Pre tri godine, baš na današnji dan, spakovala sam moj bicikl i bisage u autobus za Bratislavu, da se tamo sretnem s čovekom s kojim ću krenuti na put oko sveta. Danas, tri godine kasnije, pakujem stvari u ogroman kineski ruksak, a bisage i bicikl ostavljam u Irkutsku, odakle vozom krećem za Moskvu a iz nje avionom za Beograd.

To je ta vest iznenađenja — vraćam se privremeno. Vraćam se zbog knjige koju objavljujem. Treba da budem tamo kad izađe, da joj pomognem. Odvojila sam dva meseca za to – mesec dana za pripremu, štampanje i organizaciju svega, i mesec dana za promocije.

Prva, beogradska promocija, zapravo tribina o mom dosadašnjem putovanju i daljim planovima – jer putovanje se nastavlja već od oktobra – zakazana je za 30. avgust u 20.00 h u klubu Rex u Jevrejskoj, a organizoator jePutospektiva. Pričaću o tome zašto sam poželela da krenem na ovakvo putovanje, čemu sam se nadala a šta me je snašlo u stvarnosti, govoriću o prednostima i manama solo putovanja, o tome kako se zaštititi u ’velikom svetu’ kada ste sami. Pričaću i o knjizi, potpisivaću je a moći će i da se kupi ako je neko nije naručio u pretprodaji.

Nakon Beograda, zamislila sam niz sličnih tribina po Srbiji. Za sada, u planu su Niš, Čačak, Novi Sad – a kada tačno, objaviću čim budem znala. U pomenutim gradovima Putospektiva i ja ’znamo ljude’. Ne treba ni da kažem da sam otvorena za pozive da dođem bilo gde. Jedini uslov je da mi se ostavi dovoljno vremena da do tamo stignem biciklom, nakon prethodne tribine.

Jer, na promocije ću – a kako bih drugačije — ići biciklom. Sa sve bisagama, u kojima će sada biti knjige, šatorom i najnužnijom kamp opremom. Kad god vreme to dozvoli, voziću malim, sporednim putevima. Svako će moći da mi se pridruži. Svako ko želi da vozimo zajedno, da kampujemo, da upoznajemo lokalce, pričamo sa njima, da fotografišemo i krademo dobrotu i lepotu iz slučajnih susreta sa prolaznicima. Ako bude po mome, ići ću lagano, tako da će čak i oni sa osrednjom kondicijom moći da me prate. A onda, kada stignemo nadomak grada gde će biti održana tribina, nađemo neko zgodno mesto za kamp. Pa odemo u grad, održimo tribinu i potom se vratimo na ono mesto da podignemo šatore, zapalimo logorsku vatru i spremamo zajedničku večeru. I da pričamo. Ili da ćutimo i samo uživamo u prirodi, u osećaju slobode, u lepoti oko sebe.

Tako ja to zamišljam. Uz malu pomoć prijatelja – verujem — i to ostvariti, kao i sve do sada.

Zakotrljaj me oko sveta - Roman Snežane Radojičić