Fox Racing Shox je još 2010 godine krenuo sa patentiranjem elektronike u amortizerima i do 2012 sezone iCD remote control je vec poceo onako stidljivo da se pojavljuje na WC XC trkama. Da ovo nije usamljeni slucaj, postarao se i Lapierre/RS sa svojim elektronskim patentom zadnje suspenzije...a tu je i sve priznatiji Suntour...

Fox iCD je relativno jednostavan sistem snažnih servo motora koji su tu da pokrecu vec priznat low speed damping sistem. NA volanu, iCD se sastoji od prostog slajder prekidaca koji otvara ili zatvara damping amortizera bilo da je u pitanju prednji ili zadnji. Ovaj sistem zahteva samo 3 žice za ceo sistem – prednji i zadnji amortizer, pa u realnosti bicikl deluje cak i manje „natrpano“ od klasicne verzije sa bužirima i sajlama. Ovaj sistem nije nimalo jeftin – oko 2000 USD komplet odnosno „samo“ 1500 USD za prednji amort – ali – šta je uopšte jeftino kada je Fox u pitanju ?



I dok Fox uveliko nudi mehanicke sisteme koji ovo isto rade – sa kablovima, sajlama, mehanizmima koji to sve pokrecu – u realnosti elektronska verzija iako na prvi pogled deluje mnogo komplikovanjije, u stvari je mnogo uprošcenija varijanta. Odmah cu se ( bar ja ) zapitati – a baterija – koliko, kako i sl. – trajanje baterije kako Fox tvrdi je preko 2 meseca, a punjenje traje 1,5h. Ukoliko se desi da u vožnji ili bestragiji ostanete bez napona ili slucajno pokidate žicu – po difoltu amort(i) ostaju u otvorenom položaju. Stabilnost i izdržljivost kako se tvrdi garantuje i cinjenica da je Fox ovo radio u saradnji sa Shimano-m koji vec ima debelog iskustva sa svojom Di2 elektronikom.
iCD je za sada limitiran na XC varijantu – Fox Kashima „factory“ 100-120mm prednjim i float zadnjim amortizerom, ali se govorka da se uveliko radi na elektronici za vece hodove viljuški...

Test ove elektronike je implementiran na FS bajku sa 120mm hoda napred, što realno pokriva ne samo hard core XC varijante, vec i ofanzivniji – da ne kažem ekstremniji pristup vožnji.
 

 

Sama instalacija iCD kit-a koji dolazi sa punjacem baterije, nosacem baterije u varijanti držaca bidona, koji takode ima integrisane kompjuteske funkcije, daljinski prekidac, led indikator i žice sa vodonepropusnim završetcima. Kablovi su raznih dimenzija kako bi sve to moglo da se lepo upakuje i sprovede bez viškova na samom biciklu.

Što se tice zadnjeg amortizera – servo motor deluje pomalo nezgrapno, ali vremenom se covek navikne na to kao da je sasvim normalan deo. Manuelno se podešava pritisak amortizera i Lo-speed rebound.

Kod prednjeg amortizera je drugacija stvar, jer je servo ugraden u desni štap, pa spolja nema prakticno nikakvih dodataka, osim što u pomenuti štap idu 2 kablica. Interesantna stvar ovde je što elektronika kod ovih amortizera nudi cak 20 razlicitih modova podešavanja izmedu krajnjih tacaka - potpuno zakljucane - potpuno otkljucane.
 

LED indikator baterije je predvidjen da se postavi uz kablove koji idu ka menjacima ili kocnicama kod volana.
Sam rad servo motora deluje prilicno bucno u zatvorenom prostoru, ali u samoj vožnji i na otvorenom ne toliko. Setovanje generalno ide na 25% sag varijantu kada vozac sedne na bajk.

U vožnji – princip rada je da pri pokretanju remote prekidaca procesor prvo reaguje za prednji amortizer, a potom zadnji ( zbog manje potrošnje baterije – hmmm, ajd nek im bude ? ), a potom se odmah gasi, pa stoga i nema prekidac koji bi naknadno iskljucio ceo sistem. Oni koji su imali priliku da se sa ovim susretnu kažu da sam prekidac deluje po pravom sistemu „made in PRC“ – sa naglaskom na PRC, jer je za te novce moglo da se na tome malo više poradi i u smislu materijala – bar neka karbon varijanta.

U samoj vožnji, ovaj sistem je odmah privukao neskrivene simpatije, jer je brz, precizan i nudi opcije za svakakav teren, nagib i nacin vožnnje.
Takode, pohvale idu i na daljinski prekidac na koji se vozac veoma brzo i sa lakocom navikava. Posle samo jedne vožnje, na um pada i misao – cemu sve one sajle i hidraulika kod amortizera...
Još jedna cinjenica – „klik“ funkcija sa preciznošcu elektronike je neuporedivo jaca u odnosu na mehaniku, guranje rucica i njihovo otpuštanje...

Da li ce ova varijanta biti široko prihvacena opcija – u zemljama gde je finansijska kriza prošlost ili prolazna stvar – verovatno – kod ovih drugih – malo verovatno, jer 2000 USD izdvojiti za kako bi naše lepše polovine rekle – „igracke za odrasle“ ne bi naišlo na dobar prijem ukucana ?