Kristofer Frum ubedljivi pobednik stotog izdanja Tour d'Fransa

Put od kozijih stazica Kenije do drumova istorijom i legendom optočenih Trke oko Francuske, možda, konačno, i nije toliko dalek i nedostižan. Takva je, barem, slika koju u svet šalje ubedljiv trijumf na stotom, spektakularnom izdanju najznačajnijeg biciklističkog nadmetanja na planeti izvesnog Kristofera Fruma (Skaj).

Pre nego što će se karavan Tura domoći Pariza i uz vatromet i fanfare stotine hiljada gledalaca prostrujiti blistavim Šanzelizeom, mladić rođen u Najrobiju, višegodišnji stanovnik Južnoafričke republike, branilac britanske zastave i „službenik“ Kraljice, osvrnuo se na pobedu koju će pamtiti čitavog života.   

- Celokupno moje putovanje ka najvišim dostignućima bilo je neverovatna avantura. Od mog prvog planinskog bicikla u Keniji do vrha Aks 3 Domen u Pirinejima na kome sam prvi put obukao žutu majicu. U svakoj etapi kako privatnog života, tako i onog sportskog, morao sam mnogo da se borim. Iako razlike u generalnom poretku na aktuelnom Turu nisu pokazivale, zaista sam prošao kroz pakao da bih u Parizu proslavio trijumf. Bilo je i lošijih dana u planinama, muka sa vetrom i kišom, ekipa je bila pod konstantnim pritiskom da me sačuva – objasnio je Frum.

Pobeda je, međutim, slatka. Skoro kao i osveta. Možda i pravda. Pre 12 meseci kad je bilo kristalno jasno da je Kris najjači čovek u karavanu Tura, svesno se odrekao mogućnosti da ga osvoji u korist kolege iz ekipe Bredlija Viginsa. Poštovana je hijerarhija tima Skaja. Morao je da se zadovolji drugim mestom, isto kao i na Vuelti 2011. U Španiji je, takođe, bio u službi Viginsa, a kad je trka bila pred krajem, dobio je „odrešene ruke“ da se bori za trijumf, ispostaviće se, prekasno. Huan Hose Kobo bio je iznenađujući slavodobitnik, baksuznih 13 sekundi ispred Fruma.  

- Ne mogu da lažem, teško mi je padalo što moram da ugušim ambicije. Velika je žrtva odreći se prilike za trijumf na Turu. Kad osetim da imam snage da savladam veliko brdo, ne mogu da se zaustavim. Imam želju da idem gore, da učinim bolje, da postignem više. To nema veze sa Bredlijem, nije ništa lično. Jednostavno, ja sam osvajač planina, pokreće me poriv da dodirnem nebo – istakao je „Beli Kenijac“.

Frumova žrtva bila je istorijska. Postati prvi Britanac koji je trujumfovao na Turu daje biciklisti oznaku besmrtnosti, a Bredli je zahvaljujući izvanrednoj pomoći i vernosti kolege iz ekipe, ogrnuo plašt večnosti...

Zanimljivo je da je Kris (28) tek pre pet godina dobio prvu priliku da potpiše profesionalni ugovor.

- Tad sam još studirao ekonomiju u Johanesburgu, kad su mi predložili da potpišem ugovor sa Konika – Minoltom, pro kontinentalnom ekipom koja je učestvovala na nekim trkama u Evropi. Odlučio sam da pauziram godinu dana i iskoristim šansu koja mi se ukazala. Hteo sam da posvetim neko vreme biciklizmu, a profesionalni sport i univerzitet nikako nisu mogli da se uklope. Ubrzo sam počeo da pobeđujem. Osvojio sam planinsku etapu na prestižnom Điro dele Ređioni u Italiji i to me je preporučilo ozbiljnijim timovima – prisetio se Frum.

Dolazak u Skaj bio je okidač neslućenih uspeha. Uprkos podređenoj ulozi u početku, direktori britanskog tima rekli su mu da će od njega napraviti pobednika Trke oko Francuske.

- Prvo pitanje koje mi je postavljeno kad sam stigao u Skaj, bilo je šta želim da postignem u biciklizmu. Obrazložio sam im da imam želje na kraći i duži rok. Trijumf na Turu bio je dugoročni cilj. Činjenica da sam izborio žutu majicu već na osmoj etapi, da sam je pričvrstio na leđima pobedama na mitskom Mon Vantuu i na brdskom hronometru u Šoržu, momenti su potpuno van realnosti koju bih predvideo ili očekivao – komentarisao je Frum.

Poruka koju Kris želi da pošalje trijumfom, jeste da je sve moguće.

- Želim da promovišem biciklizam u Africi. Iako sam  iz „favorizovane sredine“, moj put nije bio toliko uobičajen za vrhunski sport. Tur je bio izuzetna prilika za tako nešto. Uz znanje da je i Deril Impej, Južnoafrikanac iz Orika - Grinedža nosio žutu majicu dva dana na ovogodišnjoj trci, zaista je istorijska prilika da se inspirišu stanovnici crnog kontinenta. Voleo bih da je više Afrikanaca koji mogu da uspeju u Evropi – objasnio je Frum.

