Tanak tekst,kasnite bar 4-5god sa ovim

Kasne u odnosu na šta, svetsku ekonomsku krizu, raspad RJ??? Nigde na našem vebu nema sličnog teksta, a tema je definitivno vanvremenska jer ljudi idalje nisu kiborzi te je optimalna kadenca nepromenjena. Tekst sadrži taman dovoljno informacija da bi i neko sa IQ 40 skapirao da mu suludi prenosi tipa 48-11 u rekreativnoj vožnji ništa dobro neće doneti, a takmičarima svakako nije namenjen :).

Samo jos fali za drumske bicikle, tj. 52 zuba.

Za drumasa samo promeni prenosni odnos u formuli i ubaci tvoj obim tocka.

Pre je bio neki program na forumu ???

http://sheldonbrown.com/gears/

Evo ga link!!! Pa ko voli da se igra i kalkuliše, može to da radi do mile volje.

Što se drumaša tiče za rekreativnu vožnju, moje mišljenje je da je najelegantnije rešenje kompakt pogon sa kasetom 12-25

Odličan (i tačan) tekst. Odličan!



Ovo je par (više onako, uzgred) opaski.

1) Optimalan izbor je optimalan. "Najoptimalnije" bi značilo da postoji optimalnije od optimalnog, što je nemoguće. O:)

2) Prenosni odnos je suština što se performansi tiče. Što se dugotrajnosti zupčanika tiče - više je bolje. 48 x 16 je isti odnos kao i 36 x 12, ali će ona prva kombinacija preći puno više KM pre zamene, tako da ima smisla povećati broj zuba na pogonskim lančanicima, ukoliko se koriste zadnji zupčanici koji prate to povećanje. Nove kasete idu pozadi i do 36 zuba što je sasvim OK i za strme uspone. Tako da je OK imati veći broj zuba napred, ali izbegavati kasete koje počinju od 11 zuba. Ko može da bira.

Mene zanima ko je autor teksta posto nije potpisan?

Druga stvar je pogresna predpostavka da velika sajbna uvek ide na 11 zuba.

Svakako je vise = bolje
Kada bi terali sa velikom kadencom maksimalni prenos onda bi vam bio potreban jos jaci prenos, tako da rezerva mora da postoji.... a kondicija dodje vremenom.

Autor teksta sam ja, Damir Andrić.
Samtram se kompetentnim da govorim o temi kao biciklista, mahaničar i mašinac.
Na Mašinskom fakultetu sam naučio zaista puno o prenosnim odnosima, kao mehaničar sa iskustvom dugim preko 25 godina imao sam i dovoljno prilike da to u praksi proverim. Kao biciklista sa (od kada kilometre brojim) pređenih 279.000km, koji je ostao veran prenosnim odnosima 42/11 i 44/11 tvrdim da rekreativnom biciklist teži prenosni odnos nikada neće biti potreban. Gomilu puta sam na ravnom uspevao da pratim (okrećući pedale) kamione koji su išli brže od 85km/h, a na nizbrdicama se nikada nije desilo da ne mogu brže da vrtim, već na 87km/h položaj na brdskom biciklu nije mi dozvoljavao bržu vožnju.
Ako si pročitao tekst, mogao si da shvatiš da o prenosnom odnosu sa 11 zuba nazad ne govorim kao permanentnom nago kao o prenosu izabranom za maksimalne krstareće brzine (čemu i služi). Kada krstarim brzinom od 35km/h, nikada ne vozim prenos 44/11 već 44/13 i tada se na biciklu sa točkom od 26" nalazim u polju idealne kadence.
Više jeste bolje u za neke stvari, ali ne obavezno i kod mehanike. Kada koristiš preteške odnose, opterećuješ srce više nego što je zdravo, habaš prenos znatno više, a ne radiš na kondiciji kao što si pogrešno predpostavio, već samo na snazi (što apsolutno nije isto).
Treba imati u vidu da brzina trošenja lanca i pogona mnogo više zavisi od sile koju prenosi i ravnomernosti u prenosu te sile nego od toga koliko se puta lančanik okrene. Kada voziš prejaki prenos, da bi uz manji broj obrtaja lančanika (ne zupčanika kao neki već rekoše) sila koju lanac prenosi mora biti znatno veća ša se samim tim i lanac brže tegli a lančanici više troše. Takođe, kada voziš na preteškom prenosu (što je svaki prenos izvan opsega optimalne kadence) tokom jednog obrta prednjih lančanika imaćeš daleko više promena sile koju primenjuješ na kurblu od situacije sa optimalnom kadencom. Ova neravnomernost u opterećivanju naravno takođe vodi do bržeg habanja opreme.
Empirijski dokazano :). Imao sam dovoljno i materijala i vremena da ovo praktično proverim i to izgleda ovako. Kada vozim svoj ravničarski bicikl sa XTR 960 srednjim pogonom, lancem i kasetom iz iste serije, u zoni kadence sa jednim XTR 9-faznim lancem, mogu preći oko 7-8000km (asfalt i ravnica). U istim uslovima, sa istom opremom, ali u prenosu za 1 stepen težem od onog sa optimalnom kadencom, prelazim 5-5500km.
Pošto vidim da je neko pitao za maksimalne prenosne odnose na drumskom biciklu, nisam ih obradio jer je tema bila rekreativna vožnja biciklom. Smatram da drumski bicikl na prenosnom odnosu 52/11 ili 52/12 neće biti potreban niti jednom rekreativcu. Onaj rekreativac koji se i odluči na takav prenosni odnos je ipak slučaj za kardiologa, a ne za ovaj tekst.

