Ishrana - Zdrav stav o životu

“Imam samo jedan porok – McDonalds.”
”Ne mogu da zamislim život bez 2 litra Coca Cole dnevno.”
”Coca Cola Zero ima 0 % šećera, znači ne goji i zdrava je”
”Orbit žvake štite od karijesa”

Da li vam ovo zvuči poznato?

Ne znam šta je gore, kad klinci slepo veruju reklamama, pa i ne znaju za bolje ili kad stariji ljudi u godinama treba već da imaju životno iskustvo po pitanju ishrane, a nemaju ga.

Ishrana je izvor i uzrok 99.9 % svih bolesti!!!!!

Svest o hrani koju unosimo je samo prvi korak ka poboljšanju i održavanju zdravlja. Ovakve teme se vode na skoro svim Internet forumima, ali primećujem izvesnu veću dozu nemarnosti za svoje zdravlje na automobilskim, bajkerskim forumima. Napraviću analogiju sa automobilima i motociklima: na tim forumima ljudi se ubiše da pitaju šta je najbolje za njihovog ljubimca, koje ulje da sipaju, koje filtere i ostalu potrošnu robu da koriste. Gde peru , poliraju i održavaju vozila, koliko ih često peru , itd... A onda se organizuje neki njihov skup, okupe se jednom u 2-3-6 meseci u nekoj kafani ili na izletu i otkinu se od nezdrave hrane?!?
Znači, imamo svest da što bolje održavamo auto/motocikl/bicikl on će nam duže trajati, a istu analogiju NEMAMO za svoje zdravlje?!?

Kako ovaj fenomen nazvati?
-manipulacija medija (ispiranje mozgova udarnim reklamama, koje igraju na najniže ljudske reakcije, strahove i TRENUTNO zadovoljavanje poriva, primera je previše) Gebels, inače otac savremene manipulacije medijima je diletant za sadašnje reklame.
-nezainteresovanost šire populacije da traži problem u uzroku a ne da konstatno leči posledice
-izostavljanje BITNOSTI osećaja za sopstevno zdravlje, kao OSNOVA zdravog društva i mogućeg razvoja svake individue u ličnom, profesionalnom, emotivnom i bilo kom drugom planu.

Teško je pisati (a nekima još teže čitati) ovakve stvari jer se negde nailazi na žestok otpor branjenju sadašnjeg stanja, jer čak i po zakonima fizike svako telo teži da zadrži svoj status (mirovanja ili kretanja), čuveni zakon inercije.

Na našu sreću, Internet je pun kvalitetnih sajtova koji se bave zdravljem i ishranom u globalu, i na srpskom i na engleskom jeziku.

Moje sticanje znanja o zdravoj ishrani i zdravom načinu života je krenulo na žalost posle tragedije u porodici. Pokusavati pomoći voljenoj osobi da se izbori sa teškom bolešću, a ne znati ni kako joj pomoći, ni šta je uzrok. Volja, želja i ljubav je postojala, ali nije bilo vremena, krenulo se u ofanzivu suviše kasno. Ne želim da pričam o tome šire, reći ću samo da je posle ove tragedije moj život promenjen za 180 stepeni ( ne za 360 kao što bi rekao Đogani, onda bi opet došao u istu tačku odakle si i krenuo). Kada zvanična medicina zataji, čovek shvati da se ne moze lečiti STAV o životu lekovima i terapijama, mora se promeniti pogled na život iz korena.

Obično kad dođemo u fazu da zavisimo od lekova da bi živeli, čak ni tad za neke bolesti nije kasno da se poradi na poboljšanju zdravlja, a kamoli preventivno, o čemu ovde najviše treba da pričamo.

Da bi pričali o hrani potrebno je malo ući u tematiku proizvodnje hrane. U tom grmu leži zec. Savremeni način života vuče sa sobom, nedostatak vremena za spremanje hrane, pa se sve više okrećemo korišćenju već spremljene hrane. Spremljena hrana da bi se ekonomski isplatila onima koji je proizvode, mora joj se produžiti vek trajanja. Ovde mislim bukvalno na svu kupovnu gotovu hranu, počev od pekare i svih pekarskih proizvoda, preko hrane koja traje par dana (produženi rokovi trajanja, mleko, hleb, suhomesnati proizvodi i sl), pa do one koja traje par nedelja (grickalice, fast food, itd) do one koja traje par godina (konzerve). U svakoj namirnici proizvedenoj industrijskim putem postoji određen procenat dodataka, tzv, aditiva ili emulgatora, to je ono što omogućava da proizvod duže traje. Retko ko čita šta piše na omotima proizvoda, suviše su lepo upakovani da bih se ja sada smarao da čitam nešto sto je napisano najsitinijim slovima na pakovanju. Ali na svakom proizvodu piše koliko je štetan za naše zdravlje, samo mi ne znamo da čitamo!!!
Da biste mogli da tumačite sastav proizvoda koji kupujete morate da imate rečnik. Ja vam ga kacim sad ovde:

preuzmi tabelu aditiva

Ovu listu odstampajte, pa sledeći put kad krenete u prodavnicu, kad dođete do nekog vašeg omiljenog slatkiša ili bilo čega drugog, procitajte one silne E brojeve koje taj proizvod sadrži pa se zapitajte da li stvarno želim da ga kupim sledeći put. Takođe ćete možda i rešiti neku od vaših sadašnjih problema, kao što su alergije ili otežano varenje i sl. Naročito je zanimljivo šta pise na Orbit zvakama, ili na kesicama instant kafe Nescafe i Jacobs. Ove kafe sadrže emulgatore koji su zabranjeni za upotrebu u EU, a ovi proizvodi se tamo prave a ovde prodaju. U vezi žvaka, najnegativniji dodatak je aspartam, koji izaziva rak. Ukucajte u google, aspartam pa cete videti koliko je opasan.

