Često se pitamo šta je to pretreniranost i kako nastaje. Kako je izbeći i šta raditi ukoliko nastane? Gde tražiti greške? Evo nekih korisnih saveta koji Vam mogu pomoći da prepoznate, sprečite, izbegnete pretreniranost.

Pretreniranost je nesklad između opterećenja i mogućnosti organizma da to opterećenje prihvati i do istog dolazi ne samo zbog posledica preintezivnog treniranja, već i zbog kvaliteta treninga. Zato je, takođe, i u upotrebi naziv "pogrešna treniranost". 

Dijagnoza pretreniranosti se može ustanoviti na osnovu anamneze treniranja i kliničkog nalaza. Uzrok pretreniranosti uvek je složen i javlja se kod oba pola i u svim životnim dobima.

Uzroci pretreniranosti mogu biti:

• infektivne bolesti
• razdoblja rekovalascencije
• loša ishrana
• promene bioritma
• vrućine
• manjak sna
• sukobi na poslu i u porodici (stres)
• jednolično treniranje
• nepoverenje prema treneru i trening planu
• treniranje na svoju ruku bez periodizacije i stručnog nadzora
• posledice upotrebe dopinga
• materijalne poteškoće
• promene načina života i dr.

Ukoliko pretreniranost nastane, važno je odrediti stadijum u kome se nalazi. Kod pretreniranosti možemo izdvojiti tri dosta dobro izdiferencirana stadijuma:

1. Stadijum u kome se sportista ne žali ni na kakve tegobe. Jednostavno, pojavljuju se povremene nesanice ili površno spavanje sa čestim buđenjima posle kojih je sportista nedovoljno odmoren od prethodnih napora. Kod mlađih uzrasta može se primetiti smanjenje tempa rastenja i pojava slabijih rezultata. Gubitak apetita koga prati smanjenje telesne mase su najuočljiviji simptomi ovog stadijuma pretreniranosti i svaki trener, a i sportista, su dužni da ih prate;
    
2. Stadijum koji karakteriše veliki broj žalbi od strane sportiste i objektivno smanjenje fizičkih sposobnosti. Od apatije do razdražljivosti, smanjenja apetita i gubitka težine (veoma pogodno za praćenje u toku trenažnog procesa), do neodređenih rakcija od strane srca i promena na EKG-u. Fizičke sposobnosti se smanjuju (snaga mišića, brzina, izdržljivost, a naročito koordinacija pokreta). Ovo predstavlja izraziti kritični momenat za povređivanje sportiste i to se najčešće i dešava. Ne možemo pouzdano tvrditi, ali uopšte nije daleko od logike da se sa povredom može prekinuti zloslutni lanac pretreniranosti i da je povreda "dirigovana" od strane CNS. Naravno, ova spekulacija nije naučno dokazana, ali nam se čini logičnom;
    
3. Stadijum koji karakteriše razvoj neurasteničnih reakcija hiper ili hipotoničnog karaktera i izrazito smanjenje fizičkih sposobnosti sportiste. Vegetativni nervni sistem je bez dobre kontrole od strane CNS i predominira simpatikus. Težinu stanja najbolje možemo videti iz terapije i mera koje moraju preduzeti lekar i trener zajedno.    

ŠTA RADITI?

• Kod pretreniranosti prvog stadijuma, dovoljno je zabraniti takmičenja i izmeniti režim treninga 2-4 nedelje sa umanjenjem obima i intenziteta. Osnovnu pažnju posvetiti opšte fizičkoj pripremi sa umerenim opterećenjima.        
• Kod pretreniranosti u drugom stadijumu trening se prekida 1-2 nedelje i zamenjuje aktivnim odmorom. Nakon ovoga, 1-2 meseca traje uvođenje u trenažni postupak i podizanje nivoa opšte fizičke pripremljenosti uz zabranu nastupa na takmičenjima.    
• Kod pretreniranosti poslednjeg,  trećeg stadijuma,  potrebno je kliničko lečenje najmanje dve nedelje, zatim sledi aktivni odmor 2-4 nedelje posle kojeg, u periodu od 2-3 meseca, se sportista postepeno uvodi u trening. Vitaminizacija i promena higijensko dijetetskog režima je neophodna.