@Damir E.

Dragi imenjače, rekreativci voze i drumaše, tako da te molim da obradiš taj segment.

Damire i ostali, zelim vam Sretnu Novu Godinu!
Ja sebe smatram hobistom, koji u toku sezone vozi vikendom (sub i ned) u proseku po 60-90km po turi sa par drugara, svi smo u rasponu generacija 1966-1969, mozda predjemo do 4,000km po sezoni. Nase etape idu od 190-650m nadmorske visine i prilicno su lagane za vas koji ste se profesionalno bavili biciklizmom, za nas su super, poneki usponi su 200mnv i vise za nekih 2-3 km. Vozimo bicikle mozemo sebi da priustimo a trudimo se da nase druzenje, pored rekreacije, obogatimo salom, novim temema za razgovor i dr.
Moj "tocak" je jako star, neka Cr-Mo Olimpia koji sam kupio davne 2002 g. custom made tada :) , sa Shimanovom grupom menjaca napred 52/42/32 i nazad 34/11, nekada se zvala Mega range varijanta, pored 34-ke ima jos 6 manjih zupcanika, i 26-ce, tada gume sa semi-slik varijantom, a sada slik 1,75". Prosecan brzina na kraju svake ture uvek nam se krece do 22km/h, sto je za nas otprilike super. Ne nosimo elektronske gadgete, osim telefona, do skoro smo isli i bez rezervne opreme, pa nas ponekada supruge slepaju po pozivu :)
Razmisljam da promenim "tocak" pa kao i svaki Balkanac, koji ne zna sta hoce, mislim da promenim menjac, velicinu tocka... retko pominjem da treba da popravim svoju kondiciju prevashodno.
Svejedno, smatram da je ovako koncipiran clanak, namenjen nama koji ne znamo sta su zbice, sajbne, gurtne, i dr. vec zelimo da se osecamo lepse u ovim sumornim vremenima, ali ne na ustrb svog zdravlja, te da ne napravimo gresku na pocetku svoje biciklisticko-hobi karijere i zbog toga prebrzo odustanemo od dalje bavljenja i promocije samog biciklizma, stoga Damire i ostali hvala!
Puno pozdrava iz Nisa, a poseban pozdrav za Mrmu i Acu, moje "tocak" kompanjone!

Jovan

Ja sebe smatram nekim rekreativcem jer godišnje pređem oko 3000km ne merim precizno, dakle mogu da potvrdim ovou priču iz ličnog iskustva. Odnos pogona 42/11 pri kadenci 80-90 mogu da održavam samo ako nema vetra ili vozim u zavetrini inače je izuzetno teško održavati taj ritam. Tako da su po ravnom 42/13 i 42/15 najčešći izbor. Kada duva vetar u lice 42/15 deluje kao ne moguća misija. Zaključak se loigički nameće, pogon je najlakše zameniti, motor je najteže nabudžiti.

