UVOD
Vožnja nije bila moja, ali izgleda da drugi ne vole da pišu.
Dakle, išli smo 1. septembra, nešto rano ujutru. Ne sećam se tačno, znam da sam bio još bunovan i da sam zapinjao po Ostružničkom mostu. Učesnike sretoh ispod mosta gde su već bili podeljeni u nekoliko grupa. Standardno smo išli ispod železničkog mosta, pa pored Stremena za Jakovo. Pauza u prodavnici na ćošku i čekanje dodatne grupe. Onda pored S kluba (sve standardno) u Ulicu mira, pa za Boljevce. Ko nije u toku, Ulica mira je i dalje u katastrofalnom stanju. Od kada je snimih prošle godine, možda je još i gora.
BOLJEVCI - KUPINOVO
U Boljevcima jedna grupa ode levvo, ulicom koja ide blizu nasipa i kojom se ide u Nautičko selo (to sam već snimio u ranijoj vožnji). U tom delu ni Ulica mira više nije toliko loša, a svakako je kraća, pa nema potrebe za takve egzibicije. Tim pre što parsto metara dalje mora opet da se izađe na glavni put. No, ko voli malo da zalazi po usputnim mestima, a nije išao okolo, ta ulica je lepa, bar na početku.
Nismo se zadržavali u Boljevcima, a nije bilo ni zainteresovanih za moj predlog offroad prečice do Progara, pa mi je taj deo opet izmakao. Već 3. ili 4. put. Dakle, opet smo nastavili standardno oko ribnjaka Živača (unedogled), pa pored Bojčinske šume do Progara. Tu smo se nekako skroz rasturili, jer je jedna grupa stala da sipa vode (česma je u centru, na raskrsnici na kojoj se desno ide za Kupinovo), druga grupa je bila daleko iza, a prva je produžila praktično bez pauze. Opet smo se skupljali u Kupinovu, do kog je put ekstremno dosadan i psihički iscrpljujuć. Opet je stavljen veto na moju ideju da idemo nasipom.
U Kupinovu sam mislio da ćemo da idemo skroz do Obedske, pa onda desno. Ipak, desno smo skrenuli praktično u centru mesta, a izgleda da "mog puta" oko same šume i nema. Tačnije, puta ima, samo izgleda da ne vodi u Obrež.
Eto, kad lupaš veto dovoljan broj puta, jednom i ubodeš. 
OBREŽ
Do Obreža se, jednim delom, ide kroz ivične delove Obedske bare i lepu šumu. Ja mislio kako ćemo malo da uživamo i razgledamo, napravimo i neku pauzu za slikanje... No, Džoni se malo zaneo na čelu, zamislilo se dete, pa opalio neki sumanuti ritam, kao da će Bara da nam pobegne. Uz velike napore
, uspeo sam samo da ublažim efekat, kao ona 14. vila u Uspavanoj lepotici.Obrež mi deluje kao veoma malo mesto i ne tako lep i zanimljiv kao Kupinovo. Uz ogradu da smo i bili samo u centru. Ipak, ima veliku prodavnicu (sa velikim cenama), blizu je crkva, mislim i škola, imali smo zadovoljstvo da vidimo i "kočije" spremne za venčanje, a ja se promuvah malo okolo, pa naleteh i na zgradu sa velikom svečanom salom, jako lepo uređenom (pretpostavljam za to venčanje), u čijem dvorištu mi je rečeno da postoji i bazen. Ipak, ništa nisam mogao da slikam bez načelnice koju nismo uspeli da nađemo. Tjah. Tako do bazena nisam ni stigao, a salu nisam hteo da slikam bez dozvole, možda je to neko loše predskazanje za brak.
