kampovanje dozvoljeno samo na za to određena mesta, ali u praksi savesni kamperi mogu apsolutno da kampuju gde hoće, a pogotovo ako se jave meštanima, koji verovatno znaju kome teoretski pripada šumarak ili poljana i mogu da potvrde da "nema problema".
Što se logorske vatre tiče, mi praktikujem da iskopamo kompletnu jednu "ploču" sa sve zemljom i travom, koju jednostavno vratimo kada napuštamo lokaciju, nakon što smo ugasili vatru i razbacali višak pepela. Na taj način se jedva vidi da je tu neko bio, pogotovo posle mesec-dva.
Kada već moramo u vršenju nužde, ja bih rekao UVEK zatrpavati. NIŠTA gore nego naići na tuđ, ovaj WC. U vojskama je to obavezno...
Uf, baš mi se sad ide na neko kampovanje..!
David G. (mmooccarrtt)
Pozdrav Snezena.Imate li neka iskustva(a sigurno imate) sa prelaskom granice biciklom...koja su dokumenta potrebna,da li je potrebna neka posebna dozvola za prelazak...mozete li nesto o tome da mi kazete,
Hvala
Snežana R. (pauza)
Meni nigde nisu tražili nikakav dokument. Zapravo, jesu na izlasku iz Kine, na granici sa Laosom, ali sam se pobunila objasnivši im da nisam ni ušla sa nekim dokumentom pa logično ne mogu ni da izađem sa njim. I onda su me pustili. Ali već sam znala, nakon tri meseca vožnje po Kini, da njihovi službenici u unifromama nisu baš dobro obavešteni i, posebno, da ne razmišljaju logično a vole i da izmišljaju 'pravila'.
Nisam čula ni za jedan slučaj da su nekome negde tražili bilo kakvu potvrdu za bicikl koji vozi na turi. Ako znate za neki primer i to vas brine, onda je najbolje da pitate za informaciju na nekom od inostranih foruma. Ima jako puno ljudi koji putuju biciklima i neko će imati svežu informaciju za zemlju koja vas zanima.
Nešto drugo se dešava na nekim granicama, a to je da ne možete da pređete biciklom ili peške, već jedino u motorizovanom vozilu. Meni se to desilo na ulasku u Ukrajinu iz Poljske, a isti slučaj je i sa prelazom između Gruzije i Rusiej na Kavkazu. Tad ustopirate neka kola ili pikap i pređete tih par stotina metara.