Kraljevački Metalac proslavio 60 godina postojanja - Iz kovačnice fabrike vagona do olimpijskih visina

Kraljevački Metalac, proslavio je na prigodnoj svečanosti poslednjih dana  prošle godine, redak jubilej i u srpskom sportu - 60 godina postojanja i izuzetno plodnog rada.

Sve je počelo 1950. u kovačnici fabirke vagona u Kraljevu, kada je grupa entuzijasta koju je vodio, kasnije prvi predsednik kluba, legendarni Milutin Miljković odlučila da formira biciklistički klub.

Prva zvezda, koju je Miljković „ukrao“ od fudbalskog kluba iz Sirče gde je branio, bio je Radoš Čubrić. Iako je kasno ušao u biciklizam (rođen je 1934.), Radoš Čubrić je raskošan talenat pokazao 1958. kada je osvojio titulu prvaka Srbije za „kontraše“ sa već čuvenom „drvenom pedalom“ jer za originalnu nije bilo para, i ušao na velika vrata u reprezentaciju gde su već vozila najveća imena Petrović, Žirovnik, Levačić, Valčić... Pobeđivao je Radoš Čubrić na najvećim trkama i u Evropi i Kanadi (bio je 1972. treći na trci „Oko Kanade“), a kruna karijere bile su mu Olimpijske igre u Mihnenu 1972. kada je osvojio 43. mesto i bio najbolji vozač Jugoslavije!

Radoš Čubrić je počeo i blistavi niz pobeda na najvećim domaćim trkama vozača Metalca! Slavio je na trci „Kroz Jugoslaviju“ 1966. i 1970. i bio član pobedničkih reprezentacija Jugoslavije 1966, 1967. i 1970. a na trci „Kroz Srbiju“ pobeđivao je 1965. i 1970. Od vozača koji su ponikli u Metalcu ili su vozili za ovaj klub, na trci „Kroz Srbiju“ pobeđivali su Dragić Borovićanin 1982, Rajko Čubrić 1988. i 1989. i Aleksandar Nikačević 2000. i 2002.

Od reprezentacije, kojoj je mnogo dao (čak 12 puta je vozio na legendarnoj, „paklenoj“, najjačoj u svetu za amatere „Trci mira“ Prag – Berlin – Varšava), Radoš Čubrić se oprostio posle Minhena, ali je nastavio da vozi (1977. je bio treći na Šampionatu sveta za veterane u Sent Johanu) i, naravno, da radi u svom Metalca a Kraljevo ga je proglasilo za počasnog građanina.

Stasavali su, uporedo, i novi, talentovani biciklisti. Prvo su na drumovima Jugoslavije pobeđivali braća Jelić, braća Đuković, Milosavljević, Ćirić, Seizović, Pantović, Matić...Slobodan Jelić je pobedio 1968. na prestižnoj juniorskoj trci „Kroz Istru“, a potom je došla čuvena generacija sa pionirskih trka „Kosmajski partizani“: braća Borovićanin, Rajko Čubrić, Andrić, Zoran Pavlović, Radomir Pavlović, Branko Banović... Dragić Borivićanin je izrastao u jednog od najboljih brdskih vozača Jugoslavije, nosio je i žutu majicu na trci „Oko Austrije“ a Metalac je 1980. osvojio i Kup Jugoslavije što je bio pravi podvig u jakoj konkurenciji slovenačkih biciklista.

Rajko Čubrić je 1988. izborio mesto u olimpijskom timu za Seul i tako je olimpijska porodica Čubrić dobila drugog člana, a 1992. posle OI u Barseloni i trećeg jer je i najmlađi sin Radiša učestvovao u olimpijskoj trci. On je 1990. postao u SAD prvi srpski profesionalac, pobedio je na blizu 50 trka. Bio je majstor za kriterijume...

U vitrine Metalca stizali su, i dalje, trofeji iz celog sveta. Osvojene su i četiri državne titule (prvuz je osvojio Dragan Jelić 1971. kada je postao juniorski šampion Jugoslavije). Što je najvažnije, točak nije prestajao da se vrti čak ni u teškim prvim godinama poslednje decenije 20. veka. Pojavljivali su se stalno dobri vozači - ponovo jedan Radiša Čubrić (u daljem srodstvu sa Čubrićima), pa Radomir Borovićanin, Cilerčić, Pejković, Bačić... Na prelazu u 21. vek, iz Metalca se u profi vode otisnuo Aleksandar Nikačević, prvi vozač iz pro tur ekipe iz Srbije, učesnik španske Vulete i dvostruki pobednik trke „Kroz Srbiju“, do sada najbolje plasirani srpski biciklista do 23 godine na SP, sedmi u vožnji na hronometar u Italiji.

U prvoj polovini prve decenije 21. veka, došlo je do zatišja u Metalcu. Bilo je vozača, ali ne i većih uspeha, ali se sve promenilo 2006. dolaskom Radiše Čubrića iz SAD. Klub je živnuo, ponovo su biciklisti iz Kraljeva osvajali titule...

- Još jednom se pokazalao da klub, pre svega, čine ljudi, njihova želja i volja da i kada je teško nešto naprave, da i u nemaštni i nedostatku pravog razumevanja u gradu, okupljaju decu, da ih vode na trke i da ih sklone sa ulice – kaže Rajko Čubrić, dugo godina predsednik kluba i u jednom periodu i Sportskog saveza Kraljeva. - Zemljotres nam je ozbiljno oštetio prostorije, zahvaljući dobrim ljudima i pomoći obnovićemo ih i nadamo se da će se, naproleće, u njima okupiti još mladih biciklista.

U godini jubileja Metalac je imao čime da se podiči - deset šampionskih titula u svim kategorijama na Prvenstvima Srbije i Ligi Srbije, deset vicešampionskih i pet bronzanih medalja. Marko Stanković je pobednik Lige Srbije za vozače od 23 godine, Darko Devedžić je najbolji mlađi kadet a Miloš Borisavljević drugi u bodovanju kadeta. Borisavljević i Marko Pulumirac su se okitili i balkanskim titulama za kadete. Mlada Jelena Erić je biser Metalca i najveći talenat srpskog ženskog biciklizma i o njoj će se još čuti.

- Očekujemo, posle svih ovih uspeha, da nam grad Kraljevo, iako imamo mnogo razumevanja za ekonomske teškoće, pomogne da se ova generacije na zapamti samo po tome da je bila talentovana. Uz malo bolje uslove, siguran sam da mogu do olimpijskih visina, da nastave tradiciju da Kraljevo u biciklizmu ima učesnika najveće sportske svetske priredbe - uveren je Radiša Čubrić šef struke u Metalcu. – Svi u klubu smo ponosni na uspehe i tradiciju, oni su dobar temelj da gradimo još lepšu budućnost...

Svečanosti su prisustvovale brojne zvanice, predstavnici BSS i klubova, ugledni društveno sportski radnici, nekadašnji biciklitsi i prijatelji kluba.