Ovo je super program za prenos
IPHONE:
https://itunes.apple.com/us/app/bike-gears-free-bike-gear/id527344926?mt=8
ANDROID:
https://play.google.com/store/apps/details?id=com.gearcalculator&hl=en

@Damire na koliko menjas lanac( i kasetu)

Zavisi od lanca i kasete i gde vozim.
Na Cannondale-u (2x10) koji mi je isključivo za teren na 500-1000km lanac a kaseta je prešla oko 7000, i cenim da može još toliko (XTR 980). Na scott-u Scale koji mi je za mešanu vožnju lanac (9-fazni na oko 5-6000 (na 2-3meseca)), kaseta mi na njemu traje već 2 godine (takođe XTR, ali 960), a to znači da je prešla oko 32.000km, Ona će verovatno ove godine (na oko 40-45.000 morati u đubre). Na turingu koji mi služi isključivo za putovanja, i lanac i kaseta su tu već 5-6 godina, ali taj bicikl prelazi samo 1000-1500km godišnje. No tu ima mnogo više priče od prenosnog odnosa, naravno da je kod veće kadence okretanje daleko ravnomernije i uz menje cimanja a i znatno veći raspon brzina kojima se optimalna kadenca može postići, zato lanac i kaseta više prelaze ali i duže traju. Ipak, puno uticaja ima i podmazivanje, pranje (Cannondale perem i podmazujem nakon svake vožnje), Scale jednom nedeljno perem 2x nedeljno podmazujem (1 nedelja zimi = 350-450km, 1 nedelja leti jednako 450-600km). Bitno je naravno i čime se podmazuje, jer se konstantno susrećem sa mušterijama koji mi u servis donose MTB bicikle koje voze po terenu a podmazuju ih mašinskim uljem ili još gore WD-om i nakon 1000-1500km i lanac i kaseta moraju da se menjaju zajedno. Takođe, jako je bitno kada menjate lanac jer od toga zavisi koliko će kaseta lanaca moći da preživi. Naravno najviše zavisi od vozača. U doba dok sam bio aktivni takmičar lanac mi je trajao maksimalno 2000km i to 8-fazni IG90 koji je bio poznat po izdržljivosti, vremenom, od kada vozim za sebe čak i 9-fazni i 10-fazni lanci, poznati po kratkom životnom veku, umeju da mi traju 5-6000km vrlo različitih terena. Naravno, moram napomenuti da živin u Vojvodini, gde je jedini naprijatelj lanca pesak i zimi kiša, sneg i so...Upravo je to i razlog zašto na cannondale-u lanac moram menjati u porseku na 10-15 vožniji (Cannondale asfalt nije video :))

@Damire pa cime treba onda da se podmazuje ?

Ja koristim Motip PTF Oil (u Uradi sam košta oko 500din), teflonski sprej koji ne sakuplja prašinu kao obično ulje, i podmazuje a ne odmašćuje kao WD. U principu svaki teflonski sprej namenjen za podmazivanje lanaca dobro radi posao, produžuje vek lanca i lančanika.

Pozdrav tebi Damire a i ostalim clanovima :)
Lepo objasnjeno :)

Mene interesuje cime cistis lanac i lancanike?

Leo Clean - sredstvo za čišćenje motora, Za razliku od onih sredstava za čišćenje kupatila, rerni,... nije previša agresivan, radi odlično. A za razliku od mazutola i sličnih nije na bazi nafte tako da ne smrdi. Ima boljih definitivno, ali pošto mi je to posao a ne samo hobi, ta mi pakovanje od 2l traje 2-3 meseca ne isplati mi se da kupujem skupe verzije koje slično rade... Cena LEo Clean-a je oko 500din za 2l. Kupujem ga u metrou.

Neophodno je biti dovolnjo glup da ne naucis kako da biras stepen prenosa u odnosu na faktore koji uticu u svakom momentu (vetar,gume,podloga,kalorije,nagib.....).

Zašto većina drumaša ima dve šajbe na pogonu? Recimo odnos 34 na pogonu i 28 na kaseti, koji je 1,21. Gubljenje energije na uzbrdici i veće opterećenje za lanac. Retki su tripl pogoni i tripl leve šamaraljke.

