Osvrt na ovogodišnji 98. Điro d'Italija
Napravićemo kratak osvrt na 98. Điro d'Italija, završen u Milanu pre tačno sedam dana. Prešavši liniju cilja na Sestrijereu skoro dva i po minuta za Fabijom Aruom (Astana), pobednikom pretposlednje etape 98. Trke oko Italije, Alberto Kontador (Tinkof – Sakso), izmučeni lider, stegao je samo čvrsto pesnicu kao da je svima i svemu želeo simbolično da poruči: Ovaj Điro je moj! Izdržao sam sve napade i nedaće, pobedio sam!
Tronedeljno nadmetanje bilo je prava Golgota za Španca. Gotovo da nijedan problem nije mogao da ga zaobiđe.
Počelo je sa padom u masovnoj završnici šeste etape kad je dva puta dislocirao rame. Pitanje je bilo da li će Kontador uopšte moći da nastavi Điro čiji je vodeći postao dan ranije. Test izdržljivosti bola je prošao, uspevši da se dočepa preko potrebnog odmora prvog slobodnog dana posle devete etape. Ponovo je bio uvučen u grupni pad na baksuznih 3200 metara do cilja (ukoliko se masovni pad dogodi u okviru poslednja tri kilometra svi vozači dobijaju vreme pobednika) sedmicu kasnije. Samo je brzom reakcijom kolege iz ekipe koji mu je dao bicikl uspeo da svede zaostatak za tad novim vodećim Aruom na manje od 20 sekundi. Roze majicu El Pistolero je povratio ubitačnim individualnim hronometrom ni puna 24 časa kasnije kad je Fabija ostavio skoro tri minuta iza sebe. Na kraljevskoj etapi, voženoj preko pet brda od Pincola do Aprike, dobio je gumi defekt u najgorem mogućem trenutku. Ekipa Astane napala je svim snagama ostavivši lidera Đira na mukama da sa još defektnijim timom pokuša da nadoknadi zaostatak koji je u jednom trenutku bio i 50 sekundi. Usledila je slika koja najbolje prikazuje odnos snaga na minuloj Trci oko Italije. Kontador je morao sam da krene u lov i spektakularnim brdskim hronometrom neutralisao je prednost paklenog Astaninog dvojca Mikela Lande i Arua.
Svestan da u odsudnim trenucima ne može ni na koga iz redova Tinkof - Sakso da se uzda, Alberto je crpeo moć iz prebogatog iskustva osvajača tad šest Gran Turova i dekoncentrisane situacije u kazahstanskoj formaciji. Astana je zaista bila najjača ekipa na 98. Điru o čemu svedoče dva mesta na podijumu, i čak pet osvojenih etapa, kao i majica za najboljeg mladog vozača, ali im taktika nije uvek bila najjasnija. Landa se pokazao kao najbrutalniji izazivač Kontadora, ali je Španac morao da smanji apetite zarad lidera tima Italijana, miljenika domaće publike, malog Kopija sa Sardinije. Valjalo je da Aru ipak bude stepenicu iznad „radnika“ Mikela.
Alberto je napadao kad god mu se prilika ukazivala, borio se za svaku sekundu, čak i bonifikacije na prolaznim ciljevima, svestan da su mu potrebne dobre zalihe prednosti kako bi se izborio sa udarima na svim frontovima. Najgora kriza zadesila ga je tog pretposlednjeg dana. Izolovan na usponu Kole dele Finestre, Kontador se mučio da savlada zemljanu deonicu planinskog diva, dok su njegovi najveći rivali vodili žrtveni pir daleko ispred njega.