To je što se tice emulgatora. U redu, pogledaćete listu i shvatiti da 90 % stvari koje možete da kupite u Maxi-ju je nezdravo. I šta sad raditi? Pa nemojte da ih kupujete!!! Jednostavno! Većina stvari može da ima zamenu u obliku da to vi sami spremite, pa neće da sadrzi dodatke, što je u startu zdravije. Neke stvari nemaju zamenu. Takve stvari treba da izbacite iz upotrebe.
Verovatno ste čuli za 4 bele smrti, beli šećer, belo brašno, bela so i bela mast. Svaka od njih ima alternativu. Alternativa je nekada toliko radikalna, da ljudi prosto moraju iz korena da promene način ishrane. U tome je i stvar! Loše stvari mora da se svedu na minimum, a mogu i da se izbace iz upotrebe. Za slatkiše od belog šećera postoje alternative od meda, za belo brašno postoji integralno brasno itd.
Treba izbegavati kupovati meso domaćih životinja koje se gaje industrijski ili ih kupovati od seljaka koji to gaje u seoskim gazdinstvima. Zašto je to bitno? Jer se u inustrijskim pogonima svinje i pilići tove ubrzanim putem da bi se što pre ugojili i bili zaklani za prodaju. Ne može se uporediti kvalitet mesa pileta koje nije izašlo iz svog kaveza na nekoj industrijskoj farmi ceo svoj zivot i onoga koje je ceo zivot kljucalo po dvorištu.
Ako nemate od koga da kupujete proverene piliće ili prasiće (kao na primer ja) ili to možete vrlo retko, najbolji način je da izbegavate te vrste mesa.
Uvek odlična zamena (za mene i nije zamena, pošto je na prvom mestu) je meso riba iz dubokih mora . Skuše, oslići, lososi, haringe, tuna, to su vrste mesa koje bi trebali da jedete makar 2 puta nedeljno.
Koristite začine u ishrani koji su bogati elementima kojima smo obicno deficitarni, kao što je đumbir, peršun, bosiljak, majčina dušica, čili, origano, kari itd.
U salati stavljajte sirće od divlje jabuke , ono je malo skuplje od običnog jabukovog sirćeta, ali daleko zdravije. Ne koristite rafinisano ulje bilo kog porekla (suncoketovo ili bilo koje drugo), tražite hladno cedjena ulja , bilo kog porekla, od suncokretovog, do maslinovog. Maslinovo ulje korististe u neograničenim količinama, gde god možete. Ali kupujte samo ono koje se pakuje u tamnim staklenim bocama i na kojima piše EXTRA VIRGINE, to su najbolja ulja, sva ostala su mnogo nižeg kvaliteta, što zbog pakovanja (svetla boca propušta svetlost unutra i smanjuje kvalitet ulja) što zbog proizvodnje (ako piše ulje od komina, to je ulje ceđeno od maslinovih koščica, ubedljivo najgori krš od ulja).

Na pijaci pitajte seljake kako poizvode namirnice, čime djubre, nemojte da se stidite, na kraju vi sve to jedete, pa imate pravo da znate šta jedete. Na nekim pijacama ima odeljenja ORGANSKI gajene hrane, to treba da vam bude omiljeno mesto za kupovinu. Raspitajte se kako možete doći do organski gajene hrane u vašem kraju. Organski gajena hrana je ona koja nije tretirana nikavim pesticidima i nikakvim štetnim sastojcima u toku gajenja. To je zdrava hrana!
Što vise jedite svezu hranu, i voće i povrće. Ono što ne može da se jede sveže (krompir, meso i sl) spremajte na način gde se najmanje gubi količina hranljivih sastojaka. Bolje pečeno nego prženo, bolje kuvano nego pečeno, bolje bareno nego kuvano.
Kad ste u gradu i jedu vam se neke grickalice (smoki, grisine i sl) idite u prodavnicu zdrave hrane i kupite 100-150 grama kikirikija, semenki bundeve ili nešto tog tipa, utoliće vam glad, a nećete uneti ništa nezdravo u organizam.

Kad ste žedni pijte VODU, nemojte gazirane sokove, pa čak ni kupovne sokove navodno od voća. Tamo ima 1 % voća! Kod kuće kad mi se pije sok, ja imam svoj trik: ako ima svežeg sezonskog voća, ja to operem, iseckam i ubacim u blender, dodam 2 kašike meda i umutim. Dobija se vitaminska bomba. U zimskom periodu napunim zamrzivač višnjama, jabukama, dunjama, šljivama i samo pomalo vadim i kuvam kompot. Iz kompota znam da pijem samo tečnost, ko nije probao probajte, ima ukus kao kupovni sok od "toga i toga" ali je 100 % bez aditiva.

Pored ishrane, da zaokružimo celinu zvanu zdravlje, bitan faktor je i bavljenje sportom, po vasem izboru, biciklizam je i moj izbor, makar rekreativni.
I naravno na kraju, ali ne i najmanje važno, izbegavanje stresa. To je posebna priča.

 

Tema na Forumu

piše: Alaksandar Pavlovic