Full suspension - šta se sve tu krije

Konačno ste došli do zaključka da će fullsus da ostane duuuuugo na MTB tržištu i da manje-više svi fullsus sistemi dobro rade. Dakle, spremni ste da se upustite u avanturu sa 2 amortizera!

Ono što mnogi ne znaju je kako se svaki pojedinačni dizajn ponaša u samoj vožnji, kako radi i ono najbitnije – zašto je jedan bolji od drugog a sve vezano za stil vožnje.
Da bi se ovo razumelo, treba prvo savladati „osnove“ fulsus tehnologije, a pri tome znati razlikovati silno „gađanje“ terminima po različitim časopisima gde se ne retko i sama terminologija pogrešno interpretira.
Ovde će dakle biti reči o terminima, funkciji i tipovma ovih bicikala. Takođe, i preporuke koji sistem je najbolji u zavisnosti od tipa vožnje.

„Fully Active suspension“ – potpuno aktivna suspezija. Najčešće upotrebljavan termin su prve 2 reči – fully active. Odnosi se na bilo koji fullsus dizajn koji nema lock out. Suspenzija radi konstantno bez obzira na tip terena, bez obzira da li vozač vozi sedeći ili u stojećem stavu. Ovaj termin takođe znači da suspenzija nema efekta na način pedaliranja, kao i obrnuto,a tako je i kod kočenja.
Termin „Semi active“ ili polu aktivni se odnosi na sisteme sa dvostrukim dejstvom – oni mogu biti aktivni dok je vozač u sedecem stavu, a „zaključani“ ili tvrđi kada vozač ustane sa sedišta i krene recimo jačim tempom uzbrdo.
„In active“ je termin za one sisteme koji se zaključavaju prilikom samog pedaliranja. Kada sila koju vozač prenosi na pedale postane jača i veća od one koju sam teren proizvodi, suspenzija se zaključava – tzv – brain shock ili ti „pametna suspenzija“.

„Bio pace“ - termin se odnosi na to kako svaki od konstrukcijski odrađenih sistema reaguje na „udarce terena“ a vezano za sam osećaj vozača. Uzrok ovog „osećaja“ je uticaj pogonske mehanike na zadnju suspenziju. Sila pedaliranja teži da zadnji točak vrati u „normalan“položaj, dok teren ima suprotnu želju – da aktivira suspenziju. Ove dve suprotne sile stvaraju upravo ono što se naziva bio pace. Ovo je najkarakterističnije kod već pominjanih „in active“ fullsus sistema. Oni bicikli koji imaju tzv. Single pivot dizajn ili ti jednu „obrtnu“ – plivajuću tačku i kod kojih je isti u ravni ili iznad lančanika podložni su i najviše ovom efektu. Najveći broj proizvođača ovog dizajna postavlja single pivot link u liniji sa srednjom šajbnom kako bi minimizirali bi pace efekat pri vožnji u srednjem prenosu. Što je pivot na većoj visini – i ovaj efekat je izraženiji.

„Drivetrain Induced shock compression ( DISC )“– kompresija zadnjeg amortizera uzrokovana pogonskom mehanikom
Ovaj pojam u suštini predstavlja suprotan efekat od bio pace efekta. Umesto da se amortizer zaključa pri pedaliranju, on se dodatno aktivira. Ovaj efekat generalno više postoji na kompjuterskim simulacijama, nego u stvarnom „životu“ ili ti vožnji. DISC se uglavnom meša sa neefikasnim načinom pedaliranja kao i pedaliranjem u stojećem položaju, kada težina vozača i njegova sila dodatno optereti amortizer – a ne torzija same pogonske mehanike.

