Brevet 200km Srema, oktobar 2013
#1
Postavljeno 06 October 2013 - 08:39 PM
Moze nekome da koristi a to je i svrha moje price, ne puko javljanje radi broja objavljenih tekstova.
Nastavih sa pedaliranjem bez obzira na proslu povredu pruzrokaovanu sa nesavesnim vlasnikom psa dogo argentino.
Evo nesto, a kako mi se cini nije bilo ponudjeno ranijih godina buducim ucesnicima breveta, a nadam se da ce biti korisno, cisto da se ima saznanja i o sledecem, a to su podaci sa Polar-a i VDO-a, licni podaci za oko 12 sati voznje:
1.polar: trajanje 11:40:43 [stopiran je prilikom pauza]
utroseno kalorija 7581 kcal
prosecan puls 142
maksimalan puls 170
zona 2, sagorevanje masnoca 00:10:09
zona 4, izdrzljivost, ne mrsavi se, sagoreva se secer 11:03:54
2.vdo: DST 207.91 km
3. Popio sam 3 x 0.75 Aqua vive i 0.5 lit vode.
4. Ukupno odmora, 1h.
A sada prica ako nekoga interesuje.
Imam “dosta” godina, dosta padova i uspona sta u zivotu tako i u rekreativnom bavljenju sportom, jer je za mene rekreacija/sport, stil i nacin zivota.
A i rodom sam iz biciklistickog grada, poceh na rosulama[tudjim], trotinetu[tudjem], tricikli iz zajednickog dvorista [pripadao je novinskom preduzecu “Borba], i na posletku na svom bajsu koji sam dobio za krstenje ranih 60-tih, pa konacno i moj prvi drumas kupljen 80-tih god.
Svakodnevna rekreacija u mladosti pa i u “starosti”, fudbal u parkicu, stoni tenis, kosarka, odbojka, rukomet..a najvise pedaliranje.
Posto sam prilicno obisao okolinu Beograda, Avalu, Kosmaj, deo Sumadije… deo Vojvodine, ali nikako da izvozam i planinu iz “moje” Vojvodine, F.Goru [a vec sam izvezao i neke planine po C.Gori], pa me je “grizla” i savest, te mi se sada ukazala prilika za brevet 200 km Srema oktobra ove godine pa i F.Goru, i to iz vise puta. Odlicno.
Podrska od supruge i cerki: vozi to, zelja ti je.
Poranih, doruckovah i bih u Indjiji u 7.50h, na sajtu breveta prijavljeno nas 63-je, iz mog pracenja dosadasnjih breveta ovo je najvise prijavljenih ucesnika, istovarih bajs iz kola, okolo vec uveliko drustvo istovara bicikle, pumpaju se gume, poslednje provere, probni krugovi, sitna podesavanja, namontirah pedale jer su mi one smetale prilikom utovara, postavih mali ranac sa sitnicama na pak treger [rezervna baterija, rezervni ulosci za baterije, vozacki prsluk, rezervna majica, letnje rukavice, fantomnka, dva sendvica, banane i krem bananice], u torbici ispod sedista od ranije jedna rezervna unutrasnja guma, komplet za lepljenje guma, sram spojnica, alatka za rastavljanje lanca, plasticne vezice, inbusi, novcanik i mobilni. Dva bidona na bajsu, jedan sa vodom drugi sa Aqua vivom.
Prijavih se organizatoru Igoru, fin i prijatan mladic, nase prvo upoznavanje.
Start je poceo sa koliko mi se cini 15 minuta zakasnjenja, ali to nikome nije predstavljao problem, krenusno bez “fanfara”. Pedaliraj.
