Rapid rise ili Normal - za i protiv

Shimano je prvi put ponudio svoj kontra – nacin menjajna brzina kod zadnjeg menjaca pod nazivom “rapid rise” koji je doziveo neslavan pocetak a gotovo i krah na trzistu jer realno, nije postojao nikakav razlog za postojanje istog.
Ne uzimajuci u obzir glas MTB javnosti, Shimano se ponovo upustio u avanturu i “vaskrsao” ovu tehnologiju u sprezi sa jos jednim “izumom” – “dual control lever”( DCL ) sifterima, nazvavsi umesto rapid rise – “Low-normal” sistem. Ovaj potez je objasnjen tako sto low-normal sistem u saradnji sa DCL rucicama cini da se obema menjaju brzine u istom smeru. U 2004 je ovaj sistem promovisan i u XT grupi delova, tako da je kako je tada izgledalo, Shimano bio spreman da gotovo prekine proizvodnju “normalnih” ili kako se jos zovu – “high-normal” zadnjih menjaca.
Oficijelno, Shimano je zauzeo stav da ce proizvodoto normalne zadnje menjace dokle god trziste bude imalo zahteve za tim.
U stvarnosti, dosta se prasine diglo oko toga koji je sistem bolji, pouzdaniji, tako da je generalno i na kraju ostavljeno na svakom od nas da po sopstvenom nahodjenju izabere svoj “favorit” sistem.
Ali da ne bi bilo ostavljeno samo na tome sta se kome vise svidja, evo i nekih tehnickih cinjenica kako se koji sistem ponasa u stvarnom radu – na samom biciklu i u voznji.
Kao prvo, termini “high-normal” i “low-normal” se odnose na to u kom smeru povratna opruga menjaca menja brzine duz lancanika. Tradicionalno, high-normal menjac ima pocetni polozaj na najmanjem lancaniku. Nasuprot ovome, low-normal imaju svoj pocetni polozaj na najvecem. Kljucni faktor ovde je sama cinjenica da su prsti mnogo snazniji nego opruga menjaca.
Oba sistema imaju svojih i dobrih i losih strana, evo cinjenica o svakom, pa ko voli – nek izvoli!

High-normal

Kolicina sile koja je potrebna da se prebaci na veci lancanik je veca nego u obrnutom smeru. Tradicionalni prednji i zadnji menjaci su zbog ove cinjenice i evoluirali u ovaj sistem, ali i zbog jos jednog razloga a to je – da je losa promena brzine na veci lancanik daleko kriticnija i u obicnim voznjama, a da ne govorimo na trkama, od one ne nize. Takodje, sila prsta moze da veoma elegantno prevazidje frikciju sajle i buzira u slucaju zaprljanosti, smrznutih kablova, tako da ne morate misliti hoce li opruga biti ta koja ce uspeti iste da savlada.
Ogranicenja trigera i DCL siftera su da mogu samo 1 promenu u “normalnom” smeru, ali u suprotnom idu 3 i vise lancanika. Sto je teren tezi i zahtevniji, to su i zahtevi za brzim promenam brzina veci.
Ono sto jos moze da zbuni bicikliste ( pocetnike pogotovu ) je cinjenica da levi i desni sifter rade u suprotnim pravcima gledajuci njihove skale.
Takodje, postoji realna sansa da ako uoptrebite silu vecu nego sto treba, “preskocite” zeljenu brzinu i lanac moze da se nadje na “nicijoj zemlji”. Ovo u globalu i nije toliko strasno, jer cete veoma lako ispraviti gresku, ne cekajuci da to ucini menjac. Negativna strana ovoga je sto vce se u ovakvim slucajevima i lanac ali i lancanici brze habati i trositi.

Low-normal

Niko nije utrosio toliko vremena i energije na postigne perfekciju kretanja menjaca sa lancanika na lancanik kao inzinjeri u Shimano-u. Da bi se shvatio primarni razlog zasto je Shimano na trziste izbacio ovu pociju, pogledajmo kako izbliza stoji stvar sa lancem i kasetom.
Karike lanca i zupcanici kasete su na razmaku od 1,27 cm. Matematicki dakle, postoji samo nekoliko mesta gde ce se razmak karika poklopiti sa razmakom zupcanika na kaseti. Shimano zupcanici su vrhunski izljebljeni i nazubljeni da bi omogucili lancu da sa lakocom odradi ovu operaciju bez “krkljanja” i preskakanja. Segmenti koji ovo omogucavaju se zovu “deformisani”, a deo lancanika gde se oni nalaze se naziva “prolaz” ili “vrata”. Primarni razlog pojave ovog sistema je u cinjenici da su u Shimanu hteli da opruga bude ta koja ce diktirati brzinu i preciznost promene brzine a ne prst vozaca.
Prednost ovog sistema je u tisem radu, manjoj upotrebi sile, kao i u cinjenici da i levi i desni sifter rade u istom smeru. NAdalje, kako otpustanjem sajle ovaj tip menjaca sifta na vece zupcanike, okidanjem trigera ili DCL rucica 3-4 puta odjednom, postize se efekat unapred selektovanja zeljene brzine a menjac je taj koji dalje radi svoj posao i menja brzine, tako da je ovo donekle osecaj “automatike”.
Nezgoda dolazi upravo od cinjenice da je za pravilnu promenu brzine vozac ostavljen na “milost i nemilost” opruzi i njenoj jacini i sposobnosti da pravilno i brzo odreaguje. Takodje i na sposobnost opruge da prevazidje gore vec pominjano trenje sajle i buzira kao i zamrznutost istih.
Na biciklu koji je pun mulja i blata ili savijenih sajli, veoma verovatno nece uopste moci da se promeni brzina, a u ovom slucaju to moze biti veliki hendikep, pogotovu ako se nalazite usred trke!
Druga, ne manje nezgodna stvar ovde je da dok high-normal sistem omogucuje perfekciju u siftanju u skoro svim situacijama, ovde je to uslovljeno tajmingom vec pominjanih “prolaza” na kaseti. Sto je manja brzina zadnjeg tocka – sporije ce se i brzine menjati. Ovo je posebno ispoljivo kod naglih promena kofiguracije terena, kada je vozacu neophodno da odmah preskoci 2-3 brzine zbog recimo uspona na krivini ili nekoh zahtevnog uspona.
Iako i High-normal menjace takodje brzina pogadja, potisak prsta na sifteru ce uraditi upravo ono sto low-normal sistem ne moze – preskocice “prolaze” i leci na zeljenu brzinu uz recimo i to malo “sablasan” zvuk lanca i lancanika!

Dakle, u zavisnosti od stila, afiniteta, nacina voznje, izabracete ono sto vam i najvise lezi. Za kraj recimo i to da je Shimano nastavio sa proizvodnjom klasicnih zadnjih menjaca i nadalje, stavise u 2007 je kompletno redizajnirao vec legendarne trigger siftere, koji su im i doneli svetsku slavu.

Tema na Forumu