RAAM – Najteža i najduža biciklistička trka na svetu

Tačno u podne 16. Juna je startom 4 žene i jednog veterana u 60+ u solo kategoriji započela trka preko Amerike, ili ti RAAM - Race Across America - najteža ultra maraton trka na svetu.

Najteža je zato što ima samo jednu jedinu etapu, koja je dugačka 4800km ! i višečlani timovi imaju  maksimalno 8, a solo vozaci 12 dana da je završe.
Što u prevodu znači da solo takmičar treba da svaki dan predje minimum 400km i tako svaki od narednih 12 dana.
Uzimajući u obzir to da neki solo takmičari stižu na cilj već posle 8 dana, to praktično znači da vremena sa san nemaju, nego samo za kratke dremke.
Treba pomenuti da je svaka vožnja u zavetrini drugog vozača ili vozila strogo zabranjena,
te su trkači prepusteni samo sebi, i svojoj snazi i izdržljivosti, i eventualno blagonaklonosti Bogova vetra.
Jednostavno  rečeno, trka je ustvari individualni hronometar dug preko 4800km.
Timovi imaju pravo da im timske kolege prave zavetrinu i pomažu kad kod odluče da je potrebno.
Pomoć soliste ili ćlana drugog tima je zabranjena.

Trasa startuje na obali Pacifika, i vodi preko planina i pustinja Kalifornije i Nevade,
zatim preko Stenovitih Planina, i srednjeg zapada do same obale Atlantika.
3022 milje, odnosno 4841km ceka svakog takmičara na putu do Atlantika.
Sunce, kiša, vetar i sve sto može da se nadje na putu kroz paklene pustinje i visoke planine.
Sve će to oni morati da idrže na sedlu svog bicikla, vodeći računa da što manje vremena provedu van sedla, kako bi ostvarili što bolji rezlutat, ili „samo“ završili trku u predvidjenom vremenu.
Ogroman uspeh je samo idrzati i stići do Atlantika.

Dan kasnije posle ženskih takmičara su startovali ostali takmičari u solo kategoriji, od ukupno 59 takmičara koliko ih je u svim kategorijama.
Timovi od 2, 4 i 8 članova startuju u Subotu.


Timovi imaju dosta lakši zadatak od solo takmičara, jer su pravila takva da može i samo jedan takmičar iz tima da bude na drumu.
Ako uzmemo osmočlani tim kao primer, to praktično znači da tim može da bude na drumu 24 sata non-stop i da svaki član tima provede samo 3 sata dnevno na biciklu, sto objašnjava veće prosečne brzine timova u odnosu na solo takmičare, koji su potpuno sami u borbi protiv vetra i terena.



Od Pacifika, preko vrelih pustinja Kalifornije i Nevade, preko Stenovitih planina,pa preko prerija srednjeg zapada sve do Atlanskog okeana.

Najbrži preko kontinenta u predhodnim trkama je bio tim Lightning 1989 na njihovim modelom F40, aerodinamički oklopljenom recumbent(ležećem) biciklu,
čiji je četvoročlani tim stigao na obalu Atlantika za samo 5 dana i 1 sat tj. prosečnom brzinom od 38,43km/h
Zatim sledi osmočlani tim drumaša sa prosečnom brzinom od 37,18km/h, i 4clani tim drumaša sa 36,9km/h
Naravno da ne bude zabune, to je ukupna prosečna brzina, jer vreme teče i kada se stoji! i time smanjuje prosek.


Od "nasih" ljudi, svojevrsna RAAM legenda je postao Slovenac, Jure Robič,  koji je već 4 puta pobedio na RAAM'u, i evo ga opet ove godine, juri da pobedi i 5 put!
Njegovu vožnju  možete pratiti preko njegovog sajta www.jurerobic.net
gde imaju i LIVE stream sa kamere u kolima koja ga prate, te eto prilike da vidite malo amerike ;)


Naravno tu je i blog sa pisanijima i video zapisima, a možete čoveku i postaviti pitanja.
Na sajtu je takodje i arhiva njegovih ultramaratonskih podviga koje je počeo da niže jos 1999 godine. Zaista impresivni rezultati.
A RAAM je kruna svih ultramaratonskih trka, koju je on osvojio već 4 puta.



Prilicno je interesantan i njegov odgovor na pitanje posle prošlogidišnje pobede:
„Da li bi želeo da se trkaš sa Lensom Armstrongom?“
Na šta je Robič odgovorio pitnajem „ A Lens hoce da vozi RAAM ?“
u stilu „ako je dovoljno hrabar, jak i izdržljiv, neka dodje, je ga čekam“ ;-)

Ove godine medju četvoročlanim timovima je i Team RANS, sponzorisan od poznatog američkog proizvodjača ležećih bicikala, i vozice brzi a veoma udobni X-Stream, i obećavaju prvo mesto u njihovoj klasi, a možda i novi rekord!


Poznata je opklada jednog od trkača RANS tima, Glena Drurija iz Australije,
koji se još kao član tima Velokraft od pre par godina opkladio sa priozvodjačem veoma uspesnih ležecih highracer bicikala – Bacchetta da će postati prvi ležeči biciklista koji će oboriti rekord.
2007 godine mu je umalo pošlo za rukom, kada su bili vise sati ispred tima Bacchetta,
ali ga je iskomplikovana povreda koju je zadobio prilikom pada u Stenovitim Planinama,
kada mu je pri brzini od 60km/h prednja guma eksplodirala, omela u tome.
Obiljna povreda kolena koju se krpili čitavih 3 sata, posle druge posete bolnici je počela da otiče i postajala sve bolnija, te je odustao samo 100 milja pre cilja, a njegov timski kolega nastavio sam i trku završio solo.

Dakle ove godine je konkurencija prilično jaka, kako izmedju Robiča i njegovih rivala medju solo trkačima,
tako i u večnoj „borbi“  izmedju ležećih i uspravnih biciklista  ;)
Svakako će biti zanimljivo pratiti trku preko severnoameričkog kontinenta do samog kraja,
jer dok jedan spava „onesvešćen“od isrpljenosti, konkurencija mu se opasno približava i mesta za opuštanje nema!


Podrobnije informacije o samoj trci naravno na zvaničnom sajtu www.raceacrossamerica.org
kao i praćenje dogadjaja sa terena, video i pisanih blogova reporetera i članova timova.


Tema na Forumu