Pored standardizovanih principa treninga koji utiču na poboljšanje sposobnosti i postizanje određenog cilja sportisti se neretko vode određenim krilaticama koje su ili lažne ili pogrešno protumačene i nemaju naučno i medicinsko pokriće. 

1. NEMA BOLA, NEMA NAPRETKA

Trening nikada ne sme da proizvede bol. Dobro pripremljeni sportisti mogu da izdrže veoma naporan događaj bez osećaja bola i očigledne neprijatnosti. Bol nije prirodna posledica treninga, on je signal problema koji ne smete da zanemarite. Jedina izreka koja je prihvatljiva je da bez osećaja neprijatnosti nema napretka.

2. MORATE POKIDATI MIŠIĆ DA BISTE BILI JAČI

Mikrotraume ponekad nastaju u mišićima kao posledica treninga ili takmičenja, ali one nisu poželjan i neophodan ishod treninga. Istraživanja su pokazala da je kod maratonaca posle trke velika učestalost mikrotrauma nastalih, pogotovo, na dugačkim nizbrdicama (razlog toga je ekscentrična mišićna kontrakcija tokom trčanja nizbrdo). Prevelika trauma ne pomaže treningu i napretku, već ga usporava i onemogućava.

3. RADI DOK SE NE UPALIŠ

Ova izreka se često čuje među bodi-bilderima, koji izvode ogroman broj ponavljanja i serija kako bi izgradili i oblikovali mišiće. Osećaj "žarenja" u mišićima verovatno je posledica povećanog aciditeta (porasta kiselosti krvi), povezanog s visokom koncetracijom mlečne kiseline u mišićima. Taj osećaj nije opasan, ali nije neophodan.

4. MLEČNA KISELINA IZAZIVA BOL U MIŠIĆIMA

Ova zabluda nema nikakvu činjeničnu osnovu. Trening izaziva produkovanje mlečne kiseline, ali sama mlečna kiselina nije uzrok bolova. Ona se odstranjuje iz mišića putem krvi po završetku fizičke aktivnosti (vreme potrebno za odstranjivanje je oko sat vremena). Bolovi se javljaju tek posle 24 sata ili duže, dugo pošto je mlečna kiselina odstranjena ili metabolisana. 

5. MIŠIĆI SE PRETVARAJU U MASNO TKIVO ILI OBRNUTO

Jedno veoma često pogrešno tumačenje je da kada sportista prestane s treningom mišići mogu da se pretvore u mast, kao i obrnuto kada se počne sa trenažnim procesom. Oba tkiva su visokospecijalizovana i imaju specifične funkcije. Mišićni sastav čine duga cilindrična vlakna sastavljena od kontraktilnih proteina, formiranih tako da mogu da proizvode silu i vrše mehanički rad. Ćelije masnog tkiva su okrugli rezervoari za deponovanje masti. Trening izazivahipertrofiju (povećanje mišićnih vlakana), a mirovanje ih smanjuje. Povećan unos kalorija (bez adekvatne potrošnje) pospešuje rast masnih ćelija, a sagorevanjem veće količine kalorija nego što unosite se smanjuju.

6. OSTAO SAM BEZ DAHA

Sportisti često imaju taj osećaj kada trče prebrzo za stepen treniranosti. Taj osećaj koji dolazi iz pluća predstavlja samo još jednu vrstu neprijatnosti fizičkog rada i prisutan je zbog povećane koncetracije ugljen-dioksida koji izaziva manjak kiseonika. Prevelika količina ugljen-dioksida je znak da prelazite svoj anaerobni prag, da radite iznad nivoa aerobne treniranosti. Treba se upoznati sa tim osećajem tokom trenažnog ciklusa.

KORIŠĆENA LITERATURA:

• Sharkey B. J., Gaskill S. E. (2007): Fitness and Health, Human Kinetics
• Koprivica V. (2013): Teorija sportskog treninga, FSFV Beograd
• Ugarković D. (2002): Osnove sportske medicine, FSFV Beograd