Juče odvezao vožnju sezone...od ponedeljka počinjem da radim,za bajk će biti još 2-3 vikenda,i to samo ako vreme i obaveze dozvole.
Vožnju sam još zimus planirao i po svemu je najlepša u sezoni.
Ovim putem nikad nisam prošao,predeli prelepi,trajala je ceo dan (BUKVALNO) i prešao sam 163 km (za mene luda kilometraža).
Trasa: Užice-Valjevo preko Jelove gore,Varde,Mravinjaca,Leskovica (sela na Povlenu). Povratak magistralom preko Bukova i Kosjerića.
Planirao sa da do VA dođem bajkom,a da se vratim vozom za UE negde od Lastre (podnožije Bukova) ili od Kosjerića,ako budem imao snage i vremena da pređem Bukove....ali nije tako ispalo
&
Do Jelove gore sam otišao busom,da ne bih gubio vreme i snagu.
Avatura počinje u pola 6 ujutro,još je mrak (tad sam prvi put pomislio da nisam normalan :whistle! ),a ja bajk ukrcavam u lokalni bus...bilo je malo dileme da li će biti mesta,ali smo vozač i ja jedini :w00t!
Stižem na Jelovu goru u 6:00,izlazim iz busa i prvi šlog-napolju magla i jedva preko 10-ak stepeni! Sve izgleda surovo.
Prvi kilometar i po je asfalt,onda počinje dobar makadam.Nigde žive duše,čak se ni ptice još nečuju.Prilično oblačno,sunce se jedva pomalja.
Dolazim na Konder,dalje nikad nisam išao...a to mi je pravi izazov.Stajem na par mesta i slikam predivne predele i maglu u dolini.
Predeli prelepi,voća u izobilju:
Posle 15-ak km vožnje zaustavljam čoveka sa Fiestom i pitam koliko ima do Varde i da li je uspon i dobijam odgovor "još 3km,ima ravnice i posle malo uspona". Ravnice je bilo svih 300m, sve ostalo uspon :cigar! .Nakon 2km konačno asfalt :=))))) .
Varda je selo na vrh brda između dolina Drine i Skrapeža,na jednu stranu se silaži u B.Baštu,na drugu u Kosjerić.
Na česmi u centru točim vodu,sunce počinje lagano da greje,oko 8 je ujutro.
Nastavljam dalje preko manjeg brda ka Makovištu,dolazim do početka tog sela,ali me ubrzo čeka poveliki (8%) i podugačak uspon.Srećom,asfalt je odličan,a saobaćaja baš ni malo.
Na prevoju stajem da prezalogajim i da pojedem parče čokolade.
Dolazim do samog sela,odatle počinje očajan asfalt,koji brzo zamenjuje solidan makadam.Ulazim u šumu,i zaustavljam čoveka sa,pogađate,Ladom Nivom
!!!! . On mi objašnjava da me čeka dobra nizbrdica,ulazak u dolinu potoka,pa potom velika uzbrdica i izlazak na Povlensku kosu. Kaže da do sledećeg sela (Mravinjci) ima oko 15km.
Nizbrdica je duga više od 2km,a usamoj dolini kuća...zatičem dva momka koji mi manj-više potvrđuju priču o rastojanjima.
Ono što me fasciniralo-gde ljudi žive :w00t! . Do najbližeg asfalta ima više od 5-6km,gde god da krenu čeka ih 3km uspona po makadamu i izlazak na 1000mnv.Stvarno,kraj sveta. I,da,u dvorištu je parkiran auto...pogodite koji
.
Uspon je veliki,ali me to manje brine....od vrha Povlena se navlače opasni oblaci,a kiša i grmljavina mi u ovoj nedođiji nimalo ne trebaju. Zato žurim i nakon pola sata (sa zadržavanjem zbog fenomenalnih kupina) izlazim na vrh,na Povlensku kosu.A,kako mi je rečeno,odatle je sve nizbrdo,skoro do Valjeva. :=)))))
Put je sada fenomenalan,lagana nizbrdica kroz prelepu šumu. prolaze me dve Lade Nive :roc2 ,izgleda da su u pitanju neki šumski radnici.
Nakon 2-3 km takve vožnje,dolazim do ovog znaka:
Razmišljam...tako blizu,šteta je ne popeti se....ali,oblaci na vrhu me odgovaraju od te ideje. Nastavljam dalje i ubrzo izlazim na asfalt....Mravinjci su tu.Selo je na visoravni oko 950mnv,mislim da su snegovi zimi baš veliki.
