224 odgovora na ovu temu

[Gadjan]

Kakva ironija i zezanje? Ja sam ozbiljan.

 

Gde su u praksi ti razjareni šarplaninci, kuvasi, kavkasci, gde mogu da se sretnu? Na području BG recimo, to je prilčno velika teritorija. Ja nisam imao prilike da ih srećem, mene uvek napadaju džukci manje i srednje veličine čiji ego piše čekove bez pokrića.

 

Inače u pravoj borbi na život i smrt čovek protiv psa, uvek bih se pre kladio na čoveka.

[srdjoni]

Gde su u praksi ti razjareni šarplaninci, kuvasi, kavkasci, gde mogu da se sretnu? 

Gađane, pa to je dovoljno da sretneš jednom. Eto, ja sam imao sreće da je moj kavkazac bio verovatno mlad i blentav, a potrudio sam se da mu ne dam povoda da me doživi kao opasnost. Brata moje žene jurio je šarplaninac na Zlatiboru, duž magistrale, pa je imao sreće da je nizbrdo ipak bio brži od zveri. U naselju pored mog, sa niskom ogradom, čovek gaji pitbulove, koji najstrašnije besne kad neko pored ograde prođe, a mogu da je preskoče časom. Samo sam jednom tu prošao i nikad više.

 

Ne verujem da bi se, pored takve zveri, ako te doživi kao neprijatelja, izvukao čitav. I sa psima, kao i sa ljudima - oprezno i u skladu sa situacijom

[BikeGremlin]

Opasni su ako preskoče ogradu. 

 

[shonepa]

Kako reagujete kad iskoči iz zasede iz nekog dvorišta, nenadano i krene na vas.
Da mi odgovore oni koji nose ove spravke i koji su imali navedena iskustva, teoretičari stop.

Ja nosim suzavac samo kad idem negde van grada jer tu gde redovno cirkulisem nemam da brinem... Tj.uvek je u rancu, a kad idem van grada onda je u torbici koja je na rudi... Imam i lampu sa šokerom, ali nju ne nosim jer mislim da je Sprej zakon... Bila je I prilika da se isproba, radi posao odlično...

Sent from my SM-J500FN using Tapatalk

[Gadjan]

To je to što je Fallout okačio, isto reaguju i ako siđeš s bicikla i kreneš na njih ili ako ih poprskaš vodom ili klepiš nečim... čim ih nešto dotakne beže podvijenog repa. A do tad su silni, dok motaš nogama i bežiš od njih.

[srdjoni]

 čim ih nešto dotakne beže podvijenog repa.

Nisi, očigledno, upoznao ozbiljnije igrače Nadam se da i nećeš...

[trista_cuda]

 Mene je ujeo pas prošle godine i to u gradu. Bio kod drugarice koja inače živi na Islandu, donela neku njihovu rakiju od mahovine, lišajeva ili tako nekog đavola jer tamo ništa normalno ne raste od biljaka, popio dva unučića iz pakovanja od šest komada a ostatak dobio na poklon. Oko 11 naveče sjurio se dobrano zagrijan Prvomajskom kući prema gradu i negde na pola puta samo sam čuo zvuk šapa kako kopaju asfalt, bez lajanja. Okrenem se i vidim čopor od desetak komada, već se zalaufali u stampedu. Reakcija je bila da vrtim iz sve snage i tako pobegnem. I taman kad sam zapeo na pedalu osetim da bajs cima, okrenem se i vidim da jedan buvalno grize zadnju gumu. Onda onaj najveći i glavni ...cap za levu nogu. Ostao sam u deliću sekunde bez pola nogavice i cele čarape (dan-danas mi nije jasno kako je cela čarapa izvučena iz patike ). Na nozi dve duboke rupe od očnjaka ali sva sreća bez mnogo krvarenja, nije zakačio arteriju. Oprao vodom kad sam došao sebi (nakon par km jurnjave) i polio islandskom rakijom. Nisam išao da primim tetanus, samo zavio kući zavojem. Zaraslo je sve nakon desetak dana a dve tačke od ugriza se još uvak vide, ostali ožiljci . Ipak nakon svega, mislim da je rakija kriva za sve.

 Do tada su lajali ili vijali me na stotine puta ali nikad se nisam plašio ili vikao, samo sam usporavao ili ubrzavao, ovisno kako procenim. Više se zaleću kad sam u društvu nego sam. Najviše se zaleću u večernjim časovima. Po mraku je daleko najbolja odbrana jako svetlo ako se nalaze ispred, uperi se snop prema njima i nestaju bestraga. Probao sam onu ultrazvučnu spravicu (2800din. iz armi šopa) i radi 50%, ako mirno leže pored puta, pokunje se i povlače kad je upalim. Ako već jure za mnom, nema se vremena izvaditi iz torbice ili džepa pa je nisam uspio testirati . Probao na lutalicama dok hodam ulicom i beže. Domaći rasni reaguju samo čudnim pogledima ili cviljenjem. Isplati se kupiti ako se neko baš plaši ali treba držati na dohvat ruke, najbolje na kormanu. Ja nemam volje vući nešto mesec dana zbog par sekundi.