Detaljno sam prostudirao rutu postavljenu od strane organizatora, sto je neophodno za vozenje rute koju neko drugi planira, a ne posedujem Gps, ali tu su uvek slucajni prolaznici i lokalni vozaci, ravnica preko N.Karlovaca, N.Slankamena i Beske pa uspon obroncima F.Gore prema Cortanovcima, bio je umeren istocni vetar, ne moze na F.Gori bez njega, tu je ruza vetrova, pa preko Banstola gde sam zastao da bih napravio par fotografija, bio sam mokar jer sam vozio u [svo vreme je bilo zubato sunce,subota 5 oktobar 2013], zimskim helankama, duxu i preko windstoper jakna, zimske rukavice, tu sam samo rukavice promenio, pa dalje do N.Sada i Bike Kitchen kafea i prvog kontrolnog mesta [nije bilo nikakvih problema], pa ponovo preko Petrovaradinskom mosta, gde napravih slike F.Gore u daljini koja me ceka u podnevnoj izmaglici, ala je daleko pomislih, a tek sam na 61 km od ukupnih 208 km, pa ispod Petrovaradinske tvrdjave na putu prema Sr.Kamenici obilato se napih Aqua vive, pojedoh svoj prvi sendvic, bananu, krem bananicu, i nastavih preko drugog uspona prema Iriskom vencu, spust prema Irigu i ravnica prema Rumi drugoj kontrolnoj tacki [osvezenje od 5 cevapa, da ne preteram jer bih legao da odremam], ponovo ravnica prema Vrdniku i videh ogromnu plantazu jabuka, doslo mi je da od beraca zatrazim bar jednu, ali nema se vremena, sretoh neke bicikliste koji su se vracali iz pravca Vrdnika pa mi to nije bilo najjasnije, znam da to nije put za povratak, ali verovatno da to nije bio deo naseg drustva, bas strm ali sva sreca kratak uspon od 12% prema Rakovcu, pa super spust prema Beocinu, uz Dunav prema Cerevicu trecoj kontrolnoj tacki, pa zatim opet uspon od Svilosa na F.Goru i dobar spust prema Lezimiru, pa ravnica prema Sr.Mitrovici, sumrak je, ima jos 48 km voznje po mraku, sto me najvise brine, stajem da obucem vozacki prsluk i upalim svetla, skidoh bic naocare, suvise su mi tamne, ali sva sreca da nema musica, hladno je, opet zimske rukavice na ruke, poneki put mi zasuzise oci, pa ravnica prema Rumi i cetvrtoj kontrolnoj tacki, kako joj se sve vise priblizavam sve se vise oseca miris rostilja ali to bi mi pokvarilo gibanicu na kraju pa se ujedno izvinjavam zaposlenima u cevabdjinici, pa nastavljam dalje posle overe kontrolnog kartona, pretice me jedna grupa i zovu me da im se pridruzim, odgovaram: samo ako mogu da pratim vas tempo, u sta sumnjam…pratim ih jedno vreme, pa ih vidim u daljini, pa ostadoh sam u mraku.
Nastavljam, brine me mrak, ima jos 27 km do Indjije, ali sva sreca put je dobar, stajem na jednoj rasakrsnici i benzinskoj pumpi, ne znam kuda jer se put racva, moja baterija ne osvetljava znake pored puta vec samo put ispred mene [kineska, Police, dobar snop baca ali je par puta sama presla u automatski mod, pa po svom nahodjnjenju menja svoja tri moda rada, moze joj se], postavljam na volan jos jednu prednju rezervnu bateriju, jednog pristiglog vozaca automobila pitam na koju stranu je Indjija, levo ili desno, po mojoj orijentaciji bi trebalo desno ali da pitam, levo kaze, meni sumnjivo, izlazi i zaposleni na benzijskoj stanici te i njega upitah, potvrdjuje mi da je levo put za Indjiju i da ima 10 km, super pomislih u sebi, pogledah na sat, 20.15h, pa to su dva kruga oko Ade, tu sam, samo da me svetla ne izdaju…jer me brine povremeni automatski rad “kineza” , ali me bar drzi budnim i koncentrisanim na put ali svetli i druga baterjska lampa, ukazuje se tabla Indjija…uocavam i semafore, tu sam, fenomenalno…
Vec ima pristiglog drustva, stizemo po svojim biciklistickim mogucnostima, ovo nije trka, ovo je licni dogadjaj i dozivljaj, vazno je zavrsiti ga u vremenskom limitu.
Drustvo koje sam sretao usput na brevetu, prijatno, ljubazno, nasmejano.
Silazim sa drumasa, nije me izneverio, oprema je 95% Sh 105, gibanica je odlicna, bas prija, svaka cast Igore.
