Ima nečeg zbunjujućeg, gotovo suprotstavljenog u slici Petera Sagana (Kenondejl). Samouvereni, pomalo nadobudni mladić pravi šou dok vozi bicikl ili pompezno trijumfuje, a sasvim skrušeno daje izjave, komunicira sa obožavaocima i medijima. Reči teku ujednačenim ritmom, monotonim, kao i ravnomerno, lagano proticanje reke Vah kroz Žilinu, grad u kome je Slovak rođen jednog ledenog januarskog dana 1990.

Kad skine kacigu, starije posmatrače na Zapadu, Sagan „frizurom“ podseća uglavnom na nekog od poslednjih pripadnika vojnih snaga Istočnog bloka. Ozbiljnost i fokusiranost kojima se bori da na lošem engleskom izrazi misli i podeli osećanja u potpunom su kontrastu sa živopisnošću svih njegovih trijumfa, kojih je, iako svega 23 godine star,  uspeo da ucrta oko pedeset, i to platnima najvećih megdana širom planete.

Poslednji u nizu podviga mladog Slovaka jeste impresivna odbrana zelene majice, drugog odličju po značaju na trci kakva je Tur d'Frans. Prošle godine, margina između njega i prvog pratioca u plasmanu najboljih sprintera na najznačajnijem biciklističkom nadmetanju na svetu bila je rekordnih 114 poena. Mnogo manje dominantna i ubedljiva potvrda vladavine među najbržim obrtačima pedala nije bila ni na jubilarnom, stotom Turu, pošto je razlika između Sagana i drugoplasiranog Marka Kevendiša (Omega Farma) bila čak 97 bodova.

Pre 12 meseci je overio tri trijumfa, i to sve u prvoj nedelji debitantske Trke oko Francuske, ali ovog jula bio je najuspešniji finišer etapa. Čak devet puta domogao se cilja među prva četiri vozača. Kad je trećeg dana na Korzici obukao zelenu majicu, niko mu je nije mogao skinuti sa leđa sve do spektakularnog večernjeg zaključenja nadmetanja u Parizu.

- Mnogo je teže bilo nego prošle godine! Istina je da sam bio bolje pripremljen. Zahvaljujući iskustvu od pre 12 meseci, znao sam kako se treba boriti sa sprinterima na Turu. Nesrećna okolnost je što sam teško pao već u prvoj etapi, i čitave nedelje sam se mučio. Na to ukazuju i silna druga i treća mesta koja sam pobrao – objasnio je Sagan.

   Priznao je Peter, međutim, da i nije moguće ponoviti svake godine isti scenario.

- Prezadovoljan sam na kraju zato što sam ostvario glavni cilj koji sam zacrtao. Odbranio sam zelenu majicu. Zahvalan sam ekipi, jer sam zahvaljujući suvozačima uspeo da makar i jednom kušam slavljenički šampanjac  – istakao je Slovak.

Saganova konjica Kenondejl iskoristila je brdovitiju putanju na sedmoj etapi da se žestokim tempom reši najopasnijih rivala u brzim, masovnim završnicama. Trijumf u Albiu je bio lak „ko od šale“ kad blizu nije bilo  Kevendiša, Andrea Grajpela (Loto Belisol) i Marsela Kitela (Argos – Šimano).. Upravo je ta sposobnost Petera da lakše prevaljuje preko točka planine ono što već drugu godinu zaredom pravi drastičnu razliku na kontu poretka za zelenu majicu između njega i čistokrvnih sprintera.

Kad je reč o privlačenju pažnje na članove karavana na dva točka, Slovak tek tu nema konkurenciju, u izvođenju lakrdija i podsticanja zabave. Kad god bi se našao u prilici, na opšte oduševljenje i pljeskanje navijača pored puta izvodio je i na minulom Turu jedan od popularnih trikova, karakterističnih za planinski biciklizam, iz kog je Peter, zapravo „ponikao“, vožnje na zadnjem točku.

Putujući cirkus Sagan podrazumeva i svojevrsnu predstavu, uvek drugačiju i originalnu, za proslavljanje trijumfa. Kako je na stotoj Trci oko Francuske pobedio samo jednom, nije bilo prilike da kao pre 12 meseci priredi šou zvani „Forest Gamp nadtrčava sve protivnike“, zatim „Neverovatni Hulk jači od padova i malera“ ili „Zelena mašina Tura – Turminator“.

Ipak, uloga koju je ovog puta uspeo da odigra na pozornici najznačajnijeg biciklističkog megdana na planeti bila je, najnenametljivija, ali najupečatljivija od svih prethodnih. Uspeh „Promućurnog Sagana“ sa Tura 2013. ostavlja još dublji trag na sceni biciklizma, kao zalog blistavih rezultata koji tek predstoje dvadeset trogodišnjaku.

Nije dakle, pobeda, uvek ono što skreće pažnju javnosti i obožavalaca biciklizma na Sagana. Nekad i drugo mesto Petera na nadmetanju može da baci u senku slavodobitnika. Tako je, barem, bilo posle proglašenja pobednika Trke oko Flandrije, kad se usled incidenta sa štipkanjem stražnjice podijum devojke, više govorilo o nestašnom Slovaku, nego o maestralnom Fabijanu Kanćelari. 

Osuđivan i kritikovan, Sagan, međutim, nije zbog „zalutale ruke“ izgubio popularnost kod svih pripadnica ženskog pola. Štaviše, svet je sa ovogodišnjeg Tura obišla slika dveju devojaka pored puta koje su između sebe raširile natpis upućen, očigledno, Peteru: „ Sagane, nemam ništa protiv da mi dodirneš zadnjicu“.  M.T.