Kris obožava kad mu deca u rodnoj grudi kažu da su upregla bicikl videvši ga na televiziji. Ipak, Frum danas živi u Monaku, a jedino što daje verodostojnost njegovim rečima, jeste uverenje da prozor velelepne vile u kojoj stanuje nije zatvoren ka ostatku sveta. 

Kris Frum rođen je u Najrobiju u Keniji gde je živeo sa roditeljima, poreklom iz britanskog Brajtona. Majka, koja je preminula pre četiri godine, bila je psihoterapeut, dok se otac bavio organizovanjem safarija. Frum neretko prepričava kako je bežeći od nosoroga morao da se sakrije u krošnji drveta.

Kad je napunio 14. godina, porodica se preselila u Johanesburg u Južnoafričkoj republici.

- Bio je to kulturološki šok za mene. Naučio sam da živim jednostavnim životom, u kontaktu sa prirodom. Odjednom sam bio sam, i to u Internatu. Nije bilo jednostavno, ali samoća mi je omogućila da mnogo brže naučim izvesne stvari u životu, da postanem sam sebi dovoljan, da shvatim šta želim i kako to da postignem. Zato volim planinu – objasnio je Kris.

Za one koji su živeli na afričkom kontinentu, kaže se da ne mogu da ga izbace iz srca. Frum ima Afriku i u krvi. Kad je bio mali prilikom pecanja na jednoj kenijskoj reci zarazio se crvom parazitom koji jede krvna zrnca.

- Bolest je nemoguće potpuno izlečiti, ali je držim pod kontrolom. Na svaka tri meseca moram da se podvrgnem lekarskim analizama. Više od parazita, osećam da meni u krvi struji melanholija, tuga za Afrikom. Sigurno ću se vratiti tamo jednog dana i otvoriti školu biciklizma. Imao bih pravu misiju, moj život bi bio ispunjen. Voleo bih da u profesionalnom karavanu ima više crnaca – objasnio je Frum.

U Johanesburgu Kris je upisao studije ekonomije. Akademski život prekinuo je na pretposlednjoj godini fakulteta 2007, kad mu Džon Robertson, direktor jedne manje kontinentalne ekipe Konika Minolta, ponudio profesionalni ugovor i odlazak u Evropu. Frumovo prvo odredište bila je Belgija. Godinu dana kasnije prešao je u Barlovorld, a od 2010. je u Skaju

Kako je počeo, tako se i završio neverovatno uzbudljiv stoti Tur d'Frans. Supersonični Marsel Kitel (Argos – Šimano), pobednik prve etape na Korzici, izborio je jedan od najprestižnijih trijumfa za zaključenje najznačajnije trke planete.

U sutonu na aveniji Šanzelize u Parizu, Nemac je priredio vatromet ispred nikog drugog nego vrhunskih majstora sprinteva sunarodnika Andrea Grajpela (Loto – Belisol) i Marka Kevendiša (Omega Farma). Marsel je u Gradu svetlosti overio impresivni četvrti trijumf na minuloj Trci oko Francuske. Zelena majica ostala je, međutim, čvrsto na leđima četvrtoplasiranog u poslednjoj etapi Petera Sagan (Kenondejl)

 Kris Frum (Skaj) prešao je preko linije cilja zagrljen sa drugovima iz ekipe koji su mu pomogli da osvoji i sačuva istorijsku žutu majicu. Ubedljivim trijumfom, Britanac je najavio dominaciju i u budućnosti na drumovima Francuske.

Rezultati 21. etape: 1. Kitel (Nemačka, Argos – Šimano) 3:06,14, 2. Grajpel (Nemačka, Loto Belisol), 3. Kevendiš (V. Britanija, Omega Farma), 4. Sagan (Slovačka, Kenondejl), 5. Ferari (Italija, Lampre), 6. Kristof (Norveška, Kaćuša), 7. Reza (Francuska, Juropkar), 8. Žene (Francuska, Juropkar), 9. Benati (Italija, Sakso – Tinkof), 10. Fišer (Brazil, FDŽ) svi u vremenu pobednika...

Generalni plasman: Generalni plasman: 1. Frum (V. Britanija, Skaj) 83:56,40, 2. Kintana (Kolumbija, Movistar) +04,20, 3. Rodrigez (Španija, Kaćuša) +05,04, 4. Kontador (Španija, Sakso – Tinkof) +06,27, 5. Krojciger (Češka, Sakso – Tinkof) +07,27, 6. Molema (Holandija, Belkin) +11,42, 7. Fuglsang (Danska, Astana) +12,17, 8. Valverde (Španija, Movistar) +15,26, 9. Navaro (Španija, Kofidis) +15,52, 10. Talanski (SAD, Garmin) +17,39...

Zelena majica (poeni): 1. Sagan (Slovačka, Kenondejl) 409, 2. Kevendiš (V. Britanija, Omega – Farma) 312, 3. Grajpel (Nemačka, Loto Belisol) 267...

Tačkasta majica (poeni): 1. Kintana (Kolumbija, Movistar) 147, 2. Frum (V. Britanija, Skaj) 136, 3. Rolan (Francuska, Juropkar) 117...

Bela majica: 1. Kintana (Kolumbija, Movistar) 84:01,00, 2. Talanski (SAD, Garmin) +13,19, 3. Kviatkovski (Poljska, Omega – Farma) +14,39...

 
Peter Sagan