Kao sto sam napomenuo, nastavicemo sa sednodeljnom saradnjom. Najverovatnije, s'obzirom na zimski period slobodan termin bi mi bila subota.
Drzacu ce predvidjenog plana rada, koliko god je moguce jer cinjenica je da su konstitucionalne kompozante, vezana za biciklizam, u perpetuelnom interaktivnom odnosu tako da je disocija jednih od drugih kompleksnog oblika.
Sto se tice aplikovane fiziologije i metodologije rada, vrsicu paralelu izmedju kompetitivnog biciklistickog sporta i fizicke aktivnosti u rekreativne svrhe.
Dostavicu vam na uvid dokumenta koja su vezana za moj konkretan rad na terenu kao i izvestan broj primera planifikacije sa kontrolnim rezultatima laboratorijskog tipa.
Nemojte ocekivati najsvezije informacije jer je evidentna cinjenica da zasticujem moj rad.
U svakom slucaju, ono sto cete dobiti za pocetak ce vam biti dovoljno kako bi ste se upoznali sa sustinom biciklistickog sporta i kako bi ste efikasno (i objektivno) krenuli sa vasom "avanturom" na dva tocka.
Probacu da unapred pripremim sadzaj jer mi se desilo da, zbog dugo provedenog vremena na redakciji clanaka, "postit" nije editovan.
Kao i svaki pocetni clan ovog foruma, i meni se desi da zadati vremenski rok prekoracim.
Ko nije gresio neka baci prvi kamen.
U nadi da me necete lapidirati, saljem vam sportske pozdrave iz Francuske.
MACAN
METODOLOGIJA PLANIRANJA TRENINGA U MODERNOM BICIKLIZMU
Started By
MACANFRANCUSKA
, Dec 01 2012 07:51 PM
80 replies to this topic
#22
DJUKACHAMPION
-
- Members
-
- 19 posts
Posted 14 December 2012 - 07:14 PM
Podržavam temu gosp. Macan.
Ima nas dosta kojima znači da napišete nešto u vezi metodologije treninga. Ne obazirite se na ostale što "hejtuju". Srpska posla, "šta će nama neko da priča šta da radimo".
Ja sam inače državni šampion u Mountainbike-u već 7god. za redom u Srbiji i jako me zanimaju najnovije teme u vezi biciklističkog treninga, jer kod nas da ne budem surov nema od koga školovanog (za biciklizam) da se nauči nešto. Svi nešto znaju iz iskustva....
Moja želja je jednog dana da se specijaliziram za biciklistički trening i verovatno ću biti prvi posle vas koji se školovao za to.Trenutno sam na fakultetu za sport i fiz. vaspitanje.
Ima nas dosta kojima znači da napišete nešto u vezi metodologije treninga. Ne obazirite se na ostale što "hejtuju". Srpska posla, "šta će nama neko da priča šta da radimo".
Ja sam inače državni šampion u Mountainbike-u već 7god. za redom u Srbiji i jako me zanimaju najnovije teme u vezi biciklističkog treninga, jer kod nas da ne budem surov nema od koga školovanog (za biciklizam) da se nauči nešto. Svi nešto znaju iz iskustva....
Moja želja je jednog dana da se specijaliziram za biciklistički trening i verovatno ću biti prvi posle vas koji se školovao za to.Trenutno sam na fakultetu za sport i fiz. vaspitanje.
#23
MACANFRANCUSKA
-
- Members
-
- 72 posts
Posted 15 December 2012 - 12:22 PM
Dobar dan,
Drago mi je da vidim da smo napokon krenuli sa konstruktivnim predlozima i savetima. Kao sto sam I naglasio, zajednickom interaktivnom saradnjom, cemo postemeno napredovati u upoznavanju sa osnovama biciklistickog sporta koja bi vam posluzile da se uspesno I sa zadovoljstvom bavite fizickom aktivnoscu na dva tocka.
Otvarajuci ovaj “post-it”, pokrenuo sam temu jednostavnim pitanjem:
“Definisite mi biciklisticki sport.”
Izvestan broj clanova foruma su prihvatili i pogresno shvatili moje namere. Na prvi pogled im se cinilo, i jos uvek mozda cini, da je ovakav tj; moj stav I pristup veoma “prepotentnog tipa” I da se hvalim za velikog stucnjaka… sto je njihovu nazalost delimicno tacno.
Profesionalni biciklisticki cadar I “strucnjak” jesam I na svoj sam rad delimicno I ponosan, ali “prepotentna osoba” neverujem da cu ikada biti (cisto jer mi je roditeljsko obrazovanje bilo kvalitetno).
A kontrario, da sam ono nasta izvesne osobe insistiraju nebih vam ni posvetio paznju, vec bih vas jednostavno ignorisao i gledao na vas kao individualne licnosti koje nisu dostojne investicija.
Svi ljubitelji sporta su vredni paznje bez obzira na nhjihov nivo sportske spreme, intelektualnih kapaciteta I finansijskih potencijala.
I na kraju, da zavrsimo sa polemekom (ako se slazete) podvukao bi jednu cinjenicu vezanu za moje kolege tehnicke kadrove… Netacno je da strucno kvalifikovane osobe ne prenose njihovo znanje tj. « cute i nista nekazu ». Da su ove negativne informacije tacne nebi bilo udzbenika, kolokvijuma, obrazovnih institucija niti naucnih istrazivanja a kamo li napredka u bilo kom profeionalnom domenu ili profesiji kao egzistencijalnoj aktivnosti.
Isto tako je evidentno, pretezno iz ekonomskih razloga, da dostavaljene na uvid « velikoj publici » izvestan broj informacija je relativno zastarelog tipa… ali su i one veoma vredne, kao osnova za napredak i uvod u subjekat, onima koji su zainteresovani da nesto i nauce.
Neiscrpni izvori znanja su riznice bogadstva.
Kao sto mi je moj otac od malena govorio : « Skola i znanje su najbolja infesticija. »
Iz tih razloga mu sam mu i dan danas zahvaljujem i sa ponosom na mog sina to I preneo, a svakodnevo svojim radom I na moje atleticare… tehnicke kadrove, buduca pokolenja kao I VAS s’ljubavlju i konvikcijom prenosim.
Tacka na liniju.
Da bi smo shatili sta, kako i cime se bavimo (ili zelimo da se bavimo), kako bi smo maksimalno eksploatisali tehnicke elemente I nase individualne sposobnosti, bilo bi veoma vazno i korisno upoznati se s’onsnovama aktivnosti koje mobilizuje nase interesovanje.
Sto se tice biciklizma kao fizicke aktivnosti, uvod u slucaj pocinje sa samom definicijom ovog sporta ciji je pedagoski formulisan pitanjem tipa :
“Definisite mi biciklisticki sport.” Ili “Sta je biciklizam.”
S’obzirom da vec izvesno vreme radim na publikaciji strucknog dokumenta vezanog za ovaj sport, I da sam vec odavno pokrenuo pitanje sa BSS-om kako bi se ovaj dokumenat istampao na Srpki jezik, dostavicu vam na uvid jedan deo njegovog sadrzaja pocevsi sa “definicijom”.
“Biciklizam” je individuelni, Olimpijski, sport izdrzljivosti praktikovan po ekimama, razlicitog vremenskog trajanja, raznovrsnim topografskim terenima i podlogama pod promenljivim klimaskim uslovima.
Kao sportska aktivnost podeljen je na dve kategorije:
- Tradicionalni biciklizam (drum, pistu I ciklo-kros… koji cine osnovu moje specijalizacije)
- Anexne discipline (VTT tj. MTB, BMX, biciklizam u salama I akrobatski biciklizam)
U odnosu na kategorije prakticara, biciklisticki sport je dekomoziran na:
- Orazovni bicikliza
- Korporativni biciklizam (ciklo-turizam i rekreativan biciklizam)
- Takmicarski biciklizam
Priznat od strane C.I.O. (Medjunarodne Olimpijske zajednice tj. Organizacije) ova sportska grana podleze izvesnim pravilima “igre” definisane od strane reprezentativnog organa poznatog pod nazivom U.C.I. (Medjunarodne Biciklisticke Unije).
Sastavne jedinice pomenute reprezentativne institucije cine nacinalne federacije (kao sto su FFC ili BSS), decentralizovane na regionalnom i (sto se tice FFC-a) departementalnom geografskom nivou.
Clanovi federacija su asocijacije zvane “klubovi” kao I reprezentativni organi vezani za profeionalni sport (Nacinalne profesionalne lige… za Francusku se radi o L.N.C.-u).
Osnovna uloga biciklistickih saveza je vezana za promociju ove fizicke aktivnosti na obrazovnom, rekreativnom I takmicarskom nivou.
U funkcionalne nivoe necemo ulaziti.
Benvolni I profesionalni radnici su egzistencijelne osnove koje omogucavaju opstanak, razvoj i unapredjenje znanja u bicikluzmu. Njihov kvalitet je veoma vazan za sve one koji se odluce da se upuste u avanturu na dva tocke, bez obsira da li se radi o « rekreativcima », « ciklo-turistima », deci zeljnoj igre ili osobama motivisanim takmicarskim sportom.
Formiranje ovih radnika je dekompozirano na federalnom nivou (klubske kadrove), za jedne, I na drzavnom nivou za druge (profesionalne kadrove).
Sportski zakon Srbije se u celini inspirisao Francuskim sportskim zakonom sto je dovelo do izvesne cinjenice da se i profesionali kadrovi pojavljuju i u nasoj zemlji.