 Ko vozi mnogo, tačno zna gde ih ima i šta da očekuješ. Onih ogromnih čupavih koji nikad nisu u čoporu najviše ima oko kuća koje su na osami i više su za igru nego grickanje. Pre par meseci sam sa drugarom istraživao staze istočnog dela Avale, prema Zucama. Negde na sredini ima veliko divlje vikend naselje, uleteli u slepu uličicu a iz dvorišta izleteo ogroman nezavezan crni staford, lajao i penio kao lud, mi mu tepali kao detetu i polako se povukli a da je bio neko plašljiv, verovatno bi završio kao večera.

 

Samokontrola je najbitnija i nikako ne paničiti.

[zoran031]

Kao mali, imao sam želju da budem u Bg , misleći tad su to ipak sredine mnogo cool, a sad sam se uverio. Pa kod vas i paščad mnogo kulturnija i obrazovanija, nego u provinciji. Kako ja vidim, ti Gadjane  zakazuješ te obračune sa psima, pa onada jal praćka, jal voda, malo kamen, malo pesnica. Ja ti lično verujem u sve to što si napisao, nadam se da si i sebe ubedio. Voziš biciklu, kuče iskoči, održite borbu i svako svojoj kući, samo što je kuče naučilo ko je gazda.

Pre 15 dana, vozimo ja i moj Profa, desna krivina, blago nizbrdo, kuče kraj puta, dve žene pored njega i kad je on naišao kuče skače i ujeda ga za desnu nogu. Koči, usporava, a ono pokušava da ga uhvati i za levu. Srećom neuspešno. Dandara seljačka, bez tih finih manira, da sačeka da protivnik siđe sa bicikle, pa da se dovate, jok ono mučki, poseljački. I zaključio sam da ono nikad neće biti edukavano, pa makar ga poslali i u Bg da se sretne s tobom. 

Verujem da bi izgubilo meč i dobilo batine, otišlo popišano, al ne, taj ne bi shvatio. Seljačka i provincijska dzukela.

Evo srdjoni zna kako je kod nas i kako imamo nevaspitanu paščad.

[Boris_volimCorbe]

Ako samo vidim dzukca da me ceka i da ima nameru da trci pored mene ili za mnom, sa kojom god namerom, ja odmah kocim. Vise puta su mi dzukci uletali pod pedalu, par puta i pod pogon, bilo je i kevtanja, cviljenja i psece krvi posle, a par puta sam i ja jedva izbegao da se skrsim. Ja volim pse, ali jos vise volim da mi je bajs ceo i da su mi svi delovi tela na za njih predvidjenim mestima.

 

Najcesci slucaj je onaj koji je Gadjan pomenuo - malisa koga su u mladosti lagali da je mastif, nema ga dve kile ali sa egom ima trista... Da nisu tako drcni i laki za upetljavanje u pogon bili bi samo totalni pish, ali ovako su realna opasnost po zdravlje. Nekada nisu ni ti mali nego veci, nekada ih je par, ali uvek odustanu kada vide da kocim. Nekada odustanu jer se uplase, nekada se razocaraju jer su samo hteli da se jure sa mnom, ali za sada su uvek odustajali, sto je najvaznije. Za svaki slucaj, ja nosim sprej kada god idem van grada, mada ga nikada nisam koristio a nadam se da ce tako i ostati.

 

Jedna stvar koju sam primetio: Vise puta me nije mrzelo da skinem kacigu i cvikere kada se pojavi dzukac koji nece da prestane da me prati i laje, i svaki put su odmah ucutali. Kacige i kape i cvikeri umeju da ih iritiraju, cini mi se. Npr na poslu imamo ogromno dvoriste, i u njemu 4-5 dzukaca starosedelaca koje hrane zaposleni, i koji me naravno jako dobro znaju. Medjutim, oni trce i ljuto laju za mnom svaki put kada dolazim ili odlazim sa posla biciklom. Cim skinem kacigu i cvikere, oni ucute... Pomislio sam da mozda pokusavaju da mi kazu da mi kaciga i cvikeri lose stoje, ali nije to u pitanju, k'o Adonis sam

 