@aleksandar m

Tripl pogoni su retki, ali bi uskoro mogli biti i istrebljeni, posto je Shimano odlucio da ih pravi samo u bas slabim serijama opreme (105, ultegra i Dura Ace odavno se ne prave u tripl varijanti).
Za drumase definitivno tripl nije dobra opcija jer ta treca najmanja sajbna nema nikakvu svrhu na drumasu za biciklistu koji ima bilo kakvu formu, cak i kada naidje na ekstremnu uzbrdicu. Cak i kaseta 12-28 nije potrebna za kompakt pogon. Jednostavno na toj najmanjoj sajbni ti vrtis a kao da stojis u mestu i tako jos vise rasipas energiju.

Podlednji komentar o istrebljenju 3x baš i ne stoji. Ustvari, 3x možda i neće biti neophodan, ali će se broj zuba na malim šajbnama vremenom bitno smanjivati jer više ni compact nije dovoljno sitan. Stojhi da na drumašima verovatno nema potrebe za slavijim prenocom, ali imajte u vidu da se Daura-Ace, Ultegra i 105-ica ugrađuju i na Gran Fondo i Gravel bicikle. Gravel postaje odlično rešenje za one malo tehnički naprednije drumske bicikliste koji su u stanju da voze i teren. Pojavljivanje drumskih disk kočnica i ponovno uvođenje amortizera na određene kategorije drumskih bicikala (gravel konkretno), uslovilo je uvođenje 10-42 i 9-42 kaseta u drumsku kategoriju opreme. Besmisleno je ograničiti se na teške prenose zbog sujete i time sebi onemogućiti neke mnogo atraktivnije vožnje od običnih drumskih krstarenja, kada današnji bicikli tu mogućnost već nude.

@ damir E

Sve to stoji što kažeš, ali pogledaj šimanov sajt. 105, ultegra i Dura Ace u novoj seriji proizvodi se samo race varijanti 53-39 i novoj kompakt varijant koja je sada 52-36.

Da, sve je manje tripla. Sad Dura Ace ima pogon i u varijanti 55-42 !!! Kasete sa 11 brzina su sa 32 zuba max. Moramo uložiti više snage na usponima preko 12%. :) Više kondicije.

Pa pogon 55-42 je pre svega za ravnicu i traitlon. Ne kazem da ne moze sa tim u brda (imam primer iz okruzenja gde nas covek na 56-42 uparen sa kaseton 11-23 dere na brdima) ali to nije za brda.

Predpostavljam da ste svi svesni da je Shimano odavno prestao da bude thenički predvodnik u svetu biciklizma. Poslednji njihovi pokušaji bili su sa biopace šajbnama (kakve sada oval pokušava da progura) krajem 80-ih, pneumatskim menjačima sredinom 90-ih i MTB šamaraljkama sredinom 2000-tih. Svi su se nesavno završili. Od tada je svet biciklizma podeljen na male firme koje svoj deo kolača dobijaju kao tehnološki predvodnici koji konstantno eksperimentišu i svakih par godina moraju izbaciti proizvod koji će biti u mogućnosti da prodaju dok ga giganti poput Shimano-a i SRAM-a ne usvoje i velike kompanije koje prave proverene proizvode. Tako je Shimano čekao 7-8 godina, sve dok SRAM svojim zadnji menjačima nije preuzeo primat i potpuno razvio sistem, a onda je utrčao sa Shadow menjačima koji su faktički dorađeni SRAM menjači i sa starom Shimano tehnikom nemaju veze. Shimano je čekao da hidraulika na drumskim kočnicama postane standard da bi izašao sa svojim proizvodom na već pripremljen teren. Takođe, sadašnji Di2 sistem Shimano menjača je razvijen po ugledu na ono što je Miche proizvodio pre 15 godina, ali nisu bili dovoljno veliki da priču isteraju do kraja. Tako je i sa pogonima. Specialized recimo na svoje bicikle u visokoj klasi ugradjuje Praxis Works pogone jer Shimano i SRAM još uvek nisu spremni da na tržište izađu sa adekvatnim wide range kasetama za Gravel i srednjim pogonima koji na drumu podržavaju dovoljno mali prenosni odnos. Kao što rekoh, male, skupe firme danas opstaju tako što danas prave ono što će se u masovonoj proizvodnji 3 najveća proizvođača opreme pojaviti za nekoliko godina. Oni ne nude kvalitet i izradu koju nude Shimano SRAM i Campagnolo, ali popunjuju mesto na tržištiu za koje veliki još nisu spremni. 28" točak se može penjati na nagibima od 20% na asfaltnim uzbrdicama sa prenosima 34/24, ali današnji gravel bicikli, koji takođe koriste drumske kategorije opreme nude mogućnost vožnje na terenskim usponima preko 30%. Shimano će za nekoliko godina, kako ne bi izgubio trku morati da izađe sa adekvatnim odgovorom. Nije bitno da li će to biti 3x10, 2x11 ili 1x12, bitno je da maksimalni prenos bude preko 4:1 a minimalni blizu 1:1.