Pitanje koje se postavlja… “gde je osnova ?”, “gde su benevolni radnici ? », « gde su oni koji bi nam pomogli, nama ljubiteljima rekreativnog sporta… pocetnicima po klubovima ? »…
Cini nam se da je odgovor evidentan.
S’licne tacke gledista, nemojte mi zameriti, mislim da ih je malo ali se nadam da ce ih biti mnogo vise I na tome se redovno i sam trudim. Svaki pocetak je tezak, pa i ova faza pristupa biciklizmu je prvi korak prema napredku.
PS. Volonterno delim tekst na podglavlja kako bi ste bili u mogucnosti da efikasno pratite sadrzaje i (ako vam je zelja) dodate izvesne komentare. Iz tih razloga modelisem strane.
Drago mi je da vidim da smo napokon krenuli sa konstruktivnim predlozima i savetima. Kao sto sam I naglasio, zajednickom interaktivnom saradnjom, cemo postemeno napredovati u upoznavanju sa osnovama biciklistickog sporta koja bi vam posluzile da se uspesno I sa zadovoljstvom bavite fizickom aktivnoscu na dva tocka.
Otvarajuci ovaj “post-it”, pokrenuo sam temu jednostavnim pitanjem:
“Definisite mi biciklisticki sport.”
Izvestan broj clanova foruma su prihvatili i pogresno shvatili moje namere. Na prvi pogled im se cinilo, i jos uvek mozda cini, da je ovakav tj; moj stav I pristup veoma “prepotentnog tipa” I da se hvalim za velikog stucnjaka… sto je njihovu nazalost delimicno tacno.
Profesionalni biciklisticki cadar I “strucnjak” jesam I na svoj sam rad delimicno I ponosan, ali “prepotentna osoba” neverujem da cu ikada biti (cisto jer mi je roditeljsko obrazovanje bilo kvalitetno).
A kontrario, da sam ono nasta izvesne osobe insistiraju nebih vam ni posvetio paznju, vec bih vas jednostavno ignorisao i gledao na vas kao individualne licnosti koje nisu dostojne investicija.
Svi ljubitelji sporta su vredni paznje bez obzira na nhjihov nivo sportske spreme, intelektualnih kapaciteta I finansijskih potencijala.
I na kraju, da zavrsimo sa polemekom (ako se slazete) podvukao bi jednu cinjenicu vezanu za moje kolege tehnicke kadrove… Netacno je da strucno kvalifikovane osobe ne prenose njihovo znanje tj. « cute i nista nekazu ». Da su ove negativne informacije tacne nebi bilo udzbenika, kolokvijuma, obrazovnih institucija niti naucnih istrazivanja a kamo li napredka u bilo kom profeionalnom domenu ili profesiji kao egzistencijalnoj aktivnosti.
Isto tako je evidentno, pretezno iz ekonomskih razloga, da dostavaljene na uvid « velikoj publici » izvestan broj informacija je relativno zastarelog tipa… ali su i one veoma vredne, kao osnova za napredak i uvod u subjekat, onima koji su zainteresovani da nesto i nauce.
Neiscrpni izvori znanja su riznice bogadstva.
Kao sto mi je moj otac od malena govorio : « Skola i znanje su najbolja infesticija. »
Iz tih razloga mu sam mu i dan danas zahvaljujem i sa ponosom na mog sina to I preneo, a svakodnevo svojim radom I na moje atleticare… tehnicke kadrove, buduca pokolenja kao I VAS s’ljubavlju i konvikcijom prenosim.
Tacka na liniju.
Da bi smo shatili sta, kako i cime se bavimo (ili zelimo da se bavimo), kako bi smo maksimalno eksploatisali tehnicke elemente I nase individualne sposobnosti, bilo bi veoma vazno i korisno upoznati se s’onsnovama aktivnosti koje mobilizuje nase interesovanje.
Sto se tice biciklizma kao fizicke aktivnosti, uvod u slucaj pocinje sa samom definicijom ovog sporta ciji je pedagoski formulisan pitanjem tipa :
“Definisite mi biciklisticki sport.” Ili “Sta je biciklizam.”
S’obzirom da vec izvesno vreme radim na publikaciji strucknog dokumenta vezanog za ovaj sport, I da sam vec odavno pokrenuo pitanje sa BSS-om kako bi se ovaj dokumenat istampao na Srpki jezik, dostavicu vam na uvid jedan deo njegovog sadrzaja pocevsi sa “definicijom”.
“Biciklizam” je individuelni, Olimpijski, sport izdrzljivosti praktikovan po ekimama, razlicitog vremenskog trajanja, raznovrsnim topografskim terenima i podlogama pod promenljivim klimaskim uslovima.
Kao sportska aktivnost podeljen je na dve kategorije:
- Tradicionalni biciklizam (drum, pistu I ciklo-kros… koji cine osnovu moje specijalizacije)
- Anexne discipline (VTT tj. MTB, BMX, biciklizam u salama I akrobatski biciklizam)
U odnosu na kategorije prakticara, biciklisticki sport je dekomoziran na:
- Orazovni bicikliza
- Korporativni biciklizam (ciklo-turizam i rekreativan biciklizam)
- Takmicarski biciklizam
Priznat od strane C.I.O. (Medjunarodne Olimpijske zajednice tj. Organizacije) ova sportska grana podleze izvesnim pravilima “igre” definisane od strane reprezentativnog organa poznatog pod nazivom U.C.I. (Medjunarodne Biciklisticke Unije).
Sastavne jedinice pomenute reprezentativne institucije cine nacinalne federacije (kao sto su FFC ili BSS), decentralizovane na regionalnom i (sto se tice FFC-a) departementalnom geografskom nivou.
Clanovi federacija su asocijacije zvane “klubovi” kao I reprezentativni organi vezani za profeionalni sport (Nacinalne profesionalne lige… za Francusku se radi o L.N.C.-u).
Osnovna uloga biciklistickih saveza je vezana za promociju ove fizicke aktivnosti na obrazovnom, rekreativnom I takmicarskom nivou.
U funkcionalne nivoe necemo ulaziti.
Benvolni I profesionalni radnici su egzistencijelne osnove koje omogucavaju opstanak, razvoj i unapredjenje znanja u bicikluzmu. Njihov kvalitet je veoma vazan za sve one koji se odluce da se upuste u avanturu na dva tocke, bez obsira da li se radi o « rekreativcima », « ciklo-turistima », deci zeljnoj igre ili osobama motivisanim takmicarskim sportom.
Formiranje ovih radnika je dekompozirano na federalnom nivou (klubske kadrove), za jedne, I na drzavnom nivou za druge (profesionalne kadrove).
Sportski zakon Srbije se u celini inspirisao Francuskim sportskim zakonom sto je dovelo do izvesne cinjenice da se i profesionali kadrovi pojavljuju i u nasoj zemlji.
Pitanje koje se postavlja… “gde je osnova ?”, “gde su benevolni radnici ? », « gde su oni koji bi nam pomogli, nama ljubiteljima rekreativnog sporta… pocetnicima po klubovima ? »…
Cini nam se da je odgovor evidentan.
S’licne tacke gledista, nemojte mi zameriti, mislim da ih je malo ali se nadam da ce ih biti mnogo vise I na tome se redovno i sam trudim. Svaki pocetak je tezak, pa i ova faza pristupa biciklizmu je prvi korak prema napredku.
PS. Volonterno delim tekst na podglavlja kako bi ste bili u mogucnosti da efikasno pratite sadrzaje i (ako vam je zelja) dodate izvesne komentare. Iz tih razloga modelisem strane.
#24
MACANFRANCUSKA
-
- Members
-
- 72 posts
Posted 15 December 2012 - 01:02 PM
Genralno pravilo (tacno ili ne) vezano za buducno je osnovano na individuolnom ili kolektivnom upoznavanju s’istorijskim cinjenicama vezanim za proslost.
Evoluciju biciklistickog sporta smo vec napomenuli od samog pocetka XIX veka pa do danas. U detalje nismo ulazili jer bi imalo mnogo toga da se kaze, a vremena nikad dosta.
Okrenuo bih se tehnologiji ovog sporta, ako nemate nista protiv.
“Tehnologija biciklizma”
Apelacija “tehnologija” tretira u svojoj celokupnosti specijalnosti I specificitete vezane za biciklizam u cijem sklopu izvestan broj aktivnosti multipnih karakteristika, razlicitog tipa, koje vezane jedni za druge imaju za pocetnu (zajednicku) tacku prevozno sredstvo zvano “bicikl”.
“Bicikl” je aparat cija funkcija je deplasiranje, od tacke “A” do tacke “B”, zahvaljujuci motornoj akciji zvanoj “pedaliranje”.
Ove aktivnosti “pedaliranja, su veoma bliske concecionom pokretu tela I samim time direktno vezane njihovoj realizaciji.
Mozete li videti razliku izmedju osoba koje se bave biciklizmom u rekreativne svrhe i takmicara ciji cilj je u direktnoj vezi sa kompetitivnim biciklizmom?
Koja je razalika osoba cije aktivnosti su vezane za akrobacije na biciklu I vas kao ljubitelje uzivanja na dva tocka?
Cini mi se da ih bas toliko ni nema… jer u celini, propulsija masine je vezana za gore pomenutu akciju… « pedaliranje ».
Dakle, motorne seme pokreta su (recimo) sa biomehancki tacke iste.
Razlika je u amplitudu pokreta segmenata.
