To se vrlo lako da resiti da niko ne bude na gubitku.
Dijagnostika je xy dinara nakon cega ti vidis stanje stvari i dajes ponudu, u koliko se ponuda prihvati dijagnostika se ne naplacuje. U suprotnom ti opet nisi na gubitku i donekle si kompenzovao svoje utroseno vreme.
Svakako, kada je moguće.
Za servis nable na primer, dijagnostika traži gotovo isto vremena koliko i servis. Tj. kad rasklopiš i očistiš da vidiš u kakvom je stanju, sve jedno je da li sklapaš sa novim kuglicama (i konusima ako se moraju menjati), ili vraćaš stare (a staru mast svakako ne možeš vratiti).
Drugi "nezahvalan" klasičan slučaj je zamena lanca. Dok se ne stavi novi lanac, ne možeš znati sa sigurnošću hoće li kaseta preskakati, ili ne. Pogotovo ako se lanac menja na vreme (tj. na 0,5% izduženosti). To su neke od situacija u kojima volim navesti cenu za "najcrnju" varijantu, čisto da i sebi i drugima uštedim zivkanje telefonom i priču.
Drugi zanimljiv slučaj je kod bajseva sa puno zupčanika pozadi (10+). Tu minimalno zakošenje kuke menjača, koje se teško izmeri, dovodi do nepreciznog rada. Ako su pritom pohabani i stari bužiri i sajle, nekad ne možeš biti 100% siguran šta je uzrok problema. "Olakšavajuća okolnost" je što su sajle i bužiri tada svakako za zamenu, pa nisu "bačene pare", ali ostaje ono "videćemo potom" da li i koliko košta ako se mora tražiti i menjati kuka menjača. Stvar postaje dodatno zabavnija kada menjač ima malo lufta, ali nije pokrivljen i skroz razdrndan, pa da si siguran da njega treba menjati.
Ne tvrdim da nema muljatora i prevaranata. Samo hoću da kažem da "videćemo kad otvorim" nekad zaista bude neophodno i najpoštenije. Tu je najbolje "oružje", čak i za one koji se ništa ne razumeju, stara dobra intuicija. Kad osetiš da nešto nije baš kako izgleda, ali ne možeš reći tačno šta. Pogotovo i najbolje uživo. Psiholozi to objašnjavaju time da 90% (ako sam zapamtio procenat) komunikacije ide neverbalnim putem (položaj tela, grimase, pogled i sl.), pa kad se ta neverbalna ne slaže s onim što čovek govori (mulja), onda imaš taj osećaj da nešto ne štima, ali ne znaš šta. To preporučujem i kod kupovine polovnog bajsa (i motora, auta): pitati čoveka zašto prodaje, zapodenuti bilo kakvu priču o tehničkom stanju, pa gledati da li deluje da čovek veruje to što govori - eksperti koji ubede prvo sebe u to što lažu su u velikoj meri imuni na ovu tehniku, ali ni oni 100%.