Sve stoji, malo smo otišli u visoke klase. Bilo bi lepo imati 2 bicikla, za ravnicu i brdo. Većina nas je ograničena na sklapanje od polovnih delova. Trenutno sklapam drumaša sa tripl pogonom 28-39-52 sa 9 faz kasetom. Ultegra mi je bila skupa za šamaraljke, pa sam se zadovoljio Tiagrom 3x9. Nešto univerzalno za ravnicu Srem, Mačva i uspone Fruške gore. Upravo ono 4:1 i 1:1.

da li je damir e. i dalje na forumu?

@Marko nadji ga na FB

hvala na javljanju.
poz

Damir nikada ne koristi forume :)
https://www.facebook.com/damir.andric

*** Gomilu puta sam na ravnom uspevao da pratim (okrećući pedale) kamione koji su išli brže od 85km/h*** , SVAKA CAST ! Koliko dugo ? Ja na nizbrdicama ne vozim toliko .Treba u textu uzeti u obzir i takve , koji teze ka velikim max brzinama na nizbrdici i niz vetar .Ove god. niz Tresibabu prema Knjazevcu sam vozio 'svega' 78km/h drumasem i nemogu da zamislim pomenute brzine na ravnom .Moj pogon je 52/12 ... poz

Recimo 45min u proseku preko 80km/h sa 44/11...
Ako planiraš da voziš preko 80km/h to znači da nisi običan rekreativac, a to opet povlači da si u stanju da kadencu preko 120-130 držiš više od nekoliko minuta i kadencu preko 100 barem sat-dva. Nizbrdo je daleko veći problem otpor vazduha nego kadenca. Na ravnom, na drumskom biciklu pri brzinama nižim od 50km/h ema nikakvog smisla spuštati na najmanja 2 lančanika pozadi. E sad, to je nešto što se vežba, kao i sve ostalo...

Treba imati u vidu da jaki prenosi više opterećuju ležajeve pedala i pogonske osovine i samim tim smanjuju njihiv vek trajanja.

Snaga koju čovek “isporučuje” ne utiče na vek ležajeva. Prljavština i voda su “ahilova peta” ležajeva bicikla.

Vek ležaja zavisi od sile koja ga opterećuje (dinamička moć nošenja). Pri korišćenju jakih prenosa, proizvodimo jaču silu na pedali (jače nagazimo). Da ne tupim mnogo pogledajte na googlu šta je "dinamička moć nošenja ležaja".

Razlike u trajanju su zanemarive ako se poredi vožnja sa težim i lakšim prenosom.

Druge stvari imaju presudan utisak. Snaga koju čovek isporuči je čak i za (manji) ležaj bicikla “smešna”.

Zaprljanost, tj. uslovi vožnje i održavanje su presudni za vek trajanja ležajeva.

Svi ležajevi prosećnje, srednje klase, da ne govorimo o višoj, su sasvim dobro projektovani za uslove o kojima vi govorite. Pokušajte da uradite sledeće, na biciklu koji je više godina vožen: Postavize kurblu u horizontalan položaj, gurajte je od sebe i vucite ka sebi, da vidite koliki je zazor u ležaju. zatim okrenite kurblu za 90 stepeni pa ponovite radnju. Šta je lazličito deformisalo ležaj?
LEŽAJ PRENOSI SILU, NE OBRTNI MOMENT.

Molim vas nemojte mašati snagu sa silom. Verujem da ste ponešto zapamtili iz fizike. DAJTE MI OSLONAC I POMERIĆU PLANETU. Verujem da se sećate ko je to rekao.

Intenzitet sile je relativno mali. Bilo da se vozi teži, ili lakši prenos.

Vožnja sa kakšim prenosom neće merljivo produžiti vek trajanja ležaja.