Tradicionalni biciklizam je takozvana « semi-fluidna » akivnost jer podloga na koju se vrsi pritisak tj. pedala… rotira… bezi.
U atlztizmu, recimo, podloga je stabilna…
U svakom slucaju, za nas korisnike bicikla … zvane « bicikliste », to toliko nije ni vazno jer jednom seli na nase omiljeno prevozno srdstvo ne postavljamo se pitanjima sta ni kako vec smo u kognjitivnoj situaciji koja nas orijentise « pilotiranju » i izbegavanju prepreka.
Ali kao sto se i “trcanje” uci, tako se i “pedaliranje” tj. kao nacin egzekucije motorne seme usvrsava.
U zavisnosti od razlicitih specificiteta biciklistickog sporta, podrzumevajuci da su pregrade neprobojne ali da nam sluze kao most izmedju jednih i drugih, ukosteni smo sa cinjenicom da postoji izvestan broj specijanosti vezanih za ovu fizicku aktivnost.
Medjusobno se razlkuju jedni od drugih u zavisnosti od nivoa praktikovanja, tako da je i tehnicko prevozno sredstvo zvano « bicikl » konstruktivno adaptirano kako bi pozitivno odgovrilo i bilo adaptirano nameni kojoj bi trebalo da sluzi.
Imajuci na pojam sve ove cinjenice krenucemo sa detaljnim analiziranjem I dekortikacijom ove masine, sa generalne tacke gldista… I eventuelno, globalno a ne sazeto, dostaviti na uvid neke od modifikacija prevoznog sredstva u zavisnosti od praktikovane “specialnosti”.
PS: U francuskoj je vreme rucka, zato cemo napraviti malu pauzu. Bon appetit, et a plus tard mes amis.
MACAN
Evoluciju biciklistickog sporta smo vec napomenuli od samog pocetka XIX veka pa do danas. U detalje nismo ulazili jer bi imalo mnogo toga da se kaze, a vremena nikad dosta.
Okrenuo bih se tehnologiji ovog sporta, ako nemate nista protiv.
“Tehnologija biciklizma”
Apelacija “tehnologija” tretira u svojoj celokupnosti specijalnosti I specificitete vezane za biciklizam u cijem sklopu izvestan broj aktivnosti multipnih karakteristika, razlicitog tipa, koje vezane jedni za druge imaju za pocetnu (zajednicku) tacku prevozno sredstvo zvano “bicikl”.
“Bicikl” je aparat cija funkcija je deplasiranje, od tacke “A” do tacke “B”, zahvaljujuci motornoj akciji zvanoj “pedaliranje”.
Ove aktivnosti “pedaliranja, su veoma bliske concecionom pokretu tela I samim time direktno vezane njihovoj realizaciji.
Mozete li videti razliku izmedju osoba koje se bave biciklizmom u rekreativne svrhe i takmicara ciji cilj je u direktnoj vezi sa kompetitivnim biciklizmom?
Koja je razalika osoba cije aktivnosti su vezane za akrobacije na biciklu I vas kao ljubitelje uzivanja na dva tocka?
Cini mi se da ih bas toliko ni nema… jer u celini, propulsija masine je vezana za gore pomenutu akciju… « pedaliranje ».
Dakle, motorne seme pokreta su (recimo) sa biomehancki tacke iste.
Razlika je u amplitudu pokreta segmenata.
Tradicionalni biciklizam je takozvana « semi-fluidna » akivnost jer podloga na koju se vrsi pritisak tj. pedala… rotira… bezi.
U atlztizmu, recimo, podloga je stabilna…
U svakom slucaju, za nas korisnike bicikla … zvane « bicikliste », to toliko nije ni vazno jer jednom seli na nase omiljeno prevozno srdstvo ne postavljamo se pitanjima sta ni kako vec smo u kognjitivnoj situaciji koja nas orijentise « pilotiranju » i izbegavanju prepreka.
Ali kao sto se i “trcanje” uci, tako se i “pedaliranje” tj. kao nacin egzekucije motorne seme usvrsava.
U zavisnosti od razlicitih specificiteta biciklistickog sporta, podrzumevajuci da su pregrade neprobojne ali da nam sluze kao most izmedju jednih i drugih, ukosteni smo sa cinjenicom da postoji izvestan broj specijanosti vezanih za ovu fizicku aktivnost.
Medjusobno se razlkuju jedni od drugih u zavisnosti od nivoa praktikovanja, tako da je i tehnicko prevozno sredstvo zvano « bicikl » konstruktivno adaptirano kako bi pozitivno odgovrilo i bilo adaptirano nameni kojoj bi trebalo da sluzi.
Imajuci na pojam sve ove cinjenice krenucemo sa detaljnim analiziranjem I dekortikacijom ove masine, sa generalne tacke gldista… I eventuelno, globalno a ne sazeto, dostaviti na uvid neke od modifikacija prevoznog sredstva u zavisnosti od praktikovane “specialnosti”.
PS: U francuskoj je vreme rucka, zato cemo napraviti malu pauzu. Bon appetit, et a plus tard mes amis.
MACAN
#26
MACANFRANCUSKA
-
- Members
-
- 72 posts
Posted 15 December 2012 - 03:05 PM
Kao sto i sam znas, bio si prisutan i celokupno upucen u situaciju.
Bez obziran te cinjenice, nadam se da su informacije od koristi i za skolske ustanove. Sto te se licno tice, samo napred... jedan si od onih koji mogu i vec naveliko rade unapredjenju biciklizma u Srbiji.
Sportski pozdrav
MACAN
Bez obziran te cinjenice, nadam se da su informacije od koristi i za skolske ustanove. Sto te se licno tice, samo napred... jedan si od onih koji mogu i vec naveliko rade unapredjenju biciklizma u Srbiji.
Sportski pozdrav
MACAN
#27
MACANFRANCUSKA
-
- Members
-
- 72 posts
Posted 23 December 2012 - 03:21 PM
Pre nego sto nastavimo sa delom price vezanim za prevozno sredstvo zvano « bicikl » hteo bih da vam fiksiram izvestan broj repera.
Cinjenica je da izvesne osobe smatraju da informacije koje slede vec naveliko znaju i da nece nista novo ni procitati.
To toliko nije ni bitno vec je osnovni cilj ovog podglavja vezan za uspostavljanje « zajednickog jezika ».
Konkretno, ovakav nacin pristupa tehnologiji « dvotockasa » tezi ka boljoj komunikaciji izmedju korisnika ovih vozila, tehnickog i komercionalnog osoblja.
Sto je « sporazumevanje » efikasnije, lakse ce se izbeci i prebroditi prepreke vezane za izbor materijala, celokupnog bicikla i selekcije mehanicara i prodavaca u zavisnoti od njihovih kompetentnosti.
Jednostavno receno, na osnovu vasih potreba i finansijskih mogucnosti bicete « naoruzani » informacijama i osnovnim znanjem neophodnim za investiranje u « kvalitetan bicikl » i « performantan servis odrzavanja masine nakon prodaje ».
TEHNOLOGIJA BICIKLA
Ako se baziramo na proucavanju specijalnosti biciklistickog sporta, « drumski » biciklizam je najpopularnija i najvise praktikovana fizicka aktivnost.
Bilo da se radi o « individuelnim » ili « grupnim » sportskim, ciklo-sportivnim ili rekreativnim manifestacijama… tehnicka sredstva ce funkcionasiti po istom principu.
Jedino sto ce varirati tj. sto ce se razlikovati je “koncepcija” i namena prevoznog sredstva.
Kao i ljudsko telo, koje je « motorni » pogon u biciklistickom sportu, tako mozemo posmatrati i bicikl.
Nas omiljeni « dvotockas » poseduje « skelet », « centralni nervni sistem », i « funkcionalne » elemente… koji, jednom « sastavljeni », u interakciji sa korisnikom (manje-vise spretnijim) u potpunosti ispunjavaju zadati cilj.
« Bicikl » je sklop « mobilnih » i « fiksnih » kompozanti.
Bila bi greska disocirati “tehnologiju” ovog prevoznog sredstva od “anatomijskog” aspecta korisnika pomenutog.
Iz tih razloga, mozemo reci da “bicikl poseduje” 3 « mobilne » i 3 “fiksne” tacke.
“Fiksne tacke” predstavljaju elementi na biciklista “fiskira” tezinu tela:
- Sedlo
- Pedale
- Upravljac
“Mobilni tacke” su kombinacija interakcije segmenata tela bicikliste i mehanickih komponenti:
- Upraljac/Prednji pogon/Gornji ekstremiteti
- Srednji pogon/Donji ekstemiteti
- Prebnosni mehanizam/Zadnji pogon
Kako bi ovi sklopovi bili operacionalni potrebno ih je “instalirati” na podlogu koju mozemo nazvati “skelet”.
SKELET
Skelet ili kostur predtavlja “ram”.
Ram je sastavljen iz tri dela:
- Centralni deo (Triangularnog tipa)
- Prednji « mobilni » (prednja viljuska)
- Zadnji « fiksni » (zadnja viljuska)
Takozvana « geometrija » rama (dimenzija) varira u zavisnosti od morfologije vozaca I discipline (specijalnosti) kojom se bavi.
Drumski bicikl se razlikuje od bicikla za ciklo-kros i/ili bicikla za pistu, VTT (MTB), BMX, polo-velo… i vice versa.
U detalje necemo ulaziti jer nam nije ni cilj.
Napomenimo cinjenicu da ram podleze izvesnom broju pravila koja su diktirana od strane Medjunarodne Biciklisticke Unije.
