Dakle, koleno može biti iritirano konstantnim okretanjem pedala, pogotovu ukoliko pokušavate da forsirate a niste spremni za taj nivo, ili ukoliko bicikl nije podešen za vaše „gabarite“. Povrede kolena generalno mogu da se podvedu, što se biciklizma tiče, u tri kategorije:
1. Cycling – specifik
2. Bajk – specifik i
3. Bajker – specifik
Povrede kolena se obično javljaju kao posledica kombinacija sva tri faktora. Umešnost je prepoznati koji od ovih faktora ima i najveći uticaj na bol i povredu, kako bi se sam uzrok otklonio.
Prvi faktor – Nažalost – entuzijazam koji mnogi od nas imaju može da bude vrlo često i glavni faktor bola u kolenu. Nova sezona – novi ciljevi, promena vremena, promena bicikla...Posle lošeg vremena i završetka „hibernacije“ kada se skoči na bajk, zaboravlja se činjenica da je organizam, a zglobovi i kolena naročito nepripremljen za jake napore u naprezanja.
Izreka „No pain no gain“ ima smisla samo ukoliko se poštuju osnovna načela treniranja. Mnogo studija o trningu uvek ima napomenu da nedostatak i nepoštovanje pripreme pred vožnju može dovesti do povreda i ozleda. Drastično povećanje distance, brzine, intenziteta, težine terena, teži prenosi – bez postepenog aklimatiziovanja organizma, dovode do problema. Naprezanje za naprezanjem – i eto problema sa kolenom i ligamentima.
U nekim situacijama čak i prelaz sa zimskog bazičnog treninga na kraće i eksplozivnije vožnje na početku sezone može dovesti do problema. Ukoliko telo nije naviknuto na taj specifični tip treninga, to će za njega biti jedna vrsta „šoka“.
Bajk specifik – princip je i ovde sličan – ukoliko se oprema i neki od ključnih delova promene a to za posledicu ima i promenu položaja – vrlo lako problemi mogu da nastupe.
Ovde je ključna stvar dobro odrediti položaj na bajku, a ono što je za koleno veoma važno je da se pravilno odredi visina šticne-sedišta u odnosu na dužinu kurble. Ovo ne samo da određuje uglove i distancu, već direktno utiče na to kolika će sila biti potrebna da se obrne ceo krug. Duže kurble generalno zahtevaju i veću silu, što samim tim može pre dovesti do problema.
Ukoliko ste novi u biciklizmu, nedostatak iskustva, prvenstveno kod izbora veličine rama, može dovesti do konfuzije i teže lokacije samog problema. Iako ne postoji „zakon“ koji bi propisivao kako podesiti pravilno bajk, postoji dosta dobrih sajtova koji detaljno daju prikaze, računaju prema izmerenim vrednostima samog bicikliste i sl. Tu su naravno i iskusni ljudi koji rade u ovom sportu ( doduše, napolju je ovo mnogo očiglednije nego kod nas ovde ), ali i po samim servisima se može dobiti dobar savet i preporuka. I na Cikloberzi ima linkova i raznih saveta šta i kako...
Bajker specifik – ovaj faktor je individualnog karaktera. Dakle, svako od nas je drugačije građen, sa različitim proporcijama, pa samim tim i sa drugačijim položajem tela na samom bajku. Takođe, ne retko, mogu postojati i genetske predispozicije – u nekim slučajevima one mogu biti dobitna kombinacija, u drugim veliki hendikep ( recimo kvalitet hrskavice, jačina ligamenata i sl. ). Anatomske razlike, kao na primer i veoma mala razlika u dužini jedne noge može doprineti stvaranju problema sa kolenom baš na njoj. Možda i nesvesno, ali kod biciklista postoji noga koja je nešto kao i kod ruku – favorit u odnosu na onu drugu.
Takođe, svako od nas različito reaguje na višegodišnje naprezanje, povremene padove, povrede i sl. U dosta slučajeva, telo se prilagođava ovom stanju i prihvata ga kao svoj normalni stadijum ( čudo je šta čovek radi samom sebi i opet ostane u jednom komadu
). Ali kumulativni efekat ovoga, takođe, ne retko dovodi do poremećaja balansa sila sa kojim koleno mora da se svakodnevno suočava. Ovo može dovesti do hroničnih stanja i zategnutih i više ne elastičnih mišića koji neće biti u stanju da prihvate jake sile.Dakle, uzroci prvog slučaja – promene u treningu
• Višestruko povećanje distance i trajanja vožnji
• Naglo povećanje intenziteta treninga
• Vožnja mnogo više uzbrdice od uobičajenog
• Upotreba viših prenosa i niske kadence
Bajk specifik uzroci – promene u opremi ili pozicije na biciklu
• Visina sedišta i njegov položaj
• Dužina kurbli
• Položaj kopče na SPD patici ( drumaši, MTB – nebitno )
Bajker specifik uzroci – biomehanički uzroci
• Anatomske disproporcije
• Posledice starih povreda
• Nefleksibilnost i stegnutost mišića
• Slabost mišića
Dakle, ukoliko se ovakav bol pojavi, prvo pitanje koje treba da postavite sebi je: ŠTA SE PROMENILO ili ŠTA SAM PROMENIO? Možda to u prvi mah neće biti toliko očigledno, ali rukovodeći se ovim uzrocima bićete u stanju da izdiferencirate šta, gde, kad i kako dalje.
Pored svih ovih uzroka i solucija, šta još može da se uradi povodom bola u kolenu?
Dobra strana ovih tipova povrede je da velika većina može biti sanirana prostim intervencijama koje ne zahtevaju nikakve operativne zahvate. Ključ je pomoći samom telu da se rehabilituje.
Kakva god da je priroda bola u kolenu, od velike je važnosti „slušati“ svoje telo i pravilno reagovati. Povremeni bol dok ste na biciklu znači da ste izašli iz svog limita i mogućnosti tela da se oporavi. Generalno, sve promene koje treba raditi u ovom smislu su uglavnom minimalne i tzv. Fino ađustiranje će dovesti do poboljšanja.
Naravno, ukoliko smatrate da niste dovoljno kompetentni sami da razlučite, potražite i pomoć stručnog lica ( ortopeda, terapeuta i sl. ).
Boli od 12-13 godine i tad mi je jedan sportski lekar rekao da je to zbog naglog rasta tj da ligamenti, tetive i mišići nisu mogli da prate rast kostiju. Kasnije sam od neke 16-te do 18-te trenirala fudbal i tad nije bilo problema sa kolenom. Bol se ponovo javio kad sam imala 21 godinu dok sam šetala i kad je napolju jako hladno. Od tad posle svakog pešačkog maratona na Fruškoj gori, ja završim na fizikalnoj terapiji, jer posle 4-5 nizbrdica mene koleno ubija da ne mogu da hodam, pa štedeći koleno sredim skočni zglob.