E da, jedna pricica. U Brace Jerkovic sam (Beograd), i cesto u voznju krecem tako sto se popnem ka Trosarini. Pre nekoliko meseci, na samoj raskrsnici Brace Jerkovic i kruznog puta koji vodi uzbrdo ka Trosarini, je stajao ogroman pas, kratkodlaki. Mislim da je bio nekakav lovacki pas, ali rasa mi nije bila poznata ili ocigledna. Mnogo je bio lep. Elem, krenuo je da trci pored mene (malo se smorio dok sam se popeo do Trosarine haha) i nije imao nameru da se vrati, iako sam ga vise puta terao da ide kuci. Tako je on galopirao pored mene skroz preko Trosarine i Banjice, pored VMA i sve do bolnice Dragise Misovic. Stajao je pored mene na semaforu kod Dragise Misovic, u srednjoj traci, i na zeleno skrenuo levo nizbrdo u Dragise Misovic isto kao i ja, kaskajuci tik pored mene... Ludilo. Tek tu sam ga i izgubio, kada sam se sjurio niz Teodora Drajzera, i bilo mi je malo zao jer je dzukac bas uzivao trceci pored mene. Hteo sam da mu pogledam ogrlicu i vidim ako mogu da pozovem vlasnika ali nisam uspevao da mu pridjem kako treba...

[chamade]

Ja se ne plašim niti uglavnom tangiram oko džukaca, jer mogu da se obračunam s njima kako god želim, da ih osprintam i za dve sekunde ostavim u prašini, polijem vodom pa se useru ko p kad shvate da nisu nedodirljivi ili da siđem pa ih prebijem ili gađam nečim ako mi padne klapna.

Mozes.. dok ne naidje neki doberman, ovcar islicni njima.
Odsprintati ne mozes jer su daleko dtartniji od tebe.
Savladati ga ne mozes jer su jaci.
Dok stsnes, sidjes i uhvatis nesto ti ostade bez noge.

Stvora od 40kg koji jrme utreniran, sa refleksima koji su brzi bar 5 puta od tvojih ne mozes savladati.

Dok trepnes ode snicla

[sone69]

Ja nosim u dzepu na ledjima onaj ultrazvucni rasterivac (mi ga zoivemo teroker) koji, kako neko rece, radi 50%. Neki psi beze kao da ih ubodes iglom u dupe, a neki ne reaguju uopste. U drugi dzep stavim plasticni deciji pistolj na kapisle, kupljen kod Kineza za, cini mi se, 150 dinara. Nisam jos bio u situaciji da ga potegnem Puca bas jako i mislim da bi se vecina pasa uplasila, osim mozda lovackih, ali oni i ne napadaju 

[srdjoni]

Stvora od 40kg koji jrme utreniran, sa refleksima koji su brzi bar 5 puta od tvojih ne mozes savladati.

Moj mužjak kuvasa ima 50, i znam koliko sam nemoćan kad se ustremi na komšiju koga jako ne voli, jer ga je ovaj kinjio kao štene. Zaustavlja ga samo električna ograda-pastirica. Pas koji je za mene veliki meda - igračka, i kome i ja i svi članovi moje porodice, i svi ljudi koji mi dođu u posetu, mogu da rade šta hoće.

 

Zato - oprezno, pedagoški i nežno sa velikim i potencijalno opasnim psima. Njihova percepcija dominacije mnogo se razlikuje od naše

[srdjoni]

Kao mali, imao sam želju da budem u Bg , 

Al paščad su paščad , i u Užicu i u Bg, i u Ns, i u Niš. Isto bi ti došlo

[zoran031]

Ako misliš paščad kao paščad u pravu si, al ako su  paščad kao psi, ovi  Gadjanovi su posebni.

[chamade]

 
Zato - oprezno, pedagoški i nežno sa velikim i potencijalno opasnim psima. Njihova percepcija dominacije mnogo se razlikuje od naše

Pre 10-ak godina sa zenom i cerkom na Ozrenu iznad Sokobanje imao sam susret sa ogromnim sarplanincem koji je cuvao objekat sa ovcama na nekoj livadi.
U pocetku ga nismo ni videli.. tek malo kasnije spazim ga kako me prati na 10-ak metara iza. Cerka mala, tek 2 godine, sedi mi na ramenima. Zena ide ispred ne znajuci sta je iza mene.
Kazem joj da je pas iza mene i da bude mirna, bez naglih pokreta i trcanja jer mu svakako ne mozemo pobeci.
On ubrza, prodje pored nas i malo ispred sede pored stazice. Cutke smo prosli pored njega, nismo ga skoro ni pogledali.
Pas ostaje da sedi prateci nas pogledom dok smo odmicali.. on je ustvari hteo da bude siguran da niko od nas nece prici ovcama.