Osnovne karakteristike « skeleta », kao sto su tezina, “tvrdoca” ili “fleksibilnost” su diktirani kvalitetom materijala od koga je napravljen.
Metalni, karbonski, drveni i « mesoviti » ramovi preplavljuju trziste… tako da je izbor dostupan kupcu veoma velik i mesovit, sto nas dovodi u situaciju da (na kraj krajeva) neznamo sta bi smo odabrali niti sta nam odgovara.
Osobama koje imaju zdravstvene probleme bi najverovatnije odgovarao « udoban » i « fleksibilan » ram… dok bi durgima (s’ekstremne tacke gledista) vise prijao « tvrd » i « nervozan » skelet.
Za takmicarske svrhe, mozemo se igrati jer nam finansijske mogucnosti dozvoljavaju (mislim na profesinalne strukture), koristimo razlicite tipove ramova, izmedju ostalog, u zavisnosti od topografije terena.
Savetujem vam, da « batalite » rekla-kazala i da ctisto informacija radi procitate novinarske clanke i raznovrsne izvestaje vezane za « testove » bicikla. Drugovi rekreativci, kupujte udobne bicikle i uzivajte u voznji kad god vam se moze.
Ram je « tubularnog » tipa razlicitih profila. Moze biti « brasiran » (tip varenja) i « lepljen ».
“Lepljeni” ramovi su karbonski, drveni I kombinovani, dok su “brasirani” skeleti oni koji su napravljeni od razlicitih tipova legura.
Prednja I zadnja viljuska sluze za absorbciju sokova. Narocito prednja viljuska, ciji “uglovi” otvaranja I zatvaranja diktiraju stabilnost I konfort tokom voznje. Profili jednih I drgih variraju pocevsi od pravih, polu-pravih I mesovitih tipova (Dogmla- Pinarello, Colnago itd.).
Ekstremiteti prednje I zadnje viljuske cine “nogice” na koje “navlacimo” tockove I time “oblacimo” bicikl kao sto oblacimo cipele na nogama. Isto tako se na pomenutim elementima, kod izvesnih tipova ramova (MTB), nalaze I “brkovi” koji sluze za instaliranje sigurnosnih mehanizama.
Isto tako na izvesnim “nogicama” (moderni ramovi) nalazimo “jezicke” cija je principalna funkcija vezana za “odrzavanje ravnoteze” na biciklu u slucaju da vam se vezni patenti tockova “otvore”.
Na skelet, kao podlogu, montiramo “sastavne elemente” mobilnog I fiksnog tipa:
- “artkulacije” (gornja I donja soljica)
- “transmisioni mehanizam” (prednji-srednji-zadnji selektor I lancani sistem)
- “motorni pogon” (srednja osovina-sklop veliki/mali srednji prenos sa pedalama)
- « direkcioni modul » (upravljac)
- « rotacioni elementi » (prednji i zadnji tocak)
- “sedlo”
- “fiksni sistem” (sticna-vesalo “lula”)
- “sigurnosni mehanizam” (kocioni sistem)
- “nervni sistem” (kablovi)
- “anaexni elementi” (korpica za bidion, pumpa, elementi za fiksiranje startnih brojeva I gps uredjaja)
SASTAVNI ELEMENTI
“Artikulacije” (gornja I donja) cine takozvanu “kasetu” fiksiranu na/u ram i sastavljenu od lagera (kuglicnih lezajeva) koji omogucavaju mobilnost prednje viljuske. Vecina novih bicikla je dotirana “konicnim” tipovima “soljica”, dok su stariji bickli sastavljeni od “perlica” individuelnog tipa koje bi trebalo redovno odrzavati I podmazivati.
“Motorni pogon” je sklop elemenata od kojih je jedan (osovina) montiran na tj. u « skelet », dok su drugi delovi navuceni na “podrsku” (gore pomenutu osovinu).
Osovina je mobilni deo “ulozka” solidno zasrafljen na ram (bez ili sa navojima) ciji rezovi mogu biti « italijanskog » il « bsc » (engleskog) tipa.
Ekstremiteti osovine su isrto tako raznovrsni, cetvrtasti ili zvezdasti. Na njih se navrcu “zglobovi” ili takozvane “manivelle” (kurble na nasem jeziku u Srbiji) razlicitih duzina I profila.
S'leve strane osovine je jednostavna poluga, dok sa desne strane nalazimo “zvezdasti motorni” deo sa dva do tri “zupcanika” (Veliki, srednji i/ili mali) razlicitog dijametra u zavisnosti, izmedju ostalog, od discipline kojom se bavimo kao I od proizvodjaca materijala. Takozvane “sajbne” mogu biti menjane u odnosu na potrebe i zadate zahteve.
Na poluge montiramo “pedale”, automatskog, polu-automatskog (dvostrukim ili jednostrukim patentima za fiksiranje) i jednostavnog tipa.
TRANSMISIONI MEHANIZAM I NERVNI SISTEM
“Transmisioni mehanizam” cine tri selektora i “prenosni link”.
Dva elemnta su “vezana za ram”(srednji i zadnji) dok je treci instaliran na “direkcioni modul” (kod starih bicikla sva tri se nalaze na skeletu).
Takozvani “selektori” sluze za odabiranje stepena prenosa u zavisnosti od izvesnog broja parametara kao sto su “tehnicko takticki” I “topografski” zahtevi.
Na verikalnoj cevi je motiran “prednji selector” tj. na srpskom jeziku receno “menjac”. Njegova osnovna funkcija je promena stepena prenosa na prednjem pogonu. Donji deo ovog mehanizma bi trebao biti 2mm udaljen od vrha najveceg “zupcanika” I pravilno centriran kako lanac nebi “spao” I zaglavio se izmedju rama I “najmanjeg” paltoa tj. “sajbne”.
Veoma je vazno voditi racuna o pomenutoj cinjenici jer, u slucaju da vam se to desi, mozete na prvom mestu ostetiti (polomiti) ram a sa druge tacke gledista (u ekstremnom slucaju) se povrediti ako padnete.
Zadnji “selector” je veoma vitalan organ cija je esencijelna funkcija vezana za “menjanje” (po zahtevu) stepena prenosa sekondernog motornog pogona. Molio bih vas da ne govorite o “menjacu” niti o “brzinama” jer nema nikakvog smisla.
Ovaj elemenat moze biti mehanickog I bezicnog tipa (elektronski ili elektricni).
Uglovi “otvaranja” I “zatvaranja” zadnjeg selektora su diktirani brojem “zupcanika” fiksiranih na rotacioni elemenat (zadnji tocak).
Prenos energije srednjeg motornog pogana preko “zadnjeg selektora”(na zupcanike zadnjeg tocka) se vrsi na osnovu “fleksibilnog linka” zvanog “lancani sistem” tj. lanac. Kao I svi ostali elementi, I ovaj je razlicitog profila i moze biti izradjen od razlicitih materijala pocevsi od legure, karbonskih kompozanti, gume itd.
Njegova duzina varira u odnosu na profil rama (duzinu zadnje viljuske) kao I na stepen prenosa koji koristimo.
Veoma je vazno voditi racuna o redovnom odrzavanju « motornog pogona ». Kao vitalni organ (organi), kako bi korektno funkcionisao trebali bi ste redovno proveravati perpandikularni ugao u odnosu na ram, vertikalni I horizontalni premer I time izbegli “preskakanje lanca”.
Ostaje nam da vidimo prednji selector.
Sastavljen od dve “jedinice” videli smo da, kod starih bicikla, ovaj sklop moze biti fiksiran na ram ili na upravljac (mada moze biti I mesovitog tipa u zavisnosti od potrebe- “ram I upravljac”).
Osnovna funkcija ovog modula je vezana za kombinovanje “stepena prenosa”.
Isto tako je cinjenica da na modernism masinama, pomenute jedinice imaju komplementarnu funkciju vezanu za sigurnost I bezbednost (kocenje) tj. kontolisanje brzine kad ste na biciklu. Napomenucu cinjenicu da se jedan od ovih elemenata sluzi za “proveru” stanja I korektnog funkcionisanja “artikulacija”, pre I posle voznje.
Desni “selector” diktira promenu aktivira “zadnji transmisioni mehanizam” I omogucava vam da se setate sa leve I desne strane (I vece versa) po zupcanicima.
Levi “selector” komanduje “sajbnama” srednjeg pogona.
“Centralni nervni system” cine kablovi obuceni uloscima. Vlakna od kojih su sastavljeni (pleteni) mogu biti raznovrsnog tipa materijala pocesvi od klasicnih (celicnih) pa do onih koji su proizvedeni od kompozita.
Provera njihovog stanja je obavezna narocito pre izlaska na drum, ako vam je zivot mio.
DIREKCIONI MODUL I FIKSNI SISTEM
Upravljaca koliko vam dusa hoce. Znate I sami zasta sluzi ovaj elemenat, pa se na to ni necemo zaustavljati osim da napomenem cinjenicu da mu je jedna od osnovnih “funkcija” fiksiranje ceonog lanca “gornjih ekstremiteta” I “trupa” biciklista.
U sustini, na njega prenosimo jedan deo telesne tezine tako da je veoma bitno dobro ga fiksirati na prednu filjusku.
Elemenat koji nam ovo omogucava se zove « vesalo ». U Srbiji ga nazivamo « lula » jer mu je prethodni oblik i na to licio.
Dimenzije pomenutog kao I dimenzije upravljaca, variraju u zavisnosti od morfologije vozaca I velicine rama. Sto je srazmer ramena veci to je upravljac “siri”,sto su nam gornji “ekstremiteti” duzi I ram kraci to nam je I “vesalo” duze.