Posle Mravinjaca sledi spust od 7-8-9km do sela Gornje Leskovice. Tu,u seoskoj prodavnici,sedam da pojedem čips i popijem pivo,Valjevsko,naravno:
Prolazim pored manastira Lelić,ne svraćam,nisam veliki vernik,pa me manastiri ne impresioniraju.
Sledi mi oko 1,5-2km uzbrdice,i spust u Valjevo.
Usput prolazim pored nekad čuvenog spomenika Stefanu Filipoviću,bio sam ovde na ekskurziji u 6. razredu. Sve uređeno,pokošeno,parking i biletarnica ispred čisti...ali nigde žive duše. Čini mi se daje spomenik zadesila sudbina svih iz tog period (NOB),znači nikoga više ne interesuju i niko ih ne obilazi.Ipak,za pohvalu je što neko o tom parku vodi računa.
Prolazim kroz Valjevo,tačno je podne. Znači 6 sati vožnje i pređenih 75km.
Odlazim na žel.stanicu,znam da je voz za Užice u 5 popodne,svraćam da pitam ima li neki ranije.Kažu,za 45 min.Razmišljam šta da radim,da li da se odavde vraćam vozom ili da nastavim vožnju....ma,nastavljam,rano je za voz. :whistle!
Izlazim ka put za Užice-i tad nastaje problem.Levo koleno počinje da ma boli,prvo lagano,a onda puno.Čak i pomišljam da se vratim,ali je već kasno da stignem na voz.Idem dalje,ali veom teško...na svakoj uzbrdici guram.
Nailazim na birtiju egzitičnog imena:
Svraćam da natočim vode,unutra sedi samo jedan lik,gazda....kaže,ima vode u toaletu.Majko moja mila....kao onaj wc u Trainspotting-u u koji Renton ulazi da se ispeglira
( . Čak je i voda bljutava.
Sedam i razgovaram sa gazdom jedno 10-ak min,kaže da još malo uzbrdo,a onda od ulaska u kanjon do Laste nizbrdo.
Nije pogrešio....1,5km lagane uzbrdice,pa jedno 5-km nizbrdo,to koleno podnosi.
Dolazim do Lastre u 2:10...i opet razmišljam-tu imam nameru da uđem u voz,ali je on tek za 3 sata :wall! :wall! ,šta da u ovoj zabiti radim toliko dugo.
Pogađate-nastavljam dalje,u voz ću u Kosjeriću.Čekaju me Bukovi,ali do njih ima još 3km...e,to mi baš teško pada,lagana uzbrdica,koleno otkida.
Desna lakat krivina,pola 3...silazim sa bajka i krećem uzbrdo.Računao sam da mi za tih 7-8 km konstantnog uspona treba sat...i pogodio sam.Uspon presvučen novim asfaltom :calp :calp ,a krivina mali milion
Konačno-vrh,Kaona :=)))))
Sedam u kafanu sa leve strane i naručujem pivo...Valjevsko,naravno. Sunce baš lepo prži,ovde se zadržavam pola sata.
Spust niz Bukove je fenomenalan,voda na česmi ispod vrha odlična...do Kosjerića sve nizbrdo.Pored železničke stanice sam oko pola 5,do dolaska voza ima sat i po-šta toliko dugo da radim :cigar!
Pa,naravno,nastavljam do Požege...koleno boli,ali nekako izdržavam.Prd požegom mi pada na pamet još veća ludost...u mestu Glumač skrećem desno,prolazim ispod pruge,pa preko Skrapeža i dolazim u Zdravčiće.Odtale do Užica imam manje od 15km,ali i dobar uspon na Trešnjicu...ma kad sam prešao Bukove,mogu i to. :whistle!
Guram,naravno...negde oko 3km.Oko 7 sam na vrhu,preko Lokve idem kući...ovu deonicu sam prošao milion puta,ali mi nikad nije teško pala.Sad jedva vozim,na izmaku sam svih snaga.
Dolazim kući u pola 8,ni živ ni mrtav. 163km je moj apsolutni rekord,i skoro duplo više nego prava mera.
) kako da postavim ostale?
) bilo manje asfalta, a više makadama. Sada je veći deo asfaltiran, ali nema šanse da se setim da li je sve (a bio prošle godine).
