https://microship.com/winnebiko-ii/
Posted 14 February 2018 - 08:41 PM
when you look into abbyss, the abbyss looks into you www.bikecologic.com
(kad pogledas u Bezdan, Bezdan pogleda u Tebe) www.facebook.com/bikecologic
Posted 20 February 2018 - 01:59 PM
A u glavi ništa, samo žica drži uši da ne otpadnu.
Posted 07 March 2018 - 07:45 PM
sve je dobro kad se dobro svrši
when you look into abbyss, the abbyss looks into you www.bikecologic.com
(kad pogledas u Bezdan, Bezdan pogleda u Tebe) www.facebook.com/bikecologic
Posted 16 March 2018 - 12:56 PM
when you look into abbyss, the abbyss looks into you www.bikecologic.com
(kad pogledas u Bezdan, Bezdan pogleda u Tebe) www.facebook.com/bikecologic
Posted 26 March 2018 - 09:04 AM
when you look into abbyss, the abbyss looks into you www.bikecologic.com
(kad pogledas u Bezdan, Bezdan pogleda u Tebe) www.facebook.com/bikecologic
Posted 29 March 2018 - 10:53 AM
Da li bi trebalo da se veselimo budućnosti u kojoj će automobili ići „sami“ – a zapravo će ih kontrolisati neko drugi.
Još jedan udes sa autonomnim vozilom… Senzori automobila nisu prepoznali pešakinju koja je gurala bicikl pored puta…
Pri tome je u pitanju drugi od pet nivoa takozvane autonomne vožnje: onaj na kojem se već nalaze automobili više klase – nivo na kojem vozač u pravilnim vremenskim razmacima mora da nadgleda instrumente.
Mada bismo ubrzo – ako je verovati velikim koncernima – mogli stići i do petog nivoa: onog na kojem u kabini više nema volana, niti vozača – samo putnici…
Samovozeći, autonomni, pametni, automobili-roboti, već prema tome ko ih i iz koje perspektive posmatra, pravi su vesnici budućnosti kakva se građanima nameće kao prirodan nastavak sadašnjosti. A pošto je sadašnjost budućnost koja je već počela, veliki automobilski koncerni i centri za takozvanu veštačku inteligenciju se ponašaju kao da su njihovi roboti na (uglavnom) četiri točka zreli za saobraćaj i tržište i da se najveće prepreke za njihovo korišćenje nalaze – u glavama građana koji su donedavno mogli da nazovu sebe vozačima.
Čak je i nemačka kancelarka Angela Merkel u junu prošle godine rekla da „ćemo za dvadeset godina smeti sami da vozimo automobile samo sa posebnom dozvolom“ (...) „jer smo mi najveća opasnost“.
Tako je gotovo nezapaženo prošla vest koja prosečnom nemačkom vozaču može da zagorča život više i od samog Vladimira Putina, dežurnog vinovnika svega što koči napredak Zapada, piše novinar Dojče velea u svom komentaru. U Nemačkoj, gde se slogan iz sredine sedamdesetih „Slobodna vožnja za slobodne građane“ uglavnom povezuje sa činjenicom da nema generalnog ograničenja brzine na auto-putevima, veliki broj ljudi, pedalu gasa smatra jednom od poslednjih poluga koju može da pritiska samostalno i po sopstvenom nahođenju.
Onaj ko nju (zajedno sa volanom) hoće da im oduzme, mora dobro da povede računa o tome šta će im ponuditi zauzvrat.
Ta ponuda je trenutno mršava. Najmoderniji sistemi autonomne vožnje ugrađeni u vozila serijske proizvodnje moraju da budu pod stalnim nadzorom – vozača. Na primer, za vreme vožnje auto-putem u autonomnommodusu, vozač mora da dodirne volan u tačno određenim vremenskim intervalima – inače se automobil zaustavlja.