SIGURNOSNI MEHANIZAM
Bezbedna voznja, miran duh.
“Etrier” tj. drzac je sklop elemenata poznatijih pod nazivom “potkovice” I “pakne”.
Funkcionalni system je vezan za “kocenje” koje smo predhodno pomenuli.
Kao I ostale kompozante, I ove gore pomenute variraju u zavisnosti od discipline kojom se bavite.
MTB je veoma napredova u tom domenu jer smo svedoci tehnoloskog napredka koju je ova specialnost naveliko “traspozirala” sa motornih vozila na nase “jednostavne” dvotockase.
“Diskovi” razlicitih provila su nam vidljivi “svedoci” progresa u ovom domenu.
Sa drumskim biciklima stanje je razlicito. Na « zapadu nista novo ».
Velicina « potkovica » je srazmerna velicini tj. dubini rama prednje i zadnje viljuske. Geometrija, dakle, skeleta nam diktira koje komponente mozemo koristiti a koje od njih nisu kompatibilne sa nasom masinom.
Raznovrsnih li materija proizvodnje, pocevsi od « etrier » pa do « pakni ».
« Pakne » mogu biti tvrde, polu-tvrde i mekane. Njihov izbor je diktiran « klimatskim » uslovima, topografijom terena kao i telesnom tezinom vozaca. Isto tako « unutrasnji » satav pomenutih « pakni » zavisi od tipa tockova koje koristimo. Za karbonske i drvene tockove neodgovaraju « gumene » pakne, ka osto je i obrnuti slucaj za tockove proizvedene od razlicitih « metalnih » legura.
Ceo kocioni mehanizam, kako bi korektno funkcionisao, mora biti « povezan » sa komandama fiksiranim za upravljac. « Servo sistem » salje impulse preko « centralnog » nervnog sistema, tj. kablova.
Kontrola njihovog “stanja” mora biti svakodnevna narocito pre voznje.
ROTACIONI ELEMENTI
Procitah na forumu (koji mi je na zalost bio posvecen) izvesne komentare vezane za “tockove” kao I za moju trenutnu ekspoziciju.
Citam I vidim da se izvesni clanovi “bune” kao I da se nadaju da ce nesto novo nauciti.
Napominjem da mi je osnovni cilj “uspostavljanje” zajednickog jezika I niukom slucaju bilo kakvo “prepucavanje”, a kamo li “argumentovanje”.
Za rotacione elemente ste svi culi, a I toliko toga I znate.
Takozvani “tockovi” su veoma vazni elementi bez kojih se nemozemo “prevoziti” niti koristiti nase prevozno sredstvo.
Klasicni bicikl je dotiran sa dva tocka od kojih je je dan “direkcioni” dok je drugi “motorna rotaciona” jedinica.
Sastani delovi tockova su sledeci:
- Mobilna celina (osovina-telo osovine)
- Kruzna podrska (felna)
- Vezni elementi (zice)
- Motorni modul (kaseta zupcanika)
- Sigurnosni mehanizam (patent za « vezivanje »)
- Anexni podrzni materijal (gume)
« Mobilna celina » tocka predstavlja « nabla » (na Srpskom jeziku receno) u cijem sklopu nalazimo osovinu i telo osovine. Nable mogu biti visoke i niske, i razlikuju se jedna od druge u zavisnoti da li vezane za prednji ili zadnji pogonski rotacioni element (kaseta sa zupcanicima).
Veza izmedju osovine i tela nable je osigurana kuglicnim lezajevima. Na telu osovine se nalaze, s’leve i desne strane, « flanovi » na kojima su « izbusene » rupe kao osnove za « stabilizovanje » zica.
Broj ovih rupa je ekvivalentan broju istih na koje se nalaze na felni. Napominjem da se radi o tradicionalnim tockovima, niukom slucaju os pecijalnim rotacionim elementima koji su drugacije konstitucije.
Sto vazi za vec pomenute komponente, vazi i za nable :
- Razliciti tipovi materijala od kojih su napravljeni
Felne, kao « kruzna podrska », podlezu istom principu i predstavljaju osnovu na koju montiramo « podrzni » materijal. Njihovu ulogu i sami znate, bez obzira radilo se o aluminijumskim, celicnim , drvenim, karbonskim, plasticnim ili mesovitim tipovima felni.
U svakom slucaju posteje dve vrste « kruznih podrski », « tubularna » i « hermeticka » (sa i bez unutrasnje gume u zavisnosti od podrznog materijala).
Broj rupa na felni je, po obicaju paran i krece se od 40 pa na dole (12 minimum)… dok su neparne « fiksacije » rezervisane za profeionalni biciklizam (ako se radi o karbonskim tipovima tockova sa « stapovima », u tom slucaju se neradi o « busenju » vec se govri o « lepljenju »).
Veza izmedju nabli i felni je osigurana zicama cije kompozante cine telo (naboj i rep) kao i “glava”.
Profili zica su raznovrsni. Kruzni, elipticni, pljosnati I cetvrtasti cine celinu trenutno dostupnu na trzistu. Koliko god ih ima, toliko ce te naci I debljina “univerzalnog”, “dvojnog”, “jednostranog” ili “mesovitog” tipa.
Materijala proizvodnje “koliko vam dusa hoce”. Aluminijum, titanijum, raznorazne legure, kompoziti, sinteticka vlakna pa I jagnjeca koza… ako vam se priusti. Mozte se “dohvatiti” I specijalnih kombinovanih serija sa “federima”…
“Pletenje” tockova je nauka. Sto je razmak “ukrstanja” zica veci, tocak je konfortniji ali I vise “pliva” na asfaltu.
“Optercenje”, tj. pritisak “veivanja” zica na felnu varira u zavisnosti od tezine vozaca. Dobar mehanicar posedije kvalitetan material za centriranje, za secenje I narezivanje zica (po meri), elektronsku opremu za merenje “pritiska” kao I kompjuterske programe koji “kalkulisu” izvestan broj neophodnih parametara.
Izbor tockova (precnik, debljina i sirina) podleze nameni kojoj je destiniran. Topografija terena I kvalitet podloge imaju veliki uticaj na njihov izbor.
U detalje necemo ulaziti, pa bih se okrenuo ka sigurnosnim mehanizmima i gumama.
« Sigurnosni mehanizmi » ili « iglice » su vezivni elementi koji nam omogucavaju da « obucemo » ram i fiksiramo tockove kako bi nas bicikl bio operacinalan. Isto tako nam pomaze da uklonimo tehnicke prepreke kao sto su « defekti » ili raznorazni mehanicki problemi.
« Anexni podlozni elementi » cine gume. Njihov profil je u direktnoj vezi sa topografijom terena, podlogom i specijalnoscu kojom se vozac bavi.
Gume mogu biti napravljene od « mesovitog » ili uni-kompozitnog materijala (mekane sa strane, tvde u sredini).
Njihov « reljef » ( sare), profil i sirina podlezu « pravilima » igre discipline kojom se bavimo.
Na primer, ako koristite MTB u svakodnevne svrhe po asfaltnoj podlozi bilo bi interesantno montirati na vas bicikl « slik » (celave) gume ili one sa « plitikim » sarama.
Ako zivite u kisovitim predelima, nebih vam preporucio isti materijal osim da ste finasijski « blindirani » i da se mozete « docepati » skupih guma mesovite kompozicije.
Ovim se zavrsava deo posvecen rotacionim elementima.
SEDLO
Pre nego sto zavrsimo s’ovim podglavljem vezanim za tehnologiju biciklistickog sporta, namerno sam ostavio za kraj ovaj esencijelan elemenat.
Osnovna funkcija pomenutog je vezana za “transfer” telesne tezine bicikliste na masinu. Istovremeno “sedlo” je podloga tj. “veza” izmedju donje fiksne tacke motornog pogona I trupa.
Ceo lancani sitem, “donji ekstremiteti”-“trup”, je na taj nacin u potpunosti operacionalan.
Kako bi smo uzivali u voznji na biciklu I time otklonili takozvane “patoloske komplikacije I pojave morali bi smo ispostovati izvestan broj pravila od kojih su sledeci:
- Sedlo mora biti horizontalno
- Sedlo mora odgovarati telesnoj tezini vozaca
Verujem da vecina vas nezna da sedla “iste marke” I “istog tipa” mogu biti “razlicite tvrdoce” I to bez obzira na material od kojeg su napravljena.
Dacu vam malu “caku” kako odabrati svoje sedlo. Ovaj “hec-trik” je dostupan profesionalnim biciklistima ali je zlata vreda.
Kad okrenete sedlo, mozete procitati na poledjini izvesne brojeve od koji je jedan najbitniji i « markiran velikom cifrom » od 1 do 9.
Genralno pravilo je sledece : « sto je cifra veca to je sedlo tvrdje ».
Nisam bas siguran da su ovakvi tipovi materijala dostupni « komercijalnom » trzistu. Kad budete bili u mogucnosti da vam je na « dohvat ruke » veci izbor « sedala » … birajte, testirajte pa tek onda kupite.
Volonterno ne zelim raspravljati od cega sve sedla mogu biti napravljena… jednostavno bi smo proveli 3 dana pricajuci.
KAKO PRAVILNO ODABRATI BICIKL
Na prvom mestu bih naglasio da se radi o vasim finansijskim mogucnostima i potrebama.
S’druge tacke gledista bih napomenuo da je velicina rama veoma bitna, jer premali ram « pliva » dok prevelik “gusi”.
