Inostrani vozači koji su obeležili 2018. godinu

Geraint Thomas (Sky)

U godini u kojoj je toliko mnogo imena imalo ambiciozne pokušaje da postignu dve velike pobede, Geraint Tomas je uložio sve u svoj nastup na Tur de Fransu postigavši konačno i svoj najveći uspeh. On je zanemario svoj klasični program kako bi se fokusirao na etapno trkanje, pokazavši izuzetan performans na samom startu sezone, a naročito kroz vožnju na TdF-u.

Annemiek van Vleuten (Mitchelton-Scott)

Tridesetšestogodišnja Van Vleuten postigla je veliki uspeh 2018. godine, a najveće priznanje za uložen trud bilo je njeno proglašenje za šampionku World Tour-a. Ali njeno najveće ostvaranje prethodne sezone bilo je učestvovanje na etapnim takmičenjima gde je zaista briljirala – ne samo da je pobedila na jednoj od najtežih svetskih trka “Giro Rosa”, već je uspela i da odbrani svoju titulu na Boels Ladies Tour.

Simon Yates (Mitchelton-Scott)

Nijedan vozač nije nemilosrdnije napadao u planinama nego Sajmon Jejts, i zbog toga je bio nagrađen sa pobedama na Gran Sasso d’Italia, La Colmiane i Alto Les Praeres. On je takođe bio pobednik gran tur trke Vuelta a España.

Amanda Spratt (Mitchelton-Scott)

Jedna od trkačica koja je ostvarila najveći napredak u prethodnoj godini je Amanda Spret, koja je pobedila na trci Emakumeen Euskal Bira i osvojila treće mesto na Giro Rosa. Da nije bilo nezadržive Ane van der Bregen, australijanka je mogla biti i svetska šampionka kao i pobednica belgijske trke Liège-Bastogne-Liège.

Elia Viviani (Quick-Step Floors)

Prelaz is tima Sky u Quick-Step Floors ispostavio se kao majstorski potez Vivijanija, koji je prošle godine uznapredovao u elitnog sprintera sposobnog da pobedi bilo koga. Italijan je nagomilao ukupno 18 pobeda, a više od jedne trećine su finiši na Giro d’Italia i Vuelta a España.
 

Marta Bastianelli (Ale Cipollini)

Nijedna žena, čak ni Jolien D’Hoore (Mitchelton-Scott) ili Kirsten Wild (Wiggle-High5), nisu se ni približile ukupnom broju od osam sprint pobeda Marte Bastianeli. Ukupan zbir njenih pobeda obuhvata i nekoliko kupova visokih profila kao i zlato na Evropskom prvenstvu.

Niki Terpstra (Quick-Step Floors)

Quick-Step Floors je imao neverovatne nastupe kao tim i tako postigao uspeh bez presedana, a svi njihovi vozači imali su sreću da se samo smenjuju na lidirskim pozicijama. Među svima njima, jedan vozač se posebno istakao – Niki Terpestra koji je uleteo u solo pobede na E3 Harelbeke trci, Le Samyn i Tour de Flanders.

Anna van der Breggen (Boels-Dolmans)

Čak i za njene visoke standarde, 2018. je bila sjajna godina za Anu van der Bregen koja je proletos došla do četiri WorldTour pozicije, a prvu ikada svetsku titulu osvojila je na jesen iste godine. Jednom kada bi napravila odstojanje od grupe, ništa je nije moglo usporiti i to se pokazalo na njenim najznačajnijim pobedama:  Strade Bianche i Tour de Flanders.

Alejandro Valverde (Movistar)

Kada je proletos Alehandro Valverde (38) propustio svoju šansu da pobedi na trkama Ardennes Classic izgledalo je kao da će izgubiti svoj status najboljeg “pančera” (uspešan na trkama sa kratkim strmim usponima) po prvi put od 2013. godine. Međutim, španac se vratio svom pobedničkom nizu na kraju sezone nakon dve sprint pobede na trkama uzbrdo osvojivši titulu svetskog prvaka o kojoj je dugo maštao.
 

Ashleigh Moolman-Pasio (Cervelo-Bigla)

Pre nego što je prešla u tim CCC Liv, Ešli Mulman Pasio je dala ogroman doprinos svom bivšem timu Cervélo-Bigla. Tokom cele godine je bila prisutna na svim većim trkama, a završila je na pobedničkom podijumu na trkama Giro Rosa i La Course.
 

Rohan Dennis (BMC)

Pomalo je ironično, s obzirom na njegovu nameru da se razvija više kao GC vozač, 2018. godina je definitvno godina kada je Rohan Denis sazreo kao sprinter. Osvojao je etape na Giro i Vuelta trkama, pre nego što je potukao Toma Dumoulina (Sunweb) i pozicionirao se kao najbolji u pelotonu.
 

Ellen van Dijk (Sunweb)

Kao što je bio slučaj na puno trka prošle godine, svetske rekorde ubedljivo drže Annemiek van Vleuten  Ana van der Bregen, ali iza njih je još jedna holađanka, Elen van Dijk, koja je došla do značajne bronzane medalje. Posle ovog rezultata usledile su još tri pobede, a najimpresivnija bila je ona na Evropskom prvenstvu u Glazgovu.

Egan Bernal (Sky)

Kolumbijac Egan Bernal (21) je previše talentovan da bi još zadugo ostao vozač koji samo daje tempo liderima. Soju ulogu na Tur de Fransu je odlično odvozao, a taj nastup je bio praćen fantastičnim performansima uključujući i pobednički na Tour of California. Bernal je uključen u ekipu Sky-a pre ove trke, i iako mu je to bio prvi nastup ikada na nekom Grand Tour takmičenju on je odigrao ključnu ulogu postavljajući neverovatan tempo kroz planine.

Chantal Blaak (Boels-Dolmans)

Uprkos sportskom užitku uzimanja dresa “duginih boja”, praćenog njenim uspehom u toku 2017. godine, Šantal Blek se zadovoljavala time da igra sporedne uloge u timu na štetu sopstvene ambicije i uspeha. Njen individualni uspeh svejedno nije izostao, a ponajviše je iskazan kroz pobedu na trci Amstel Gold.
 

Peter Sagan (Bora-Hansgrohe)

On je izvanrednost pretvorio u nešto svakodnevno, ali postignuća Pitera Segana nikada ne treba uzimati zdravo za gotovo. Kombinacija pobede na trci Paris-Roubaix sa uspehom na TdF-u, dok je sve vreme ostao konkurentan na svim terenima od januara do septembra, delo je pravog genija i talenta.
 

Marianne Vos (WaowDeals)

Prošla godina je bila najbolja do sada za Marien Vos od kada su je povrede izbacile iz sjajnog koloseka na kome je bila do 2015. godine. Samo ju je Van Vleuten nadjačala u pobedničkom nizu od osam pobeda, koje je postizala u raznim okolnostima i na najrazličitijim terenima, od brdovite finalne etape na Giro Rosa, čistom sprintu na trci za Norvešku i hrabri solo napad na  Postnord Vargarda.