Biciklistička Alijansa / Profesionalne biciklistkinje osnovale novi ženski savez vozača

Bivše i aktuelne profesionalne biciklistkinje Iris Slependel (Iris Slappendel), Karmen Smol (Carmen Small) i Grejsi Elvin (Gracie Elvin iz tima Orica-Scott) objavile su vest o formiranju nove ženske unije vozača pod nazivom “Biciklistička Alijansa”. Ova nova ženska biciklistička grupa će se brinuti o obezbeđivanju ugovora za članice kao i o edukativnoj podršci, karijernom savetovanju i pružaće pravnu i penzionu pomoć.

Alijansa je ideja nedavno penzionisane Iris Slependel koja je u svetu profesionalnog biciklizma provela 13 sezona kao vozač i UCI predstavnik. Trebalo je više od godinu dana da bi se ideja uobličila i sprovela u delo, inicijalno je Alijansa trebalo da zaživi krajem novembra, rok je probijen samo malo pa je Biciklistička Alijansa zvanično osnovana u decembru 2017. godine. Slependel, Smol (koja je još uvek bila aktivni vozač na početku ovog projekta) i Elvin čine izvršni odbor Alijanse, sa Slependel kao izvršnom direktorkom, Smol kao potpredsednicom i Elvin kao direktorkom komunikacija. Ovakva postavka izvršnog odbora predstavlja balans između onih koji imaju dobre ideje za unapređenje ženskog biciklizma ali i trenutne pozicije i samopouzdanja da te ideje sprovedu u delo.

“Radila sam sa mnogo vozača koji imaju dobre ideje ali kada pomislim na vozače koji smeju svojim sportskim menadžerima da kažu ‘šta to radiš’, ili ‘nisam ovako to želela’ ili ‘ovo se kosi sa mojim uverenjima’ onda je taj broj mnogo manji. Tražila sam vozače sa specifičnim vrednostima za koje sam mislila da imaju mišljenje i žive u skladu sa njim,” rekla je Slependel.

Na samom početku projekta grupa je poslala upitnik na 450 adresa kako bi se utvrdili primarni problemi sa kojima se žene vozači suočavaju. Polovina onih koji su odgovorili na upitnik ukazala je na šokantne ali ipak nimalo iznenađujuće rezultate. Kada se radi o plati, 50 odsto ispitanih vozača reklo je da godišnje zarađuje manje od 10.000 evra, 29 odsto njih zarađuje 5.000 evra ili manje dok 17 odsto njih nema nikakvu platu. Od ukupnog broja onih koji ništa ne zarađuju samo 5.6 odsto ima ugovor koji uključuje zdravstveno osiguranje, a 21.4 odsto njih je imalo pokrivene putne troškove. Oko 52 odsto vozača je u nekom momentu u karijeri bilo prinuđeno da pomogne timu plaćanjem medicinskog testiranja, putnih troškova ili mehaničke podrške. Isti procenat ispitanika je rekao da pored biciklizma ima i drugi posao kako bi zaradili dovoljno da sastave kraj sa krajem. Otprilike 91 odsto vozača je potpisalo ugovor, a da se nisu prethodno konsultovali sa advokatom. Istraživanje je takođe pokazalo šta je najvažnije za ženski peloton, 52 odsto vozača istaklo je zdravstveno i lično osiguranje kao svoj prioritet. Na drugom mestu našlo se pitanje zaposlenja nakon biciklističke karijere i edukacija kao priprema za život van biciklizma.

Ime grupe je pažljivo odabrano kako ne bi svojim nazivom ukazivalo na žene. To se nije smatralo neophodnim jer sudeći prema Slependel, “svi smo mi biciklisti”. Isključivanjem seperacije na žene u svom nazivu, grupa je ostavila otvorenu mogućnost da se nekada u budućnosti Alijansi priključe i muškarci. Prvi cilj koji je grupa postavila jeste da izgradi članstvo i da bude prepoznate od strane UCI organizacije. Grupa je već započela pregovore sa ženskim timovima za koje se nadaju da će formirati svoju sopstvenu organizaciju kako bi ova dva tela mogla da rade zajedno na unapređenju ženskog biciklizma.

Izabela Horvat