Hajde da vidimo konkretno kako cemo I sta cemo.
Na osnovu vasih morfoloskih karakteristika odabracemo kvalitetan material po sledecem principu:
- Merenje segmenata donjeg inferiornog sistema (distance od tla do prepona)
- Transfer dobijenih rezultata, putem “stapa I kanapa” (Sta nerece Gile, kuco stara) na ram
- Odredjivanje pozicije tj. visine “sedla”
- Odabiranje sastavnih komponenti
Da bi se izvrsilo « merenje segmenata » potrebani su vam metar, eker jedna « poduza» uska dascica ili lenjir kao i « korisni » pomocnik (jedan od vasih prijatelja, pa i zena moze necemu korisnom posluziti… ne tucite je dascicom jer ce vam ona odgovoriti kuglacom).
Salu na stranu, pa da krenemo (zenskom polu se izvinjavam).
Noge postavite (bez obuce) na ravno tlo i telo uza zid. Na eker postavite dascicu, vezite je preciznosti radi, kako nebi « bezala ». Ovako fabrikovan alat, postavite izmednju nogu kako bi formirao ugao od 90° sa zidom.
Koristeci metar, izmerite distancu od zemlje pa do gornje ivice « dascice » vodeci racuna da ste snazno pritisnuli gore pomenutu spravu izmedju nogu (pazite na testise).
Tri puta merite, jednom belezite.
Doibjene podatke cete pomnoziti koristeci sledecu formulu :
Velicina rama= Razmak izmedju prepona X 0,662
Na primer:
Raspon izmedju nogu mi je 87cm. Velicina rama= 87x0,662 … 57,59 cm
Ram koji mi odgovara je 57, a ne 58.
Malo je manji, pa cemo ga bolje kontrolisati (bice « nervozniji »).
Sledi korak je veoma bitan.
Pomenute podatke, tj. velicinu rama prenosimo na bicikl vodeci racuna da se merenje vrsi od « osovine do osovine ».
Sta to konkretno znaci ? Obelezicete, u gornjem delu ugla centralnog “skeleta” rama (gde se sastavljaju vertikalna i horizontalna cev), crticom sredinu horizontalne cevi. Kad ste to uradili, prateci « pad verikalne cevi » potrudicete se da se zaistavite na sredini motornog pogona koja je istovremeno i centar osovine na kojoj je fiksirana kurbla.
Koristite stranu na kojoj nisu « sajbne ». Dobar ram je onaj koji se poklapa proizvodu gore pomenute formule (u nasem slucaju se radi o cifri 57cm).
Ako vam je srce puklo za « sloping » ram, moracete koristiti « libelu » jer je horizontalna cev pod nagibom. U tom slucaju, obelezicete « crticom » sredinu horizontalne cevi na onom mestu gde se ona sklapa sa « nosom » rama u kome lezi « viljuska ».
Jednom ovaj reper postavljen na « skelet », libelom cete ga (horizontalno) « projektovati » na sticnu vodeci racuna da sto je moguce preciznije markirate poziciju.
Bilo bi vam od koristi da vezete (tanak) kanapcic izmedju ova dva repera kako bi ste « nastelovali horizontalnost » libelom.
Posmatrajte sticnu kao produzenje vertikalne cevi rama, pa prisledite istom principu merenja koje sam vam predhodno objasnio.
Dosli smo na polovinu puta.
Prelazimo na osnovni deo koji je vezan za vasu « poziciju » na biciklu.
Rekli smo u primeru da nam je duzina « izmedju prepona » 87cm.
Visina sedla, od « osovine nabli » do sredine sedista je determinisana formulom :
Visina sedla= Razmak izmedju prepona X 0,885
U nasem primeru bi glasilo sledece:
Visina sedla=87cmx0,885= 76,99cm (77cm)
PreNos pomenute mere se vrsi putem metra i libele (od centra sedla, paralelno sa « padom » tj. uglom horizontalne cevi i sa dohvatnom tackom koja je « centar » osovine donjeg motornog pogona).
Posao bi bio zavrsen, mada bih zeleo da vam dostavim na uvid moj savet.
Ako ste pocetnik ili ste dugo pauzirali, spustite sedlo za 5mm… pa ga postepeno podizite po 2mm svakih 3 nedelje.
Sto se tice takmicarskog biciklizma, kad ste « provrteli” prenos I uzimajuci u obzir tip vasih pedala, debljinu djonova vasih sprinterica mozete « lagano » podignuti sendlo za nekih 3 mm vise od odredjene velicine (dobijenih iz formule).
Isto tako vodite racuna o duzini kurbli. Duze kurble su sinonim vise pozicije i vice versa.
Sto se tice « lule », malo duza nije od stete. Bolje je “leci” I imati relativno “izduzenu” poziciju gornjeg dela tela nego se « uzdici » i « duvati » u vetar.
Za osobe koje boluju od « respratornih » tegoba ovo pravilo nevazi.
Prelazimo na zadnji deo koji je vezan za kvalitet sastavnih delo bicikla.
U zavisnosti od vasih finansijskih sposobnosti, privilegujte kompozante od « legure » i batalite se « plasticnih » proizvoda. U pitanju je dugovecnost pomenutih. Moze biti, a i cinjenica je, da su malo vise skuplji… a ka osto nas narod rece : « nisam bogat da kupujem jeftine stvari. »
Ovim zakljucujem podglavlje vezano za « tehnologiju biciklistickog sporta ». O izvesnim stvarima vam nisam niti sam zeleo da vam pricam, tako da se nemojte « ljutiti » po forumima.
Ako vam je zelja, mozete dopuniti « slikama » i « semama » moje podatke. U tom slucaju postajete aktivni ucesnici na razvitku biciklistickog sporta u Srbiji.
Puno pozdrava.
MACAN
-
Cinjenica je da izvesne osobe smatraju da informacije koje slede vec naveliko znaju i da nece nista novo ni procitati.
To toliko nije ni bitno vec je osnovni cilj ovog podglavja vezan za uspostavljanje « zajednickog jezika ».
Konkretno, ovakav nacin pristupa tehnologiji « dvotockasa » tezi ka boljoj komunikaciji izmedju korisnika ovih vozila, tehnickog i komercionalnog osoblja.
Sto je « sporazumevanje » efikasnije, lakse ce se izbeci i prebroditi prepreke vezane za izbor materijala, celokupnog bicikla i selekcije mehanicara i prodavaca u zavisnoti od njihovih kompetentnosti.
Jednostavno receno, na osnovu vasih potreba i finansijskih mogucnosti bicete « naoruzani » informacijama i osnovnim znanjem neophodnim za investiranje u « kvalitetan bicikl » i « performantan servis odrzavanja masine nakon prodaje ».
TEHNOLOGIJA BICIKLA
Ako se baziramo na proucavanju specijalnosti biciklistickog sporta, « drumski » biciklizam je najpopularnija i najvise praktikovana fizicka aktivnost.
Bilo da se radi o « individuelnim » ili « grupnim » sportskim, ciklo-sportivnim ili rekreativnim manifestacijama… tehnicka sredstva ce funkcionasiti po istom principu.
Jedino sto ce varirati tj. sto ce se razlikovati je “koncepcija” i namena prevoznog sredstva.
Kao i ljudsko telo, koje je « motorni » pogon u biciklistickom sportu, tako mozemo posmatrati i bicikl.
Nas omiljeni « dvotockas » poseduje « skelet », « centralni nervni sistem », i « funkcionalne » elemente… koji, jednom « sastavljeni », u interakciji sa korisnikom (manje-vise spretnijim) u potpunosti ispunjavaju zadati cilj.
« Bicikl » je sklop « mobilnih » i « fiksnih » kompozanti.
Bila bi greska disocirati “tehnologiju” ovog prevoznog sredstva od “anatomijskog” aspecta korisnika pomenutog.
Iz tih razloga, mozemo reci da “bicikl poseduje” 3 « mobilne » i 3 “fiksne” tacke.
“Fiksne tacke” predstavljaju elementi na biciklista “fiskira” tezinu tela:
- Sedlo
- Pedale
- Upravljac
“Mobilni tacke” su kombinacija interakcije segmenata tela bicikliste i mehanickih komponenti:
- Upraljac/Prednji pogon/Gornji ekstremiteti
- Srednji pogon/Donji ekstemiteti
- Prebnosni mehanizam/Zadnji pogon
Kako bi ovi sklopovi bili operacionalni potrebno ih je “instalirati” na podlogu koju mozemo nazvati “skelet”.
SKELET
Skelet ili kostur predtavlja “ram”.
Ram je sastavljen iz tri dela:
- Centralni deo (Triangularnog tipa)
- Prednji « mobilni » (prednja viljuska)
- Zadnji « fiksni » (zadnja viljuska)
Takozvana « geometrija » rama (dimenzija) varira u zavisnosti od morfologije vozaca I discipline (specijalnosti) kojom se bavi.
Drumski bicikl se razlikuje od bicikla za ciklo-kros i/ili bicikla za pistu, VTT (MTB), BMX, polo-velo… i vice versa.
U detalje necemo ulaziti jer nam nije ni cilj.
Napomenimo cinjenicu da ram podleze izvesnom broju pravila koja su diktirana od strane Medjunarodne Biciklisticke Unije.
Osnovne karakteristike « skeleta », kao sto su tezina, “tvrdoca” ili “fleksibilnost” su diktirani kvalitetom materijala od koga je napravljen.
