Srpski i jugoslovenski biciklizam ostao je bez Milana Tanaskovića dugogodišnjeg generalnog sekretara trke „Kroz Jugoslaviju“ i BSJ koji je preminuo u 73. godini u Beogradu.

Rođen je u Čačku 1939. i nekako mu je bilo suđeno da ga, iz najbiciklističkijeg grada Srbije profesionalni i životni put usmeri u – biciklizam. Kao student, igrao je fudbal (često je pokazvao staru fotografiju studentske selekcije Beogradskog univerziteta iz 1959. na kojoj je i on sa kasnije premijerom Jugoslavije Mirkom Marjanovićem zvanim „Šjor“) da bi se u jednom periodu od 1963. do 1969. radio u Univerzitetskom sportskom savezu. Na mesto sekretara Direkcije trke „Kroz Jugoslaviju“ došao je 1969. u aprilu  i  godinu dana kasnije postao je generalni sekretar i na toj dužnosti ostao do penzionisanja 1994.

 Bio je izuzetan sportski radnik i sjajan operativac. Kako je govorio, „učio sam od velikog Mije Jovanovića koji je trku Kroz Jugoslaviju imao u malom prstu“. Bio je u organizacionim timovima trke „Kroz Jugoslaviju“ od 1968. do 2000. kada je održana poslednja manfistacija. Umeo je da izađe na kraj sa svakom poteškoćom, sa problemima koji su uvek pratili organizaciju trke i njegov rad, lične veze i principijelnost, utkane su u najuspešniji period trke „Kroz Jugoslaviju“ koja je u jednom periodu bila među najjačim evropskim trkama tog ranga i posle trke „Kroz Poljsku“, najstarija etapna evropska trka.

        Bio je i u jednom mandatu i generalni sekretar BS Beograda, a 2002. do 2004. bio je i generalni sekretar Biciklističkog saveza Jugoslavije.  U nekoliko mandata bio je i član nadzornih odbora i komisija u BSJ i BSB.

        Ostaće upamćen i kao idejni tvorac i „kum“ imena trke „Putevima kralja Nikole“ u čijoj je organizaciji aktivno učestvovao nekoliko godina posle osnivanja 1995. Sa Miletom Stojiljkovićem i Petrom Rokvićem bio je i incijator za osnivanje trke „Memorijal Svetomir Đukić“ koja okuplja mlade bicikliste i vozi se na stazi od Beograda do Kosjerića. Bio je i osnivač BK Crvena zvezda.

        Umeo je sa lakoćom da stvara prijatelje i imao ih je širom sveta i nekadašnje Jugoslavije, ali se zbog svog patrijahalnog  karaktera u kome je bilo duboko usađeno da propisi i zakoni moraju da se poštuju, suprotstavljao funkcionerima, moćnicima i nedodirljivim biciklističkim zvezdama. Ali, svi su ga poštovali i cenili kao čoveka koji je na profesionalnom i ličnom planu radio i živeo za biciklistički sport i trku „Kroz Jugoslaviju“ koju je često nazvao „moje dete“.

       Nosilac je više odlikovanja i sportskih priznanja, između ostalih „Značke vetrana“ na trci „Kroz Jugoslaviju“ i „Zlatne guvernale“ povodom 125 godina biciklizma u Srbiji.

      Sahrana je u petak 4. maja u 14,30 časova (opelo počinje u 14,00) na groblju Lešće u Beogradu.