Nadzor se odnosi i na druge elemente vožnje, na primer, samostalno parkiranje ili držanje automobila na pravcu usred kolovozne trake. Najnovije istraživanje naučnika iz Kemptena je pokazalo da to nadziranje stvara mnogo veći stres nego obična vožnja automobila.
No, i to je možda stvar navike.
Kao najveći problem izgleda to što autonomni automobili još uvek nemaju – i ko zna da li će ikada imati – sposobnost kognicije. Reagovanje pomoću senzora je jedna stvar, a formiranje slike kompletne saobraćajne situacije, procena i donošenje odluke sa reakcijom, dakle, razmišljanje – nešto sasvim drugo.
Dok ga ne budu imali, samovozeći automobili će morati da budu pod nadzorom. Da se ne bi pretvorili u Frankenštajne na točkovima.
A kada ga steknu, njihovo jastvo svakako neće biti tako samostalno kao što izgleda. Njime će raspolagati veliki koncerni, koji će u svoje mozgove na četiri točka ugrađivati načine ponašanja i reagovanja. Pod kontrolom države.
"Mogućnost da se jednom, za vreme vožnje sa radnog mesta ka toplom domu, sva vrata mog automobila odjednom zaključaju, i da on odjednom krene u nepoznatom pravcu, dok mu očajnički naređujem da se zaustavi, ali on odgovara uvek istim: „Bojim se da to ne mogu da učinim, Dejv“ – to je košmar koji ne želim da doživim", piše novinar. .
"Neka me slobodno svi smatraju paranoičnim. Videćemo šta će se desiti kada, koliko sutra, prvi autonomni automobil bude morao da sam odlučuje između jedine dve mogućnosti: da sa svojim putnicima skrene u provaliju ili da nastavi ravno – u grupu pešaka. Hoće li odluku donositi na osnovu starosti putnika i pešaka? Na osnovu njihovog pola, roda, broja, imovinskog stanja, verovatnoće da se dobije ili izgubi sudski proces koji će uslediti, na osnovu procene ko je korisniji a ko opasniji za državu, ko je zdraviji i sa boljim šansama da preživi? Na osnovu svega toga zajedno?"
when you look into abbyss, the abbyss looks into you www.bikecologic.com
(kad pogledas u Bezdan, Bezdan pogleda u Tebe) www.facebook.com/bikecologic
Posted 29 March 2018 - 11:32 AM
Dilemu pri izboru je Isak Asimov preispitivao u svojim knjigama. Kao i filozofiju celog uređenja društva u serijalu "Zadužbina" (preporuka ko nije čitao).
Mene bi iznenadilo ako za više od 50 godina i dalje bude dozvoljeno da čovek vozi auto - ipak smo skloniji greškama, propustima i previdima od računara.
Još jedna stvar - što se izbora prioriteta u hipotetičkoj situaciji tiče, to je često bolje raditi hladne glave, po unapred utvrđenim prioritetima (oko kojih se postigne dogovor). Na primer: emotivna reakcija je da će vozač rizikovati svoj život da spasi dete koje objektivno nema šanse da bude spašeno i time ostaviti i svoju decu bez roditelja. Isto tako, još češća reakcija vozača od krvi i mesa je da blokiraju u strahu, fiksiraju pogledom baš mesto kuda ne žele da idu i sl. Da ne spominjem da najčešće uzroke nesreće upravo čine ljudski faktori.
Vozila, veštačka inteligencija i senzori su samo alati - da li će biti dobri, ili loši zavisi od ljudi koji ih implementiraju. Sudeći po postojećim trendovima, ne nadam se dobrom.
Posted 29 March 2018 - 11:33 AM
edit. FalloutBoy me preduhitrio.