Metalni, karbonski, drveni i « mesoviti » ramovi preplavljuju trziste… tako da je izbor dostupan kupcu veoma velik i mesovit, sto nas dovodi u situaciju da (na kraj krajeva) neznamo sta bi smo odabrali niti sta nam odgovara.
Osobama koje imaju zdravstvene probleme bi najverovatnije odgovarao « udoban » i « fleksibilan » ram… dok bi durgima (s’ekstremne tacke gledista) vise prijao « tvrd » i « nervozan » skelet.
Za takmicarske svrhe, mozemo se igrati jer nam finansijske mogucnosti dozvoljavaju (mislim na profesinalne strukture), koristimo razlicite tipove ramova, izmedju ostalog, u zavisnosti od topografije terena.
Savetujem vam, da « batalite » rekla-kazala i da ctisto informacija radi procitate novinarske clanke i raznovrsne izvestaje vezane za « testove » bicikla. Drugovi rekreativci, kupujte udobne bicikle i uzivajte u voznji kad god vam se moze.
Ram je « tubularnog » tipa razlicitih profila. Moze biti « brasiran » (tip varenja) i « lepljen ».
“Lepljeni” ramovi su karbonski, drveni I kombinovani, dok su “brasirani” skeleti oni koji su napravljeni od razlicitih tipova legura.
Prednja I zadnja viljuska sluze za absorbciju sokova. Narocito prednja viljuska, ciji “uglovi” otvaranja I zatvaranja diktiraju stabilnost I konfort tokom voznje. Profili jednih I drgih variraju pocevsi od pravih, polu-pravih I mesovitih tipova (Dogmla- Pinarello, Colnago itd.).
Ekstremiteti prednje I zadnje viljuske cine “nogice” na koje “navlacimo” tockove I time “oblacimo” bicikl kao sto oblacimo cipele na nogama. Isto tako se na pomenutim elementima, kod izvesnih tipova ramova (MTB), nalaze I “brkovi” koji sluze za instaliranje sigurnosnih mehanizama.
Isto tako na izvesnim “nogicama” (moderni ramovi) nalazimo “jezicke” cija je principalna funkcija vezana za “odrzavanje ravnoteze” na biciklu u slucaju da vam se vezni patenti tockova “otvore”.
Na skelet, kao podlogu, montiramo “sastavne elemente” mobilnog I fiksnog tipa:
- “artkulacije” (gornja I donja soljica)
- “transmisioni mehanizam” (prednji-srednji-zadnji selektor I lancani sistem)
- “motorni pogon” (srednja osovina-sklop veliki/mali srednji prenos sa pedalama)
- « direkcioni modul » (upravljac)
- « rotacioni elementi » (prednji i zadnji tocak)
- “sedlo”
- “fiksni sistem” (sticna-vesalo “lula”)
- “sigurnosni mehanizam” (kocioni sistem)
- “nervni sistem” (kablovi)
- “anaexni elementi” (korpica za bidion, pumpa, elementi za fiksiranje startnih brojeva I gps uredjaja)
SASTAVNI ELEMENTI
“Artikulacije” (gornja I donja) cine takozvanu “kasetu” fiksiranu na/u ram i sastavljenu od lagera (kuglicnih lezajeva) koji omogucavaju mobilnost prednje viljuske. Vecina novih bicikla je dotirana “konicnim” tipovima “soljica”, dok su stariji bickli sastavljeni od “perlica” individuelnog tipa koje bi trebalo redovno odrzavati I podmazivati.
“Motorni pogon” je sklop elemenata od kojih je jedan (osovina) montiran na tj. u « skelet », dok su drugi delovi navuceni na “podrsku” (gore pomenutu osovinu).
Osovina je mobilni deo “ulozka” solidno zasrafljen na ram (bez ili sa navojima) ciji rezovi mogu biti « italijanskog » il « bsc » (engleskog) tipa.
Ekstremiteti osovine su isrto tako raznovrsni, cetvrtasti ili zvezdasti. Na njih se navrcu “zglobovi” ili takozvane “manivelle” (kurble na nasem jeziku u Srbiji) razlicitih duzina I profila.
S'leve strane osovine je jednostavna poluga, dok sa desne strane nalazimo “zvezdasti motorni” deo sa dva do tri “zupcanika” (Veliki, srednji i/ili mali) razlicitog dijametra u zavisnosti, izmedju ostalog, od discipline kojom se bavimo kao I od proizvodjaca materijala. Takozvane “sajbne” mogu biti menjane u odnosu na potrebe i zadate zahteve.
Na poluge montiramo “pedale”, automatskog, polu-automatskog (dvostrukim ili jednostrukim patentima za fiksiranje) i jednostavnog tipa.
TRANSMISIONI MEHANIZAM I NERVNI SISTEM
“Transmisioni mehanizam” cine tri selektora i “prenosni link”.
Dva elemnta su “vezana za ram”(srednji i zadnji) dok je treci instaliran na “direkcioni modul” (kod starih bicikla sva tri se nalaze na skeletu).
Takozvani “selektori” sluze za odabiranje stepena prenosa u zavisnosti od izvesnog broja parametara kao sto su “tehnicko takticki” I “topografski” zahtevi.
Na verikalnoj cevi je motiran “prednji selector” tj. na srpskom jeziku receno “menjac”. Njegova osnovna funkcija je promena stepena prenosa na prednjem pogonu. Donji deo ovog mehanizma bi trebao biti 2mm udaljen od vrha najveceg “zupcanika” I pravilno centriran kako lanac nebi “spao” I zaglavio se izmedju rama I “najmanjeg” paltoa tj. “sajbne”.
Veoma je vazno voditi racuna o pomenutoj cinjenici jer, u slucaju da vam se to desi, mozete na prvom mestu ostetiti (polomiti) ram a sa druge tacke gledista (u ekstremnom slucaju) se povrediti ako padnete.
Zadnji “selector” je veoma vitalan organ cija je esencijelna funkcija vezana za “menjanje” (po zahtevu) stepena prenosa sekondernog motornog pogona. Molio bih vas da ne govorite o “menjacu” niti o “brzinama” jer nema nikakvog smisla.
Ovaj elemenat moze biti mehanickog I bezicnog tipa (elektronski ili elektricni).
Uglovi “otvaranja” I “zatvaranja” zadnjeg selektora su diktirani brojem “zupcanika” fiksiranih na rotacioni elemenat (zadnji tocak).
Prenos energije srednjeg motornog pogana preko “zadnjeg selektora”(na zupcanike zadnjeg tocka) se vrsi na osnovu “fleksibilnog linka” zvanog “lancani sistem” tj. lanac. Kao I svi ostali elementi, I ovaj je razlicitog profila i moze biti izradjen od razlicitih materijala pocevsi od legure, karbonskih kompozanti, gume itd.
Njegova duzina varira u odnosu na profil rama (duzinu zadnje viljuske) kao I na stepen prenosa koji koristimo.
Veoma je vazno voditi racuna o redovnom odrzavanju « motornog pogona ». Kao vitalni organ (organi), kako bi korektno funkcionisao trebali bi ste redovno proveravati perpandikularni ugao u odnosu na ram, vertikalni I horizontalni premer I time izbegli “preskakanje lanca”.
Ostaje nam da vidimo prednji selector.
Sastavljen od dve “jedinice” videli smo da, kod starih bicikla, ovaj sklop moze biti fiksiran na ram ili na upravljac (mada moze biti I mesovitog tipa u zavisnosti od potrebe- “ram I upravljac”).
Osnovna funkcija ovog modula je vezana za kombinovanje “stepena prenosa”.
Isto tako je cinjenica da na modernism masinama, pomenute jedinice imaju komplementarnu funkciju vezanu za sigurnost I bezbednost (kocenje) tj. kontolisanje brzine kad ste na biciklu. Napomenucu cinjenicu da se jedan od ovih elemenata sluzi za “proveru” stanja I korektnog funkcionisanja “artikulacija”, pre I posle voznje.
Desni “selector” diktira promenu aktivira “zadnji transmisioni mehanizam” I omogucava vam da se setate sa leve I desne strane (I vece versa) po zupcanicima.
Levi “selector” komanduje “sajbnama” srednjeg pogona.
“Centralni nervni system” cine kablovi obuceni uloscima. Vlakna od kojih su sastavljeni (pleteni) mogu biti raznovrsnog tipa materijala pocesvi od klasicnih (celicnih) pa do onih koji su proizvedeni od kompozita.
Provera njihovog stanja je obavezna narocito pre izlaska na drum, ako vam je zivot mio.
DIREKCIONI MODUL I FIKSNI SISTEM
Upravljaca koliko vam dusa hoce. Znate I sami zasta sluzi ovaj elemenat, pa se na to ni necemo zaustavljati osim da napomenem cinjenicu da mu je jedna od osnovnih “funkcija” fiksiranje ceonog lanca “gornjih ekstremiteta” I “trupa” biciklista.
U sustini, na njega prenosimo jedan deo telesne tezine tako da je veoma bitno dobro ga fiksirati na prednu filjusku.
Elemenat koji nam ovo omogucava se zove « vesalo ». U Srbiji ga nazivamo « lula » jer mu je prethodni oblik i na to licio.
Dimenzije pomenutog kao I dimenzije upravljaca, variraju u zavisnosti od morfologije vozaca I velicine rama. Sto je srazmer ramena veci to je upravljac “siri”,sto su nam gornji “ekstremiteti” duzi I ram kraci to nam je I “vesalo” duze.
SIGURNOSNI MEHANIZAM
Bezbedna voznja, miran duh.
