EE ovako, ovo još niko nije radio al pa što ja da ne započnem ;)

Priznajem da bi ovaj review bio mnogo bolji da sam ga odmah napisao u 16h kada sam i stigo kuchi jer su utisci još bili sveži a u meni još uvek doviljno promila u krvi pa bi svaka samorecenzija opala...ovako dobijate trezven tekst :D

Dan prelep za vožnju al za mene nija baš krenuo po loju, prvo me klinci zaj... neće da doručjuju pa je moj planirani odlazak iz kuće umesto u 09h realizovan u 09,15, taman dodvoljnio da panično odjurim na mesto okupljanja da mi dogovorena ekipa ne bi utekla. U takvim situacijam se obično nešto zaboravi i ja sam uspešno zaboravio da nanesem kremu za sunčanje tako da sam bio opitni kunic današenjem UV zračenju-posledica je sada blaga sunčanica koju lečim hladnim špricerom ;)

Moj dragi koleza Bakara je naveo mesto okupljanja Novi most i obzirom da idemo u Banat meni bejaše logičnije da misli na novi Kineski most, al ne lezi vraže....
Mislio je na most na Adi...., u tom slučaju....

znači stigoh na mesto kupljanja koje nije bilo mesto okupljanja. Naravno pozvah Bakija i razajsni smo koji je most trebao biti novi, no kao posledica ja sam sam morao da spičim severnu magistralnu tangent, doduše ne baš sam na to me vetar dobri saputnik stalno podsećao-rezultat kašnenje na mesto okupljanja br 2 jedno petnaestak minuta, spičkan skoro ceo bidon (a i nije neki za ove vrućine 75cl).
Ekupa opasna već nervozna, što taba travu u nekoj ladovini na T raskrnici gde se Spoljana mag tangenta uključuje na Pančevački put...no dobro po mom prispeću krenusmo...
Ekipa puna energije mladi utrenirani momci odma ga podigoše na 38-40, u meni OK, šlepam se zadnji sve do momenta kad je neka baba preprečila put i posle okomitog kočenja i nesvesnog eskiviranja vozača ispred sebe podsetismo se koliko može biti opasna vožnja i grupi,.
Odvajanje za industrijsku zonu Pančevo, most preko Tamiša....i stigosmo u Pančevo. Tu već počinje da kuvam jer grupa ne vozi grupno već ima takozvani žvaka efekat koji počinje da me nervira i puštam prvi put....
Posle skretanja levo u Pančevu, opet nije uspostavljen red na 36km već počinej razvlaćenje i ja opte puštam i pravim prvi pit stop na pumpi, trpam kofein u sebe i punim bidon. Pravi potez jer je sledeća deonica bez mnogo civilizacije a vožnja traje dugoo, ja bez vode... tako da se uopšte ne kajem što nisam jurio za zekama :D

...do Crepaje vozim sam, ujednačenim ritmom od 27km/h , do 33 tamo gde je vetar sarađivao. Čekaju me u Crepaji, napuštta nas Aca i vraća se za Borču i izgleda da je on bio prepotentan za ovu grupu jer je posle grupa složno stigla do Debeljače. Debeljača-lepo vojvođansko selo, deluje nekako uređeno, vašarište malo izdvojeno iz centra, trešti muzika (nisu narodnjaci) mirišu svakake djakonije al iznenađenje-nema gulaša pre 14h, a mi stigli u 12h, šta raditi sa dva sata i nervoznim stomacima!?
Bane, poznatiji kao milion petica samoinicijativno smiruje želudac lokalnom pljeskavicom koji je žvvakao tako dugo kao da su mu samleli i spržili vojničku čarapu. I sam se izjasnio o kvalitetu iste na sličan način....
Dule, Perun Bakara i Ja ostadosmo da cedimo pivo i kokakolu većajući šta dalje. U tom momentu promuva se pored nas izvesna S. (Just do it... S.). Prvo sam pomislio da je neka lokalna sojka al' neiskusno od mene, taj stajling nije pripadao toj sredini-drečave Nike patikice, uske helankice, neki drečavi topich sa već pomenutim motivom (možda joj je NIKE sponzor-ko će ga znati), elem gledali smo u Nju ko osnovci u izlog poslastičarnice :D. Eh, da ispod tih krpica sve je bilo saliveno, šta je zasigurno i ona znala...jel te ;)