Savet svima.. pri susretu sa velikim psima poput sarplaninaca, ovcara, rotova, dobermana i raznih pitova bufite sto mirniji i pribraniji jer protiv njihove brzine i snage covek ima sanse samo sa vatrenim oruzjem u rukama, eventualno vecim komadom hladnog oruzja. Sve ostalo samo ce ib razbesniti i naterati u jos agresivniji napad. Jedan njihov ugriz dovoljan je da smrvi kosti ruke ili noge.

Sto se tice pravih zveri.. imao sam susret sa mladim medvedom na Karpatima. Oko nas je bilo 10-ak Rumuna u kamopute je bilo ok. Da smo bili sami verovatno bi se usralijer smi mi bili na njegovoj teriyoriji.
Bio je jos jedan susret prosle godine iznad Majdanpeka sa divljom svinjom i prasicima. Sreca te je bila 60-70 metara ispred. Sacekali smo bez galame da predje put i da se udalji.
Nismo zeleli ni da razmislkamo kako bi se odigrala scena sa krmacom koja stiti mlade.. brrrrr. Cepala bi nas kao masnu vrecu.

[chamade]

 
Inače u pravoj borbi na život i smrt čovek protiv psa, uvek bih se pre kladio na čoveka.

Dovoljan je jedan ugriz.. kidanje ligamenata, vena, paralisuci bol. I tad si prepusten na milost i nemilost ozbiljnog psa. Srecom po sve nas takvih je jako malo van dvorista ili kaveza.

Ti si drumski vozac pa i nemas dodira sa zverima.
Okaci bisage i kreni preko neke zabiti poput Karpata i Prokletija pa ces da vidis koliko ih ima. Tu qrcenja nema.. moras postovati planinu i stvorove u njoj da bi opstao.

[Boris_volimCorbe]

Napadali su me copori kod toplane na NBgd, tokom godina sam imao posla sa raznim groznim psima, bilo je velikih i zlih, ali nikada, ni blizu, se nisam od psa toliko uplasio kao letos na Dukatu, od Sarplaninca. Jos je pas bio "domaci", imao je gazdu tj gazdarice - tri. U nedodjiji, po sred planine, baka, zena i devojcica srednjoskolskog uzrasta. U takvoj situaciji, kada vidis njihovog velikog Sarplaninca, savrseno ti je jasno da ti tu predstavljas samo i iskljucivo potencijalnu opasnost. Taj ogromni pas tu nije bio da se mazi i da trci okolo i hvata loptu, bio je tu da ih cuva i od zveri i od ljudi. Pas je, zajedno sa jos dva manja, do mene doleteo lajuci i rezeci, i sama njegova velicina i agresivnost su me bili bas uplasili, ali kada sam shvatio koga on cuva, smrz'o sam se i samo gledao da se sto pre udaljim.

 

Gradski dzukci su grozni i ponekad nepredvidivi, ali su ipak obicne dzukele i opasni su samo kada su u coporu. Ali ovi u selima, po zabitima - zajebi, njih zaobilazim u sirokom luku jer se oni ne biju zbog jedne budjave koske. Znam da oni ne napadaju tek tako, ali ako ne znam sta i gde mu je teritorija, bolje da se udaljim nego da rizikujem, a rizik je veliki.

[bakara]

U principu u 95% slucajeva je situacija koju je gadjan opisao jer su u pitanju obicne seoske dzukele, njih se ne treba plasiti i njima je lako ili pobeci ili ih poplasiti.

Najopasniji su rasni psi, oni su krupni, jaki i brzi, njima ne mozes pobeci a ni zaplasiti a ne mozes ih ni udariti jer se ne boje.

 

Ja sam samo jednom imao susret sa takvim psom (odbegli staford sa sve kanapom oko vrata) u mostanickoj sumi, i nije mi padalo na pamet da primenjujem metode koje sam primenjivao na dzumarama, to jednostavno ne prolazi kod njega.

 

Od tad imam novo pravilo, kad god mozes daj gas i bezi ne proveravaj kakav pas je u pitanju, to je dobro i za trening i za zdravlje

[grbic]

Al paščad su paščad , i u Užicu i u Bg, i u Ns, i u Niš. Isto bi ti došlo

Samo drugacije akcentuju ono AV

[sajlonac]

Lako je tebi Bakara da bežiš od psa kad ganjaš svog drumaša preko 40kmh lagano, šta da radimo mi koji smo kudikamo sporiji?
Zezam se ali par puta sam imao situaciju da me pojuri čopor, ili neki kapitalac i srećom uvek sam bio u stanju da pobegnem ali da mi se to desilo pre neku godinu pitanje koliko bi bio fizički spreman za tako nešto