Iz redovno čišćenje i podmazivanje, ležajevi na bajsu traju decenijama - čak i uz korištenje težih prenosa.

Bez toga, stradaju relativno brzo (par sezona često), čak i ako se koriste lakšibprenosi.

Prljavština i voda je ono što ih “zakolje”, puno pre sile koju biciklista može da primeni/isporuči.

Niste mi objasnili različitu deformaciju pogonskog ležaja u položaju: horizontalna-vertikalna kurbla(različiti zauori). Očigledno je da se ponavljamo, pa dalja diskusija nema smisla. Ne znam koliko biciklista rasklapa ležajeve pogona, pedala, glava točkova, čisti i podmazuje. Sve je to fabrički podmazano odgovarajućom mašću, podešeni zazori pritegnuto propisanim momentima stezanja i sl. Ponavljam navedeni ležajevi su projektovani za uslove eksploatacije. Ništa nije večno, sve ima svoj vek.

Opet - sila koja se primenjuje ne utiče bitno na pohabanost. Delovi gde bude najviše prljavštine, ili/i ima najmanje masti (nedovoljno stavljeno, ili se isprala/sasušila su delovi koji se prvi oštete. To je "usko grlo".

Sile koje čovek pravi su daleko od "graničnih" pa da pri vožnji sa težim prenosom dođe brže do oštećenja usled zamora materijala. Upravo je prisustvo prljavštine ili/i nedostatak lubrikanta uzrok skaćenja veka ovih ležajeva, barem iz mog dosadašnjeg iskustva.

Normalno je da će se svi ležajevi, pa i oni pogonski, trošiti tamo gde ima kontakta i pritiska. To uopšte ne sporim. Samo se težinom prenosa kao faktorom u veku trajanja ležajeva ne bih zamarao - zanemariv je uticaj.

Nije mi jasno cemu sluzi ova diskusija, sta treba da dokaze?
Jasno je da lezaj pogona ne trpi podjednako opterecenje celim obimom zbog nejednakog pritiska na pedale po krugu rotacije, to je valjda svima jasno. Kao sto je jasno da ce se lezaj vise habati tamo gde je opterecenje najvece.
Sad je druga prica da li je to najvece opterecenje dovoljno veliko da unisti lezaj. Naravno da nije, biciklista je smesno opterecenje za lezaj pogona. Sve sto se desi lose po lezaj, nije od opterecenja nego do, redje loseg kvaliteta, a mnogo cesce od prodora vode i necistoce. Nekada se posle svake voznje po kisi bicikl kompletno rasturao, cistio i podmazivao. Sada mozete samo da molite Boga da voda, Axel, nafta, razredjivac (za ciscenje lanca) i sve ostalo nije prodrlo u lezaj, jer ako jeste brzo ce da zavrsi karijeru.

Ponavljam: Delovi srebnje, a naročito više klase su sasvim dobro projektovani da spreče prodor vode i ostalih nečistoća u ležaj. Postoje razna konstrukciona rešenja. Nekad je bilo nekad, a sada je sada. Slažem se da je podmazivanje vrlo važno, ali kvalitetniji ležajevi su sasvim dobro i adekvatno podmazani odgovarajućim mastima u fabrici. Tako je kod svih kugličnih ležajeva koji se ugrađuju u najraznovrsnije mašine, koje rade u mnogo nepovoljnijim uslovima. Ali dobro prihvatimo da je ležaj tako podmazan i prljav kako je. Na takvo stanje kad se nadovežemo još i većom silom pritiska naravno da ćemo dodatno pojačati habanje. To je bila ideja mog komentera. Slle u pogonskom ležaju su najveće. To dokazuju i dimenzije pogonske osovine, pogonskog ležaja. Da nije tako one bi bile manjeg prečnika od recimo osovina točkova. Preko sistema poluga može se izračunati kolike sila deluju na ležaj. Sile u ležaju su NARAVNO tolike da prvenstveno one "troše" ležaj, a posle toga imaju uticaj i ostale nepovoljne okolnosti.

Iz mog iskustva: prljavština i voda prodiru i u delove više klase.
Koji god da ležaj otvaram i proveravam, ako je vožen, pogotovo po blatu, ili kiši - bude zaprljan. Bilo da je sa konusima - što Shimano još uvek koristi, bilo da je s ketridžima ("industrijski").