Upisano moje vreme u karton.
Fotografije ne stavljam, to je privatnost i privatan dozivljaj a i one vam ne bi docarale u potpunosti dozivljaj od 12h pedaliranja, to svako na svoj nacin dozivljava i oseca. Probajte…pa i manje sopstvene ture, sto sam na Ciklonaut-u davno procitao, cini mi se da je to Jone napisao, ako mozete da se popnete na Avalu, mozete na svaku planinu..i tacno je.
Auto mi je na parkingu udaljen oko 50-70 m, instiktivno ne sedam na bajs, guram ga do kola, i prostruji mi kroz glavu -dosta ti je za danas pedaliranja-jel da ??- ali sam zadovoljan, saljem sms kuci i pustam cd Adele 21, prija mi muzika, dosta mi je sustanja vetra ceo dan, spremam bajs u kola, a prazni se i parking od biciklista, pravac Bg…
#5
Postavljeno 07 October 2013 - 10:50 AM
Kad smo vas zvali da se pridružite rekao sam spustiću da se odmorite pa idemo, a vi vičite ako treba korigovati tempo. I moja lampa je kesa, ruka me je bolela koliko sam je šamarao. Noću ne vredi da se osvrćem, a i rupe moram da obilazim. Zato treba reći-viknuti! Mislim da noću treba da se homogenizujemo.Respektabilniji smo, svetlimo kao irački kamion kad nas vide od nazad. A valjda ima i neke lepote u grupnim vožnjama.
Kao i bilo koji disko, treba samo češće dolaziti i upoznaćeš masu.
Pozz
#8
Postavljeno 07 October 2013 - 02:32 PM
Bravo majstore i za brevet i za priču. Naravno dobrodošao.
Kad smo vas zvali da se pridružite rekao sam spustiću da se odmorite pa idemo, a vi vičite ako treba korigovati tempo. I moja lampa je kesa, ruka me je bolela koliko sam je šamarao. Noću ne vredi da se osvrćem, a i rupe moram da obilazim. Zato treba reći-viknuti! Mislim da noću treba da se homogenizujemo.Respektabilniji smo, svetlimo kao irački kamion kad nas vide od nazad. A valjda ima i neke lepote u grupnim vožnjama.
Kao i bilo koji disko, treba samo češće dolaziti i upoznaćeš masu.
Pozz
nisam cuo to za smanjivanje tempa, ali nisam ni zeleo da nekoga kocim.
imao sam samo blisko mimoilazenje po danu sa autobusom u Sr.Karlovcima, na par santimetara je prosao pored mene, sledio sam se.
problem je nocna voznja u svakom slucaju, medjutim, za divno cudo, od Sr.Mitrovice do Indjije su me obilazili bas u luku, svaka cast tim vozacima, a i put je dobar na toj deonici, verovatno je prsluk i dva svetla pozadi odradila posao tako da sam bio vidljiv, ali mi nije bilo svejedno, osvrtao se nisam uopste, samo sam gledao ispred sebe u snop svetla.
pozz
#12
Postavljeno 08 October 2013 - 11:25 AM
#13
Postavljeno 08 October 2013 - 11:58 AM
Dobro si tempirao vremeEvo i rezultata : http://randonneurs-s... ... -2013.html
veci deo cini Nomad
a taj cudak nesto bunca
njemu nikad dosta sunca"
#14
Postavljeno 08 October 2013 - 01:59 PM
Dobro si tempirao vremeEvo i rezultata : http://randonneurs-s... ... -2013.html
Da, e, a ja sam hteo u 13:29, čak !
#18
Postavljeno 08 October 2013 - 06:32 PM
Geri, leba ti, a ti bio na brevetu?
Da, e, a ja sam hteo u 13:29, čak !
Pa bio, što, jesi li i ti ?! Ovo mi je drugi, prvi zvanično, prošle godine smo vozili onaj nezvanični, zimski, noćni od 200...sledeće idem i na 300 i na 400k, ne znam za 600, i to sve sa ovim mojim " FAP " - om, što bi Mile rek'o !
0 članova čita ovu temu
0 članova, 0 gosta, 0 anonimnih korisnika