Bane je odmah napomenuo da je zna preko fece-a, jel te....i tad zaključismo da je bikerka kao i mi i da je došla sa nekom drugom grupom. Odma su krenule lovačke priče o padu dela muške ekipe sa kojom je došla zbog svađe oko mesta u njenoj zavetrini... ;)

No ova Pivo-kokakola ekipa počinje a se nervozira, deo bi odmah nazad uz svraćanje u neku kafanu usput , deo bi da sačeka čuveni gulaš i Bakara odsečno preseče i krene nazad. Mi šta ćemo, ne možemo samog da ga pustimo da se gega vojvođanskim putevima (kojekakve zverke ga mogu napasti) i mi pođosmo za njim.
Odmah po izlasku iz Debeljače nepogrešivi Duletov radar uočava drečavi objekat ispred nas , tj S. koja u singl varijanti se kreće nazad ka kući-nezavisno od grupe u kojoj je stigla...eto ti ga na. (scenario potvrdjuje one lovačke priče).Mi, hmm, tj Ja sam joj džentlenski ponudio porciju gulaša i besplatnu zavetrinu do kuche ali je bile previše fina i nije htela da se šlepa pa smo ipak sami otišli na ručak....

EpozoDA Salaš u Crepaji.

Ne znam kako se zove al nema ih mnogo tak da....onaj ko zna znaće...

Podsećanje da smo osuđeni na Srbistan.

Sve fino dok ne zatražiš račun.... a onda kreće elaborat, kucam ti ovo zato što ovo ne može pola porcije, vino koje si pio naplaćujem ti 1000rsd litar, e to može količina 0,2 pa u tri puta, hleb ne možemo da kucamo jer ga nemamo u kasi....itd, Nervozni gazda skoro da hoće da se bije zato što tražim tumačenje rukom napisanog računa.....na kraju platih ceh "manastirkog vina iz bačve" i nastavsimo put. Da se razumemo vino je bilo odlično za preporuku al brate 1000rsd litar- za rinfuznu varijantu (bez troškova buteljke, nalepnice, homologacije, sanitarnog, marketinga....). Lepo sređen salaš al tada postade jasno što je bio prazan u vremenu kad bi trebalo da bude pun...(lep dan, toplo vreme, vikend-vreme ručka)...nastavismo dalje...

...sada sa već izvesnim promilima u krvi (ovo važi za mene-posledica pola litre manastirskog iz prethodne epizode) grupa deluje solidno kompaktno, ujednačeno u ritmu, Bane lokomotiva bar je 30% jači od nas je većinu vremena sekao vetar. No u ritmu koji je ličio na timski rad, malo sam kolegama više popovao da voze ujednačeno (sa što manje lastiša) dodjosmo do Pančeva, opet Tamiš, Pančevački put...samo tišina i huk okretanja točkova....Na Pančevačkom mostu kreće odvajanje svako svojoj kućici, prvo Perun pa Dule pa mi Novobegrađani.... i ende---fin.

Total-120km, 4sata 23minuta u sedlu, average 27,5, sve u svemu lepa sadržajna vožnja bez onih neželjenih patoloških stvari-padova, defakata. Jedino sam ja platio malo veći ceh manastirsko vino al nek ide...samo nek se vrti...

Živeli biciklisti!! (ovo sam ukrao jednom tipu-znaće on kojem ;) )

Auuu. Al si se raspisao, svaka cast. Sad znam sve kao da sam bio na voznji ;)

dodje mi tako ponekad....inspiracija ;)