Imam trenutno "u ergeli" bajs sa ležajem pogona sa šoljama i konusima - koji se može otvarati i servisirati. Godište je 1974. Ležaj nije pojeden.

Ista priča je i sa ležajevima točkova: oni koji se redovno servisiraju (sa šoljama i konusima) traju decenijama. Oni koji su pohabani, pohabaju se usled prljavštine (ili rđe), ne usled veće sile.

Primetio sam isto, opet na ležajevima točkova: ako se desi da jedna strana bude bez dovoljno masti, ili više zaprljana, uvek bude više oštećena, a često se desi i da samo ta strana bude pohabana - nevezano za to da li je leva, ili desna (kod zadnjih točkova desna strana trpi nešto više opterećenja). Prljavština i nedostatak lubrikanta su ono što ih "zakolje".

To da li će biciklista pritiskati sa 200, ili 400 vati je zanemariv faktor, naspram gore pomenutih. Barem iz mog dosadašnjeg iskustva. Težina prenosa - bitna je za kolena i druge stvari, ali ne za vek trajanja ležajeva.

Slažem se ja s vama o tome šta je bitno. Da je matarijalni faktor bitan verovatno se ne bi ni bavili biciklizmom , vać bi izabrali neki jeftiniji vid rekreacije. Ja sam samo želeo da dopunim prethodne komentare o tome da jaki prenosi, između ostalog, oštećuju i pogonski sistem, najviše strada lanac, pa ostalo. Čisto da oni koji lutaju oko toga koji prenos voziti, imaju u vidu i to.

Što se tiče zaptivanja, Campagnolo ima dobro rešenje protiv prodora vode u ležaj. Na rotirajućem i stacionarnom delu ima specijalne žljebove, koji prilikom rotiranja osovine teraju sve od sebe, nešto kao princip rada zupčaste pumpe. Što se tiče podmazivanja, ja koristim Campagnolo mast, boja slonove kosti, i nemam nikakvih problema. Stavljam malo veću količinu i zaboravim kad sam je stavio. Kada posle mnogo godina otvorim pogon, sve je skoro isto kao i kada sam je stavio. Sve vam je u kvalitetnoj masti. Vozim i ja ponekad po kijametu, kada me usput uhvati, ali nisam primetio neki veći prodor vode u ležaj. Verovatno da dobra mast to sprečava.

Nisu sile u pogonskom lezaju najvece niti je najveca sila razlog velikog precnika osovine. Najvece opterecenje trpe lezajevi viljuske. Veliki (i sve veci) precnik osovine pogona i lezaja dolazi iz potrebe da se napravi sto kruci ram a to ne moze da se uradi sa manjim precnicima lezajeva.

Sve je to vec prezvakano na forumu mnogo puta.

.Kakve veze ima prečnik pogonske osovine sa krutošću celog rama. Ako bi se smanjio prečnik osovine, smanjio bi se samo prečnik donjeg mufa. Vrhunski proizvođači bicikala se trude da proizvedu što lakši bicikl i sigurno bi iskoristili i tu mogućnost da može. Dimenzije pogonskih osovina st tolike od ko zna kada (50,60god...) Pa valjda bi neko od proizvođača smanjio dimenzije u nastojanju da olakša svaki deo bicikla. Sada, a i ranije je vrhunskim biciklistima bio važan svaki gram manje. Slažem se da su ležajevi viljuške takođe jako opterećeni, najviše silama
koje nastaju pri naglom kočenju. Ali iz prakse znam da brže stradaju ležajevi pogona.

Ne vredi tebi pricati kada mislis da vec sve znas a iz tekstova se vidi da nije bas tako.

Lezaj viljuske je najopterecenije lezaj na biciklu. Nije opterecen na isti nacin kao lezaj pogona i ne strada iz razloga o kojima pokusavamo da te ubedimo. I nije najoptereceniji na jakom kocenju. Cak se na jakom kocenju delimicno i rastereti jer sama geometrija bicikla i opterecenje od vozaca i voznje tezi da "prelomi" bicikl u lezajevima viljuske u normalnoj voznji.
Lezaj viljuske je najoptereceniji na udarna opterecenja, tj. kada nabodes rupu, vozis po losem putu, pretovaris bicikl i sl.