AŠANJA - BEČMEN
U povratku je tek svako naizgled krenuo svojim putem i svojom idejom. Ipak, uspeh da ubedim poveću grupu da stanemo kod platforme/osmatračnice, da malo uslikam(o). Prethodni put tu platformu nisam našao (sad znam i zašto, uopšte nije bila tamo gde mi je Džoni pričao
), pa preskakanje sada nije dolazilo u obzir. Tu sam se ja malo zaneo, mada nisam slikao sve što sam hteo, pa smo ostali Džoni, Dule, ja i mislim još neko. Ja htedoh da idem za Kupinovo i onaj offroad Progar - Boljevci, a možda i od Kupinova do Progara nasipom, ali ostali su insistirali da idemo za Surčin. Pa kad su me već čekali, Dule mi pripretio da moram sa njima. Bio je toliko simpatično nervozan da sam prosto morao sa njima. Uostalom, bolje sad da snimim taj Surčin, nego da moram opet.Tako nastavismo preko Ašanje ka Surčinu. Užasno tupav i dosadan put. Radije bih vozio pet puta duže bilo kojim nasipom. Što je najgore, u Ašanji nismo stali za fotkanje. Usput smo što sreli, što pokupili nekoliko drugih učesnika, pa se našli na maloj pauzi posle skretanja ka Surčinu (desno, mislim da je tu i neka pumpa). Tu zatekosmo i Sci-ja koji je bio pun priča o svojim moto iskustvima.
Posle takmičenja "čiji je veći" (...incident bio, prim.aut.) nastavismo za Surčin, opet nekako razvučeni i podeljeni. Ipak, stvari su bile koliko-toliko pod kontrolom dok nisam pohvalio glavnog organizatora za odličan tempo. Ja to mislio sasvim ozbiljno, posle duge pauze (2 nedelje nisam seo na bajk) i vetruštine oko Ašanje, baš mi je prijalo da idemo 20-22 km/h. Međutim, organizator kao da me pogrešno shvatio, pa dade gas i odjuri negde napred, u daljinu.
U Bečmenu se nas nekoliko zaustavilo kod crkve za malo dosipanja vode. Sci htede da ode do Tarzan plaže, nikad nije bio, ali je i on popio veto.
Većinom smo već bili umorni, ja ionako išao putem kojim nisam želeo (planirah od Obedske direktno u Boljevce i na Ostružnički), a uglavnom smo već svi žurili. Valjda zbog toga i Sci (sa kolegom na šarenom bajku) dade gas i ostavi nas bez snage da ga i gledamo, kamoli pratimo. Hehe, svaki put se setim kad je Sci učestvovao planiranju neke vožnje - kuda, koliko km, da li jedan ili dva dana... Kad se konačno svi dogovoriše da se vozi do nekog mesta udaljenog 100 km, Sci reče "ali onda da idemo i nazad istog dana"! Ajoj, još tada sam znao da sa njim voziti neću. SURČIN i KRAJ
Elem, posle relativno dosadnog puta, saobraćaj se lagano pojačava, a uskoro se stiže do centra Surčina. Tu beše nova pauza, malo slikanja i zezanja, prikupljanje ostalih i planiranje šta dalje. Ovoga puta skinuh naočare i oštrim pogledom
rekoh Džoniju da ja idem na Ostružnički, "dosta je bilo zezanja, veto ste već svi iskoristili"! Malo po malo, prikupismo još zainteresovanih, tako da je bar pola okupljene grupe tu krenula desno, pored škole, ka Ostružničkom mostu. Usput se opet malo razvukosmo, a posle samo jednog stajanja za slikanje, ja ostadoh prilično pozadi. Svi i kolega u jednom trenutku stadoše i posle se vratiše nazad (možda su okrenuli ka Subotici? ), a ja se ponovo nađoh sa mini grupom na nasipu. Ja otiđoh na most i kroz Železnik lagano kući, a ostali učesnici, što grupno, što individualno, nastaviše ka novobeogradskoj izmaglici...Na kraju: 111 km
Slike: http://www.flickr.co... ... 485790017/
Nema sad demantovanja. 
Što bi rekla kornjača pužu, nekako se sve odigralo jako brzo. U jednom trenutku, svi bejasmo na platformi i raštrkani po dvorištu, a već u sledećem nigde žive duše, samo me njih trojica požuruju. 
. U svakom slucaju lepa je to voznja bila...
