Bredli Vigins povukao se sa takmičarskih drumova

Mi­nu­le ne­de­lje, ser Bre­dli Vi­gins od­ve­zao je po­sled­nju elit­nu tr­ku. Sim­bo­lič­no, pro­šao je kroz „Pa­kao se­ve­ra” u okvi­ru ču­ve­nog mo­nu­men­tal­nog kla­si­ka Pa­riz – Ru­be, ka­ko bi kraj uči­nio vi­te­ški­jim, ro­man­tič­ni­jim, po­e­tič­ni­jim, u du­hu od­ri­ca­nja ko­ja je mo­rao da pod­u­zi­ma ka­ko bi u pet­na­est pro­fe­si­o­nal­nih go­di­na ostva­rio za­cr­ta­ne ci­lje­ve na dva toč­ka.

Vi­gins je, za­i­sta, po­sti­gao mno­go to­ga. Vr­hu­nac ka­ri­je­re na dru­mu bi­lo je osva­ja­nje žu­te ma­ji­ce na­me­nje­ne po­bed­ni­ku naj­va­žni­je bi­ci­kli­stič­ke tr­ke Tur d'Frans 2012. Iste go­di­ne is­ko­ri­stio je pri­li­ku da pred do­ma­ćom pu­bli­kom na Olim­pij­skim igra­ma u Lon­do­nu po­sta­ne šam­pi­on vo­žnje na hro­no­me­tar. Pre to­ga već je imao tri naj­sjaj­ni­ja olim­pij­ska od­lič­ja u ve­lo­drom­skom bi­ci­kli­zmu. Ak­tu­el­ni je i svet­ski pr­vak na hro­no­me­tru.

Či­ni se, me­đu­tim, da je Bre­dli­je­va naj­ve­ća za­o­stav­šti­na spor­tu i ono po če­mu će osta­ti upam­ćen, spe­ci­fi­čan ka­rak­ter i ne­kon­ven­ci­o­nal­ni je­zik ko­ji je upo­tre­blja­vao u jav­nim obra­ća­nji­ma.

Dok se 2009. spre­mao da uče­stvu­je na Tu­ru kao član Gar­min eki­pe, Vi­gins je na sle­de­ći na­čin oce­nio mo­guć­no­sti za tri­jumf na tro­ne­delj­nom meg­da­nu.

- To vam je kao da na­me­ra­va­te da osvo­ji­te Li­gu Šam­pi­o­na, ali da bi is­pu­ni­li že­lju, tre­ba da ode­te u tim po­put Man­če­ster Ju­naj­te­da da bi­ste u to­me us­pe­li. Tre­nut­no sam ja ve­ro­vat­no u bi­ci­kli­stič­kom Vi­ga­nu, ta­ko da ni­sam si­gu­ran ko­li­ko je re­al­no da se na­dam po­be­di na Tu­ru – is­ta­kao je Vi­gins.

Bre­dli se, me­đu­tim, ka­sni­je po­ka­jao za iz­ja­vu, po­što mu je su­pru­ga i do­sta fa­mi­li­je iz Vi­ga­na. Još se ubr­zo de­si­lo da je fud­bal­ski klub sa­vla­dao Čel­zi.

Po­sle lu­ta­nja koz po­sta­ve šest ti­mo­va, Man­če­ster je ko­nač­no pro­na­šao u bri­tan­skoj eki­pi Skaj. Stva­ri, me­đu­tim, ni­su išle ta­ko baj­ko­vi­to ka­ko se na­dao. U mo­men­ti­ma kad je ostva­rio naj­ve­ći uspeh po­be­dom na Tu­ru, po­stav­ši pr­vi Bri­ta­nac ikad ko­me je ta­kav pod­vig po­šao za pe­da­lom, sla­vlje­nič­ki šam­pa­njac bio je go­rak. To­kom tr­ke, tim­ski ko­le­ga Kri­sto­fer Frum u vi­še na­vra­ta osra­mo­tio ga je u di­rekt­nom pre­no­su po­ka­zav­ši se sna­žni­jim vo­za­čem, ali je zbog po­li­ti­ke eki­pe mo­rao da na­sta­vi da po­ma­že Vi­gin­su. Ne­du­go za­tim, i sam Skaj je na iz­ve­stan na­čin okre­nuo le­đa ne­ka­da­šnjem zlat­nom pu­le­nu. Za­rad Fru­mo­vih am­bi­ci­ja, za Bre­dli­ja vi­še ni­je bi­lo me­sta u se­lek­ci­ji za na­red­na dva Tu­ra.

U suštini, od momenta najvećih uspeha leta 2012, Vigins se prilično povukao u ilegalu, kako rezultatsku, tako i medijsku. Pojavljivao se s vremena na vreme u kolumnama britanskih novina kako bi istakao da je protiv dopinga i kako nikad nije koristio nedozvoljena sredstva.

- Na kraju me je skupo koštala pobeda na Turu. Osim toga što mi je poštovanje potpuno uskratila ekipa, našao sam se na udaru medija koji su uspehe gledali kroz optuženičku lupu dopinga – objasnio je Vigins.

Či­tav Bre­dli­jev ži­vot­ni put bio je oivi­čen kon­tra­dik­ci­ja­ma, ne­ra­zu­me­va­nji­ma i te­ško­ća­ma. Na­pu­šten od oca, sle­dio je ipak nje­go­vu lju­bav pre­ma bi­ci­kli­zmu i su­ro­vim tre­nin­zi­ma na ve­lo­dro­mu. S ob­zi­rom na od­ra­sta­nje u Kil­bur­nu, na se­ve­ru Lon­do­na, mo­glo se oče­ki­va­ti da će u naj­bo­ljem slu­ča­ju po­sta­ti fud­ba­ler. Iako pro­tiv­nik do­pin­ga, ugle­dao se na To­ma Simp­so­na, bri­tan­skog vo­za­ča ko­ji je iz­gu­bio ži­vot na Tu­ru, na Mon Van­tu, usled smr­to­no­sne kom­bi­na­ci­je le­ko­va i sun­ca na pa­kle­nom uspo­nu. Vi­gins je že­leo da se skla­nja sa me­dij­skog sve­tla, ali je na kra­ju do­bio are­ol pra­ve rok zve­zde u bi­ci­kli­stič­kom ka­ra­va­nu, što je pra­tio i od­go­va­ra­ju­ći imidž. Ni­je se su­zdr­ža­vao od pi­va, a hva­lio se da je al­ko­ho­lom za­lio zlat­nu olim­pij­sku me­da­lju u Lon­do­nu... Ne mo­že se, me­đu­tim, ni­ka­ko re­ći, da sport ni­je uči­nio za­ni­mlji­vi­jim i da ta­kva fi­gu­ra na dru­mo­vi­ma ne­će ne­do­sta­ja­ti.

Po­hod na re­kord

Vi­gins će 7. ju­na u Lon­do­nu po­ku­ša­ti da obo­ri re­kord br­zi­ne na sat na bi­ci­klu. Ak­tu­el­nu gra­ni­cu od 52,491 ki­lo­me­ta­ra po ča­su po­sta­vio je Austra­li­ja­nac Ro­han De­nis 8. fe­bru­a­ra ove go­di­ne.

- Ovaj re­kord je Sve­ti Gral za bi­ci­kli­ste. Sil­ni ve­li­ka­ni su se opro­ba­li i za­to će mi bi­ti dra­go da po­ku­šam da ga obo­rim – is­ta­kao je Vi­gins ko­ji na­me­ra­va i da se na OI u Rio de Ža­ne­i­ru tak­mi­či na ve­lo­dro­mu.