Mislim da je taj problem samo delimicno zaista i problem, tj postoji samo u situaciji gde se saobracaj deli na onaj deo/vozila kojim upravlja covek i onaj kojim upravlja kompjuter. Ako bi na ulicama postojala samo vozila kojima upravljaju kompjuteri tada te neizvesnosti ne bi bilo ni priblizno toliko, jer masine imaju tacno odredjen nacin razmisljanja i na istu situaciju imaju uvek istu reakciju. Kompjuter bi znao sta drugi kompjuter moze i mora da uradi, ali ne zna sta ce covek uraditi jer to cesto ni sam covek ne zna. Nesreca i sudara bi bilo neuporedivo manje ako bi odluke donosili iskljucivo kompjuteri, jer je za ogromnu vecinu nesreca kriv tzv ljudski faktor.
Jednog dana, koji nije ni toliko daleko, ce se ljudi prevoziti vozilima kojima nece direktno upravljati nijedna osoba, a ko hoce ici ce na neke zatvorene poligone gde ce moci da sedne u neko vozilo i upravlja njime sam.
Posted 29 March 2018 - 11:48 AM
"Mogućnost da se jednom, za vreme vožnje sa radnog mesta ka toplom domu, sva vrata mog automobila odjednom zaključaju, i da on odjednom krene u nepoznatom pravcu, dok mu očajnički naređujem da se zaustavi, ali on odgovara uvek istim: „Bojim se da to ne mogu da učinim, Dejv“ – to je košmar koji ne želim da doživim", piše novinar.
Posted 29 March 2018 - 08:34 PM
@milentze
@fallout & boris
Postoji u etici čuveni primer moralne dileme tkzv "skretnica" koji ilustruje složenost ophođenja u kritičnim situacijama, što je takođe jedna od glavolomki u rešavanju "autonomnih" vozila
https://en.wikipedia...Trolley_problem
Potpuno kompjuterizovan sistem saobraćaja, koji spominje Boris, je po meni nemoguće izvesti iz prostog razloga jer isključuje pešake i bicikliste, tj njihovo prisustvo u tokovima "kompjuterizovanog" saobraćaja. Mislim da je realno kompjuterizovati sisteme kao što su železnice i metro, možda avio saobraćaj i neku vrstu sistema javnog prevoza u gradovima. Ali mi se čini da koncept da apsolutno niko ne vozi još dugo neće zaživeti, ako ikad.
when you look into abbyss, the abbyss looks into you www.bikecologic.com
(kad pogledas u Bezdan, Bezdan pogleda u Tebe) www.facebook.com/bikecologic
Posted 30 March 2018 - 05:37 AM
Potpuno kompjuterizovan sistem saobraćaja, koji spominje Boris, je po meni nemoguće izvesti iz prostog razloga jer isključuje pešake i bicikliste, tj njihovo prisustvo u tokovima "kompjuterizovanog" saobraćaja. Mislim da je realno kompjuterizovati sisteme kao što su železnice i metro, možda avio saobraćaj i neku vrstu sistema javnog prevoza u gradovima. Ali mi se čini da koncept da apsolutno niko ne vozi još dugo neće zaživeti, ako ikad.
Ako poživiš još 30ak godina, mislim da ćeš misliti drugačije. Za 50 - biće zabranjeno voziti auto. Optički senzori su superiorni u odnosu na ljudsko oko i po danu i po noći. Algoritmi se usavršavaju. A i čovek sa ugrađenim GPS-om (i čime sve još ne) može biti sasvim lako vidljiv za kompjuter. Ne radujem se tome, ali ne verujem da neće biti tako.
Posted 30 March 2018 - 07:01 AM
Jednog dana, koji nije ni toliko daleko, ce se ljudi prevoziti vozilima kojima nece direktno upravljati nijedna osoba, a ko hoce ici ce na neke zatvorene poligone gde ce moci da sedne u neko vozilo i upravlja njime sam.
Dobar dan, mene zanima da li gledate i u pasulj i koliko kosta, i da li moram da donesem svoj pasulj
Na zalost sve ide u tom pravcu... Ali se nadamo da nece biti skoro
A do tada malo o auto pilotima
https://youtu.be/xlD...tNxNRCcGg&t=296
A u glavi ništa, samo žica drži uši da ne otpadnu.
0 members, 2 guests, 0 anonymous users