U svom najepic padu ikada nisam nosio kacigu jer smo išli uzbrdo.
Ubeđen sam da mi je to nenošenje malkice spasilo glavu, jer sam se premetnuo oko nje/sebe koristeći obraz kao oslonac.
E sad, nije da sam pao na glavu nego sam nekako (iz onog čega se sećam) uspeo da ispružim samo jednu ruku, pa sam se sa druge strane dočekao između glave i ramena.
Elem, u tom premetanju sam toliko zavrnuo glavu da sam bio ubeđen (tih pola sekunde traje jedno 2 minuta tokom pada) da će sad da bude "krc" i da ću slomiti vrat i to će biti to.
Ne znam šta bi bilo da sam imao i kacigu pa da mi je napravila još veći ugao kao dodatni odstojnik. A tako sam bio zarovao da su mi se naočari izgrebale sa unutrašnje strane a i nozdrve su mi bile pune zemlje. Za divno čudo, nisam imao ni modricu ni ogrebotinu na glavi. Stradali su drugi delovi...
I tako, nisam slomio vrat. Da li bi isto bilo i sa kacigom, ne znam. Već sam rekao na Nemagreške, kaciga ti statistički ne treba nikad, jer ćeš pasti tako da razbiješ lobanju jednom ili nijednom a sešćeš na bicikl hiljadama puta. A za ovo praćenja biciklističke zajednice na internetu sam nekoliko puta viđao slike delimično polupanih faca i znatno polupanih kaciga uz tekst "sva sreća pa sam nosio kacigu".
Pa ajd' sad. Svako nek' donese svoj zaključak.