„Horst Link“
Ovo je pojam koji je ubedljivo najčešće korišten a u isto vreme i termin oko koga vlada najveća zbrka i konfuzija. Mnoge publikacije zovu bilo koji fullsus ram koji ima pivot blizu zadnjeg drop-out-a horst link. Horst link je zapravo pivot koji je u isto vreme ispred ali i ispod drop out-a. Ovakva lokacija omogućava zadnjem drop out-u da se kreće unapred kako suspenzija radi svojim hodom. Ovo za posledicu ima to da kada drop ide napred, ništa se ne menja kod dužine i položaja lanca, pa samim tim ovako konstruisani ramovi nemaju bio pace niti DISC efekat. Ram biva potpuno aktivan u svim situacijama.
Ram koji ima pivot iznad zadnjeg drop-out-a nije Horst link, jer drop out nije u stanju da rotira kako suspenzija radi.
Da vidimo sada kojih sve tipova ovih ramova ima:


„HIGH PIVOT“ ( visoki pivot ) DIZAJN ( slika 1 )

Ovaj dizajn karakterišu ramovi kod kojih je pivot iznad ili u liniji sa lančanicima. Ovo su konstrukcijski i prvi dual sus bajkovi koji su pokrenuli njihovu popularnost pa ih stoga ne retko i zovu prva generacija full suspension bajkova. Ovaj dizajn ima za posledicu efekat pominjanog bio pace, mada u sadašnjem dizajnu ovih ramova pivot se pozicionira što približnije liniji srednje šajbne pogona, ne bi li se ovaj efekat minimizovao. Većina ovih ramova ima 4-6 inča hod i konstrukcijski su to veoma čvrsti ramovi. Zbog ovakvih osobina, ova vrsta fullsus bajkova se koristi uglavnom za Downhill discipnlinu. Neki od proizvođača ovih tipova ramova su: Cannondale, Foes, Mountain Cycle, Santa Cruz...


„UNIFIED REAR TRIANGLE“ DIZAJN ( jednoobrazni dizajn „zadnjeg trougla“ )

Ideja koja se krije iza svih ramova ovakvog dizajna je da se maksimalno izoluje pogonski mehanizam od slia koje proizvodi suspenzija. Postoje generalno 2 tipa ovakve konstrukcije: „Sweet spots“ ( teško prevodiv termin, ali u slobodnom prevodu – prava tačka oslonca - slika 2 ) i „Low pivot“ ( niski pivot – slika 2 ).
Sweet spot dizajn je dobar u eliminisanju rada suspenzije uzrokovanim pedaliranjem ili samom težinom vozača. Kod ovog sistema, zadnja suspenzija je potpuno aktivna dok vozač sedi, a postaje manje aktivna kada ustane. Zbog ove osobine, proizvođači ovakvog tipa rama fokusiraju dizajn prema XC disciplini mnogo više nego prema downhill-u. Kod ovog sistema je i primetna velika promena sedište – pedale distance kako suspenzija radi kroz ceo svoj hod. Ovo je stoga što je deo gde je sedište i deo gde je pogon na zasebnim pomičnim delovima, a pivot point je aproksimativno na sredini ova dva dela. Ovde se neće osetiti efekat bio pace kao ni DISC. Neki od proizvođača ovog dizajna su Ibis, Klein, Scwinn...


„UNIFIED REAR TRIANGLE“ DIZAJN – niski pivot

Ovaj tip ramova ( sl. 3 ) ima pozicioniran pivot blizu BB – ili ti patrone, što za posledicu ima to da je ram aktivan sve vreme vožnje. Takođe, ovde se ne rezultira velika promena u već pominjanoj sedište – pedale distanci kako zadnji amortizer radi, zbog položaja pivota. Ovde nećete osetiti Bio pace, ili DISC efekat, ali je mnogo više osetljiv na neproduktivno pedaliranje, što znači da ima tendenciju da mnogo više „radi“ po ovom osnovu od gotovo svih drugih konstrukcija. Neki od proizvođača ovog dizajna su i Trek, Fisher...
Ovde postoji još jedan tip – Isolated unified rear triangle – koji je osmislio GT, a zovu ga još i drugom generacijom „jednoobraznog“ sistema. Ovaj modifikovani sistem takođe pozicionira poluge zadnjeg dela kao i prethodni model, ali je razlika u drugom setu ležajeva koji su kod patrone i koji omogućavaju da ovaj deo ima nešto drugačiju putanju nego sam zadnji kraj bicikla. Primarna ideja je da se eliminiše što je više moguće promena distance sedište – pedale, kao I neproduktivan rad rama koji je karakterističan za ove tipove bajkova. Iako ovi efekti nisu totalno eliminisani, primetan je napredak u odnosu na „klasične“ ramove ove vrste.