- Nijednog trenutka nisam pomislio da bih mogao da izgubim Điro. Na Kole dele Finestre morao sam da se oslonim na psihološki odbrambeni mehanizam i nisam paničio. U suprotnom, doveo bih sebe u crveno. Razlika u odnosu na protivnike bi i više rasla. Znao sam da imam veliku prednost i da treba samo smireno da održavam ritam kako bih kontrolisao situaciju. Na spustu sa Finestre uhvatio sam tempo i održavao ga do cilja. Mislim da je do problema došlo jer sam dehidrirao. Zvuči čudno, jer dan nije bio vreo, ali ne vidim šta je drugo moglo da bude uzrok slabosti. Hranio sam se kako treba...Primetio sam da sam još posle prethodne etape, takođe, teške brdske, izgubio na težini i moguće je da nisam unosio dovoljno vode još tad – komentarisao je Kontador.
Iako je izgledalo da je konstantno bio ostavljan da se u areni sam rve sa lavovima, Alberto, barem javno, ništa ne zamera svom timu.
- Kad znam da su svi momci iz ekipe davali sto posto sebe za mene, ne mogu da budem ljut. Ne samo na Điru, već i na svim treninzima i kampovima koji su mu prethodili. Bez njih, jednostavno, ne bih uspeo da osvojim roze majicu. Bile su izuzetno teške prethodne tri nedelje, mnogo više nego što sam se nadao. Tempo je bio jak, stalno smo morali da lovimo begunce, a onda sam pred kraj etapa uglavnom morao da neutrališem snažne napade rivala. Sad, moje misli su usmerene na jul i Francusku, kako da se što pre oporavim i spremim za novu trku – odlučan je Kontador.
Španac je u ovoj godini zacrtao cilj da objedini titule na Điru i na Tur d'Fransu, podvig koji je poslednji put ostvaren još 1998. od strane Marka Pantanija. Izazov je ogroman ne samo zato što dve trke deli manje od mesec dana, već i činjenica da po prikazanom u Italiji, Kontador nema na koga da se osloni, morajući da kopa i poslednje atome snage. Alberto je, međutim, navikao ljubitelje biciklizma na mnoga iznenađenja. Mađioničar sa Iberijskog poluostrva uvek krije nekog keca u rukavu, pa i čak da nije jedan od najuspešnijih vozača moderne istorije sporta na dva točka, svakako zaslužuje zvanje najspektakularnijeg.
Osvojio tri Đira
Na ceremoniji proglašenja pobednika Đira, Kontador je pokazao tri prsta, kao znak da je Trku oko Italije osvojio tri puta. Albertu je trijumf iz 2011. oduzet kao posledica retroaktivne kazne za povišen nivo klenbuterola u krvi na Turu 2010.
- Osvojio sam Điro tri puta. Svi koji su pratili trku 2011. i učestvovali u njoj znaju ko je bio najbolji te godine – istakao je Kontador
Aru: Kontador zaslužio pobedu
Za samo dva dana Aru je Kontadorovu prednost od 6,5 minuta sveo na 1,53 minuta u generalnom plasmanu. Uprkos slabostima i krizama koje je imao, mladi Italijan imao je sjajnu završnicu Đira. Posle trećeg mesta prošle godine, ove je konačno drugi.
- Alberto je bio u problemima, ali je zaslužio pobedu. Imam veliko poštovanje za njega. Treba mi, svakako, više iskustva kako bi se nosio sa odgovornostima i pritiscima lidera ekipe na jednom Gran Turu. Fali mi bolji hronometar, ali nadam se da ću u tom segmentu napredovati uz podršku tehničara iz ekipe – priznao je Aru.
LIČNA KARTA
Ime i prezime: Alberto Velasko Kontador
Datum rođenja: 6. 12. 1982.
Mesto rođenja: Pinto, Madrid, Španija
Visina: 176 cm
Težina: 62 kg
Ekipa: Tinkof – Sakso
Profesionalac: od 2003.
Najvažnije pobede: Tur d'Frans (2007, 2009), Điro d'Italija (2008, 2015), Vuelta a Espanja (2008, 2012, 2014), Pariz – Nica (2007, 2010), Tireno – Adriatiko (2014), Trka oko Baskije (2008, 2009, 2014), nacionalni šampion na hronometru (2009), Milano – Torino (2012).