Neki moj utisak o forumu....
Učlanio sam se pre skoro desetak godina, nešto kratko nakon što sam kupio svoj prvi drumski bicikl, a inače prvi bicikl posle jedno 12, 13 godina pauze i ne vožnje bicikla uopšte. Postao sam član jer sam čitajući forum kao gost, shvatio da na njemu ima itekako dobrog i kvalitetnog štiva, i da za mnoga neka svoja pitanja mogu ovde pronaći odgovre, a ako ih nema, onda ih postavi tii neko će već odgovoriti.
Svašta sam na forumu pametno naučio, pročitao, mnoge korisne savete usvojio, neke svoje, drugima kojima je bilo potrebno, podelio. Naravno, ima nas ovde raznih, kao i u svemu životu. Baš zbog toga sam se i ja, poput mnogih drugih, neretko uključivao u neke vrlo verovatno besmislene diskusije da bih dokazao neke svoje stavove u vezi nekih, ne mnogo bitnih stvari. U svemu tome, koliko god besmisleno bilo, ima i neki udeo zabave i satisfakcije. 
Preko foruma sa upoznao neke ljude sa kojima sam i dan danas u kontaktu i koje je sreća upoznati i kao ljude, a i kao i bicikliste. Nisam takvih mnogo upoznao, ali i to malo debelo vredi.
I dalje smatram da je ovo na našem jeziku najznačajniji i najvredniji, a vrlo moguće i jedini forum ovolikog spektra sadžraja za ljude sa prostora bivše Jugoslavije. Međutim, činjenica je da forum, kao i mnoge druge stvari koje su u prošlosti vredele, odumire. Ljudi vremenom imaju manje volje i vremena da se posvećuju sportu i hobijima, ove novije generacije ni ne znaju šta je to niti ih to uopšte zanima u procesu odrastanja u digitalnom svetu gde žive potpuno izolovani jedni od drugih u virtuelnom svetu touch screen telefona i društvenih mreža gde su svi svima prijatelji a privatno se ni ne pozdrave kad se sretnu na ulici ako se uopšte i sretnu.
Ne znam koliko ću u budućnosti imati vremena da okrećem pedale, ali volja je definitivno tu. Uglavnom dok me ima i dok teram točak, dolaziću na ovo mesto... Možda više ne toliko iz neke koristi koliko iz navike i nostaglije jer dosta toga što naučih o biciklzmu, potiče sa ovih strana....
Moram da skoknem do grada da pokupim neki paket. Kad bolje razmislim, neću paliti auto. Ranac na leđa i na dva točka, da uhvatim malo Sunca i osmeha na licu....
Zdravi bili i da se vozamo i ove godine, ko koliko može i stigne....
