Ognjen Stojanović o ITU Svetskom kupu Huatulco, Meksiko 2010

Iz dnevnika Ognjena Stojanovića, našeg najuspešnijeg i najperspektivnijeg triatlonca koji živi i trenira u Novom Sadu.

Moj drugi ITU Svetski kup u sezoni , 10-i olimpijski triatlon u 2010-oj. Sa Holtenom verovatno najteža trka sezone. (kao član ITU Sport Development tima sa još 7 takmičara i takmičarki. Lep članak sa ITU-a pročitajte ovde)

U Mexico sam došao znajući da će mi najveći protivnik biti ekstremna vrućina. Davno bejaše pretopli Jul, a realnost poslednjih par nedelja je između ostalog bila i vožnja sa zimskom kapom i rukavicama. Moja priprema za vrućina se svela na jedan trening na tredmilu u teretani :)

Međutim par dana adaptacije je sasvim OK, jer je činjenica da svi moraju biti spremni da pate u pravom smislu te reči. Trka nam je startovala u 10:45, što je značilo da ćemo trčati tačno u podne. Ne znam tačnu temperaturu ali znam da je jedini način da ostanemo živi bio to što su okrepne stanice bile na svakih 400 m sa hladnom, hladnom vodom.

Na skoro svakoj sam uzimao vodu, polivao se i pio… Holten, Yokohama Dextro prošle godine i sada Huatulco su verovatno jedine trke na kojima sam izgubio bar 3 l vode iako sam u toku popio isto toliko…

Solidno plivanje. Izgledalo mi je katastrofalno dok nisam izašao nakon 1000 metara iz vode i uskočio u Pacifik za finalnih 500 m. Tada sam video da nisu toliko odmakli i da sam u velikoj grupi. Međutim nije bi bilo teško uopšte ali nemam to pravo plivanje i ne mogu da se izborim za mesto u grupi na ovako velikim trkama…

T1 i prva dva kruga bikea (10 km). Pure suffering… Par puta mi je prošlo kroz misli da jednosavno parkiram bike pored bankine i sednem na istu i zapitam se čemu ovo :) Ali u tim trenutcima se "lomi" trka. Vijali smo (nas 5,6,7, par njih smo i uhvatili) prvu veliku grupu. Tempo je bio furiozan, nisam ni hteo da gledam na ciklomaster nakon što sam u jednom trenutku video 50 i nešto km/h na ravnom sa bočnim vetrom.

Ali uspeli smo. Istog trenutka olakšanje za sve nas, bukvalno odmah kao da sam seo na klupu. Toliko razlika u vijanju grupe i trenutka kada sustignete grupu i odmorite malo na začelju. Prbio sam se odmah u sredinu i uglavnom tu i bio do poslednjeg kruga kada sam bio napred da bih izborio dobar ulaz u T2. Ali na brdu (kratko brdo, jače, po dva puta u svakom od osam krugova) su mnogi ubrzali  i kao i uvek sve se svodi na "makljažu" pred ulazak u tranziciju.

Desio se uspešan beg njih 5,6 koji su do kraja bike-a napravili minut mislim. Moj plan je bio da ako se nalazim u dobrom trenutku na pravom mestu da idem u beg, ali pošto mi je trebalo dugo da se oporavim od vijanja grupe nisam ispratio beg, mada nisam bio dobro ni pozicioniran… next time!

U T2 su se nekim čudom moje patike našle sa leve strane a ne sa desne, tako da kada sam "parkirao" bike morao sam da predjem sa suprotne strane, premestim patike i onda ih obuvam. Naravno, za to vreme sam izgubio dragocenih 20 pozicija pri izlasku, iako sam ušao kao 7,8 od veeelike grupe u drugu tranziciju.

Trčanje poredim sa Holtenom. Preživaljavanje od T2 do 10-og kilometra t.j. finiša. Sa još istim kratkim brdom sa bike-a. Nema šanse za bilo kakvim pravim ritmom. Sve se svodi na čekanje naredne okrepne stanice. Pojeo sam dva gela na bikeu, popio pun hladan bidon izotonika i još jedan skoro pun vode, dok sam na trčanje poneo 2 gela.

Obnavljanje soli je sve ili ništa u takvim uslovima. Krenuo sam rezervisanije, jer sam znao da če mnooogo njih popustiti i čak odustati, što se naravno obistinilo, jer je bilo baš pakleno vruće. Pošto sam krenuo sa začelja grupe uglavnom sam ja prestizao, dok je i par takmičara mene stiglo i prestiglo. U poslednja dva kruga (5 km) sam stigao lep broj njih. Mada nisam se osećao dobro, nevezano za vrućinu…

Uglavom ušao sam u cilj kao 30-i što je sasvim dobar plasman. Ove godine je u Huatulcu bila najača konkurencija ikad, tako da novi ITU i Olimpijski bodovi su više nego dobrodošli…

20 ljudi nije završilo trku. Startovalo nas je skoro 70.

Ako je iko uslikao recovery zonu u finišu mislim da mu je zabranjeno da distribuira sliku zbog ugleda ITU trka :) . Gomila ležaljki sa "izvrnutim" sportistima prekrivenim belim peškirima koji su pokvašeni ledenom vodom. Ali svima isto, i svi se takmičimo i uživamo ma kakvi uslovi bili.

Ovaj put je baš jako malo falilo da budem na podijumu! Španac koji je vozio pored mene pobedi, švajcarac koji je isplivao pored mene bio drugi a "gringo" koji je isto vozio pored mene bio treći… a i "tico" koji je spavao u mojoj sobi bio treći jedno vreme i završio 7-i…

Rezulati ovde.

Slike (ITU) ovde.

Video snimak (ITU) ovde.

Članak "Sportski Žurnal" 12.10.2010.