HORST LINK I NON-HORST LINK DIZAJN


Ramovi koji u sebi imaju implementiran tzv. „dijagonalni“ dizajn kao i pravilno postavljen horst link su među najjednostavnijim fullsus ramovima na tržištu ( sl. 4 ). Kod ovog dizajna nema efekta bio-pace ili DISC-a, a takođe su ovo i jedni od najlakših fullsus ramova koji se mogu naći. Dijagonalni dizajn umnogome doprinosi manjoj težini rama, jer je i sama zadnja suspenzija ukomponovana kao uklopljen deo rama, bez dodatnih račvanja. Manja težina kao i manji hod, svrstavaju ovaj tip ramova u idealne za XC disciplinu. Oni dijagonalni sistemi koji ne koriste horst link takođe imaju dobre karakteristike kao i oni sa, ali sa osobinom da u zavisnosti od lokacije prednjeg pivota mogu da imaju manji efekat bio pace i DISC-a. Proizvođači ovakvih tipova ramo su: Dean, Intense, Mongoose, Norco, Salsa, Titus...


HORST LINK ROCKER I SWING LINK DIZAJN


Iako je ova kategorija najšira u smislu različitosti u osnovnom dizajnu ( sl. 5 ), upotreba horst link-a ovde osigurava dobre osobine, kao i kod prethodnog dizajna – nema bio pace i DISC efekta, a u isto vreme su totalno aktivni u vožnji. Za koju se god varijantu proizvođači odlučili, ovaj dizajn je dobar zbog 2 stvari: Prva je da bi se postigle različite karakteristike u vožnji u različitim tačkama hoda suspenzije. Ovo dosta varira u zavisnosti od samog dizajna, pa ne postoji striktno pravilo koje bi bilo opšte i važeće za sve tipove ovog dizajna. Drugi razlog je da se dozvoli suspenziji da da maksimalni hod rama za onaj hod koji sama ima. Ova osobina je zajednička za oba ova tipa ramova. Različiti proizvođači koriste ova dva dizajna i u XC i u DH svrhe, pa treba obratiti pažnju na konstrukciju i hod pri odabiru ovih ramova. Neki od proizvođača koji koriste ovaj tip dizajna su: Ellsworth, GT, Intense, Khs, Jamis, Specialized, Turner, Trek, Titus, Canyon...


DRUGI ROCKER I SWING LINK DIZAJNI

Proizvođači ova dva dizajna ramova koji koriste pivot iznad zadnje drop-out-a odabiraju ovaj oblik rama zbog ista 2 razloga koja su i gore navadena ( sl. 6 ). Ono u čemu se ovaj dizajn razlikuje od prethodnog je u tome što zadnji drop ne može da radi nezavisno kako suspenzija ide svojim hogom. U zavisnosti od toga gde je prednji pivot pozicioniran, ovi dizajni mogu imati ili ram sa visokim pivotom, ili sa veoma niskim. Ukoliko je prednji pivot u ravni sa srednjim lančanikom pogona ili viši, može se javiti bio pace efekat, a i neće biti ful aktivan. Ram sa niskim pivotom je ful aktivan, ali može da se oseti DISC efekat, kao i „prazan hod“ pri pedaliranju. Kod onih koji imaju pivot u tački koja je negde između ova 2 tipa, ponašanje rama je slično ponašanju onih sa horst link dizajnom. Oni koji koriste ovakav vid dizajna su: Tomac, Ventana, Intense, Giant...


Naravno, postoji još nekoliko dizajna koji ovde nisu obuhvaćeni, ali su svi oni malo modifikovane verzije već opisanih ovde glavnih varijanti. Pri izboru fullsus bajka, prvenstveno vodite računa za koji vid vožnje ćete ga koristiti ( XC, TRAIL, ALL MOUNTAIN, DH ). Dalje, pogledajte sam dizajn, gde je pivot smešten i pokušajte da procenite kako će suspenzija raditi koristeći navedene principe lokacije pivota. Takođe, obratite pažnju na kvalitet suspenzije – mnogo je bolje imati onu sa kontrolom rebound-a, lock-out-om ili tzv. Pro pedal platformom. Ono što je sigurno nepobitno je da su dizajni sa Horst link tehnologijom najbolje ocenjeni i da su se u praksi najbolje pokazali.

Tema na Forumu