Kako, koliko i kada piti

Gotovo da nema onoga ko nije probao neki od izotoničnih i energetskih napitaka. Takođe, svima je jasno da isti ovi napitci mnogo više doprinose u savlađivanju napora od obične vode. Ono što treba znati je koliko ovakve tečnosti treba piti, kada i koji je najoptimalniji proizvod baš za vaše bavljnje biciklizmom.

Dva glavna faktora uzročnici su iscrpljenosti organizma i to: dehidratacija i veliki utrošak ugljenih hidrata. Prema tome, energetski napitci se mogu nazvati i kompromisom sastojaka koje sadrže za nadoknadu izgubljene energije i rehidrataciju. Međutim, ukoliko se nivo ugljenih hidrata poveća iznad dozvoljene granice – ne deluje produktivno, naprotiv, iniciraju blokadu apsorpcije tečnosti.
Dakle, poznavajući koliko tačno uneti ovih supstanci je od izuzetnog značaja, pogotovu na treninzima i takmičenjima.
Hipotonični napitci imaju u sebi nizak sadržaj ugljenih hidrata (2-4%) i njihova primarna funkcija je rehidratacija. Tipični „predstavnici“ ovih napitaka su recimo Lucozade hidroaktiv ili Powerade Aqua ( u našem okruženju recimo Aquaviva Hidroaktiv ).
Hipertonični napitci imaju visok nivo ugljenih hidrata (i do 17%) ali su loši za rehidrataciju. Lucozade energy na primer je dobar primer ovakvog napitka. Postoje naravno i ugljeni hidtati u prahu, koji se rastvaraju u vodi i tako pravi energetski napitak.
Izotonični napitci kao recimo Isostar, Lucozade sport, Powerade, Gatorade i sl. Sadrže između 5-7% ugljenih hidrata i oni su praktično balans između rehidratacije i popunjavanja energetskih rezervi.
Postoje takođe i napitci koji su i svojevrsni „recovery“ napitci sa dodatkom proteina u njima.
Po svemu navadenom, jasno je koliko je veliki značaj izabrati onaj pravi i to u zavisnosti od potreba i vrste treninga, vožnji.

Kako znati koliko

Studije na Univerzitetu u Montrealu, pokazala je sledeći rezultat: Optimalnu unos je negde između 30 i 60 gr na sat. Prevedeno, to znači između pola i 1l izotoničnog napitka na sat.
Sve ispod ili iznad prelazi granice optimalnog nije preporučljivo, iako je u ovom slučaju bolja varijanta manje nego više.
Cilj je da se pronađe gde je svako od nas u toj cifri od pola do 1l napitka, a sve u zavisnosti od količine znoja u toku napora, količine izgubljenih elektrolita, trajanja samog treninga, trke ili vožnje.
Ključ je da se pije onolika količina koja će redukovati dehidrataciju, a bez posledice na samu telesnu težinu ( povećanje iste ), kao i opasnosti da se dospe u tzv. Stanje hiponatremije ( kada zbog prevelikog unosa vode, nivo natrijuma u organizmu pada ispod kritičnog nivoa ).
Što se samog znojenja tiče, ukolko na odeći ostaje „suvi“ beli trag, to je znak da je znojenje „slano“ i da treba uzimati veće količine tečnosti tokom treninga ili takmičenja.

Kako znati šta piti i kada

Kod aktivnosti koje su „endurance“ tipa ( koje zahtevaju izdržljivost ), najbolje su se pokazali izotonični napitci, jer deluju i na dehidrataciju i na popunjavanje energetskih „praznina“. Postavlja se sledeće pitanje – kad početi sa uzimanjem istih?
Istraživanja pokazuju da sa unosom ovih napitaka treba početi odmah po startu treninga ili takmičenja, da bi se maksimalno iskoristio efekat „štednje“ glikogena. Dakle, unosite tečnost što češće i u manjim količinama, ne čekajte da vas žeđ potera na to!

Još jedno važno pitanje koje se ovde postavlja je: Šta pre i šta posle trke? Posle napornog takmičenja, proteini postaju isto tako važni kao i ugljeni hidrati i rehidratacija da bi se izbegao zamor i bol u mišićima, kao i moguće povrede. U ovu svrhu, miks proteina i ugljenih hidrata će biti dobitna kombinacija.

Pre trke – podrazumevajući da ste pametno i dobro jeli, zalihe ugljenih hidrata popunjene, neće biti velikog učinka piti izotonične napitke, kao i ostale iz ove branše. U praksi, uzimanje ovih napitaka pre trke je više na mentalnoj bazi, nego na samom fizičkom efektu.

Tema na Forumu