Jesu dimenzije pogonskih osovina iste ali nije ista konstrukcija lezajeva i njihovo montiranje na ram. Drzi rukom (tj. sa 2 prsta jer drugacije i ne mozes) npr. standardnu podlosku precnika 20-tak mm navucenu na 12 mm vijak i pokusavaj da je zadrzis dok neko hoce da ti iscupa vijak iz ruku. A onda na isti vijak stavi podlosku od 100 mm pa vidi da li ce ti biti lakse ili teze da je zadrsis u rukama. A vijak isti u oba slucaja, i po duzini i po precniku.

Ako ti ni sad nije jasno, ne znam kako da ti objasnim, ja prostije ne mogu. Mozda ce neko drugi imati vise snage :). Citaj forum, sve ces to tamo naci, mnogo detaljnije.

Udarnim opterećenjima su izložene i osovine točkova. Kada prednjim točkom uletiš u rupu ista udarna sila deluje na ležaje prednjeg točka, kao i na donji ležaj viljuške, ali na njega AKSIJALNO.
Gornji ležaj je u tom trenutku znatno manje ugrožen. Viljuška je projektovana tako da ublažava udare, svojom geometrijom i elastičnošću. Pre bi trebalo da stradaju ležajevi prednjeg točka jer oni su znatno manjeg prečnika, kao i osovina. Ti nikako ne želiš da prihvatiš činjenicu da je najviše opterećen srednji pogon. Na primer, u eketremnom slučaju, kada vozač naiđe na strmiji uspon, pa ustane sa sedišta (ausic), zatim svom snagom nagazi lavu pedalu, pri tome pomažući se rukama o volan, može da proizvede silu na pedalu od 1000N. Kada se ona pomnoži sa dužinom kurble od 0,175met. dobije se obrtni moment od 175Nm. On se mora preneti na desnu kurblu pomoću osovine, pa dalje preko lančanika na točak. Raspitaj se malo: koliki je to obrtni moment od 175Nm. Možda ne bi bilo loše da pogledaš kako se kreće kod automobila.

Jos ovo i zavrsavam jer ti mesas babe i zabe i ocigledno je da ne poznajes materiju.

Lezaj ne prenosi obrtni moment. Obrtni moment prenose kurble, osovina, lanac, lancanici. Lezaj sluzi da sve to drzi na svom mestu i pri tome trpi aksijalno i radijalno opterecenje. Najvise radijalno od sile kojom vozac deluje. Jedino si to pogodio sa onih 1000 N.
Najvece "opterecenje" koje lezaj moze da izdrzi je dinamicko opterecenje lezaja i utvrdjuje se eksperimentalno, aksijalnim i/ili radijalnim opterecenjem lezaja. A ne obrtnim momentom jer ga lezaj i ne prenosi.

A sto se tice toga da "necu da prihvatim da je pogon najvise opterecen", naravno da necu jer to nije tacno. Pametni ljudi su to davno utvrdili i eksperimentalno i proracunima. Ako ni to ne verujes, razmisli zasto ramovi pucaju na pocetku gornje ili kose cevi kod vrata viljuske (i zasto su tu najvise ojacani) a ne kod pogona.

Ne radi se ovde o tome sta ja hocu ili necu da prihvatim, nego o tome sto ja znam sta znam, kao i sto znam sta ne znam. A ti vidi za sebe ;).

Uostalom, cela ova prica je potpuno besmislena jer su lezajevi predimenzionisani u svakom slucaju.

52/11 i 53/11 ili jaci prenos se koristi za nizbrdo, recimo dobar put nizbrdica 2 ili 3 posto i jos nema vetra ili je vetar u ledja. Dakle ovaj prenos sluzi za tako nesto da bi se izvuklo maksimalno. Pa ni na pro trkama ljudi ne voze najjaci prenos po ravnom osim mozda u sprintevima pred kraj, ali na spustu sigurno da da. Drugo ljudi te jace prenose cesto koriste i za TT bajk gde se obicno vozi sa nesto manjom kadencom zbog polozaja a otpor vazduha je manji iz razloga polozaja na TT biciklu. Svakako je da jaci prenos ima poentu kod onog ko zna da je iskoristi. Kada sam poceo da vozim drumski bicikl vozio sam 50/34, zatim 52/36 sada cu probati 53-ku.