“Etrier” tj. drzac je sklop elemenata poznatijih pod nazivom “potkovice” I “pakne”.
Funkcionalni system je vezan za “kocenje” koje smo predhodno pomenuli.
Kao I ostale kompozante, I ove gore pomenute variraju u zavisnosti od discipline kojom se bavite.
MTB je veoma napredova u tom domenu jer smo svedoci tehnoloskog napredka koju je ova specialnost naveliko “traspozirala” sa motornih vozila na nase “jednostavne” dvotockase.
“Diskovi” razlicitih provila su nam vidljivi “svedoci” progresa u ovom domenu.
Sa drumskim biciklima stanje je razlicito. Na « zapadu nista novo ».
Velicina « potkovica » je srazmerna velicini tj. dubini rama prednje i zadnje viljuske. Geometrija, dakle, skeleta nam diktira koje komponente mozemo koristiti a koje od njih nisu kompatibilne sa nasom masinom.
Raznovrsnih li materija proizvodnje, pocevsi od « etrier » pa do « pakni ».
« Pakne » mogu biti tvrde, polu-tvrde i mekane. Njihov izbor je diktiran « klimatskim » uslovima, topografijom terena kao i telesnom tezinom vozaca. Isto tako « unutrasnji » satav pomenutih « pakni » zavisi od tipa tockova koje koristimo. Za karbonske i drvene tockove neodgovaraju « gumene » pakne, ka osto je i obrnuti slucaj za tockove proizvedene od razlicitih « metalnih » legura.
Ceo kocioni mehanizam, kako bi korektno funkcionisao, mora biti « povezan » sa komandama fiksiranim za upravljac. « Servo sistem » salje impulse preko « centralnog » nervnog sistema, tj. kablova.
Kontrola njihovog “stanja” mora biti svakodnevna narocito pre voznje.
ROTACIONI ELEMENTI
Procitah na forumu (koji mi je na zalost bio posvecen) izvesne komentare vezane za “tockove” kao I za moju trenutnu ekspoziciju.
Citam I vidim da se izvesni clanovi “bune” kao I da se nadaju da ce nesto novo nauciti.
Napominjem da mi je osnovni cilj “uspostavljanje” zajednickog jezika I niukom slucaju bilo kakvo “prepucavanje”, a kamo li “argumentovanje”.
Za rotacione elemente ste svi culi, a I toliko toga I znate.
Takozvani “tockovi” su veoma vazni elementi bez kojih se nemozemo “prevoziti” niti koristiti nase prevozno sredstvo.
Klasicni bicikl je dotiran sa dva tocka od kojih je je dan “direkcioni” dok je drugi “motorna rotaciona” jedinica.
Sastani delovi tockova su sledeci:
- Mobilna celina (osovina-telo osovine)
- Kruzna podrska (felna)
- Vezni elementi (zice)
- Motorni modul (kaseta zupcanika)
- Sigurnosni mehanizam (patent za « vezivanje »)
- Anexni podrzni materijal (gume)
« Mobilna celina » tocka predstavlja « nabla » (na Srpskom jeziku receno) u cijem sklopu nalazimo osovinu i telo osovine. Nable mogu biti visoke i niske, i razlikuju se jedna od druge u zavisnoti da li vezane za prednji ili zadnji pogonski rotacioni element (kaseta sa zupcanicima).
Veza izmedju osovine i tela nable je osigurana kuglicnim lezajevima. Na telu osovine se nalaze, s’leve i desne strane, « flanovi » na kojima su « izbusene » rupe kao osnove za « stabilizovanje » zica.
Broj ovih rupa je ekvivalentan broju istih na koje se nalaze na felni. Napominjem da se radi o tradicionalnim tockovima, niukom slucaju os pecijalnim rotacionim elementima koji su drugacije konstitucije.
Sto vazi za vec pomenute komponente, vazi i za nable :
- Razliciti tipovi materijala od kojih su napravljeni
Felne, kao « kruzna podrska », podlezu istom principu i predstavljaju osnovu na koju montiramo « podrzni » materijal. Njihovu ulogu i sami znate, bez obzira radilo se o aluminijumskim, celicnim , drvenim, karbonskim, plasticnim ili mesovitim tipovima felni.
U svakom slucaju posteje dve vrste « kruznih podrski », « tubularna » i « hermeticka » (sa i bez unutrasnje gume u zavisnosti od podrznog materijala).
Broj rupa na felni je, po obicaju paran i krece se od 40 pa na dole (12 minimum)… dok su neparne « fiksacije » rezervisane za profeionalni biciklizam (ako se radi o karbonskim tipovima tockova sa « stapovima », u tom slucaju se neradi o « busenju » vec se govri o « lepljenju »).
Veza izmedju nabli i felni je osigurana zicama cije kompozante cine telo (naboj i rep) kao i “glava”.
Profili zica su raznovrsni. Kruzni, elipticni, pljosnati I cetvrtasti cine celinu trenutno dostupnu na trzistu. Koliko god ih ima, toliko ce te naci I debljina “univerzalnog”, “dvojnog”, “jednostranog” ili “mesovitog” tipa.
Materijala proizvodnje “koliko vam dusa hoce”. Aluminijum, titanijum, raznorazne legure, kompoziti, sinteticka vlakna pa I jagnjeca koza… ako vam se priusti. Mozte se “dohvatiti” I specijalnih kombinovanih serija sa “federima”…
“Pletenje” tockova je nauka. Sto je razmak “ukrstanja” zica veci, tocak je konfortniji ali I vise “pliva” na asfaltu.
“Optercenje”, tj. pritisak “veivanja” zica na felnu varira u zavisnosti od tezine vozaca. Dobar mehanicar posedije kvalitetan material za centriranje, za secenje I narezivanje zica (po meri), elektronsku opremu za merenje “pritiska” kao I kompjuterske programe koji “kalkulisu” izvestan broj neophodnih parametara.
Izbor tockova (precnik, debljina i sirina) podleze nameni kojoj je destiniran. Topografija terena I kvalitet podloge imaju veliki uticaj na njihov izbor.
U detalje necemo ulaziti, pa bih se okrenuo ka sigurnosnim mehanizmima i gumama.
« Sigurnosni mehanizmi » ili « iglice » su vezivni elementi koji nam omogucavaju da « obucemo » ram i fiksiramo tockove kako bi nas bicikl bio operacinalan. Isto tako nam pomaze da uklonimo tehnicke prepreke kao sto su « defekti » ili raznorazni mehanicki problemi.
« Anexni podlozni elementi » cine gume. Njihov profil je u direktnoj vezi sa topografijom terena, podlogom i specijalnoscu kojom se vozac bavi.
Gume mogu biti napravljene od « mesovitog » ili uni-kompozitnog materijala (mekane sa strane, tvde u sredini).
Njihov « reljef » ( sare), profil i sirina podlezu « pravilima » igre discipline kojom se bavimo.
Na primer, ako koristite MTB u svakodnevne svrhe po asfaltnoj podlozi bilo bi interesantno montirati na vas bicikl « slik » (celave) gume ili one sa « plitikim » sarama.
Ako zivite u kisovitim predelima, nebih vam preporucio isti materijal osim da ste finasijski « blindirani » i da se mozete « docepati » skupih guma mesovite kompozicije.
Ovim se zavrsava deo posvecen rotacionim elementima.
SEDLO
Pre nego sto zavrsimo s’ovim podglavljem vezanim za tehnologiju biciklistickog sporta, namerno sam ostavio za kraj ovaj esencijelan elemenat.
Osnovna funkcija pomenutog je vezana za “transfer” telesne tezine bicikliste na masinu. Istovremeno “sedlo” je podloga tj. “veza” izmedju donje fiksne tacke motornog pogona I trupa.
Ceo lancani sitem, “donji ekstremiteti”-“trup”, je na taj nacin u potpunosti operacionalan.
Kako bi smo uzivali u voznji na biciklu I time otklonili takozvane “patoloske komplikacije I pojave morali bi smo ispostovati izvestan broj pravila od kojih su sledeci:
- Sedlo mora biti horizontalno
- Sedlo mora odgovarati telesnoj tezini vozaca
Verujem da vecina vas nezna da sedla “iste marke” I “istog tipa” mogu biti “razlicite tvrdoce” I to bez obzira na material od kojeg su napravljena.
Dacu vam malu “caku” kako odabrati svoje sedlo. Ovaj “hec-trik” je dostupan profesionalnim biciklistima ali je zlata vreda.
Kad okrenete sedlo, mozete procitati na poledjini izvesne brojeve od koji je jedan najbitniji i « markiran velikom cifrom » od 1 do 9.
Genralno pravilo je sledece : « sto je cifra veca to je sedlo tvrdje ».
Nisam bas siguran da su ovakvi tipovi materijala dostupni « komercijalnom » trzistu. Kad budete bili u mogucnosti da vam je na « dohvat ruke » veci izbor « sedala » … birajte, testirajte pa tek onda kupite.
Volonterno ne zelim raspravljati od cega sve sedla mogu biti napravljena… jednostavno bi smo proveli 3 dana pricajuci.
KAKO PRAVILNO ODABRATI BICIKL
Na prvom mestu bih naglasio da se radi o vasim finansijskim mogucnostima i potrebama.
S’druge tacke gledista bih napomenuo da je velicina rama veoma bitna, jer premali ram « pliva » dok prevelik “gusi”.
Hajde da vidimo konkretno kako cemo I sta cemo.
Na osnovu vasih morfoloskih karakteristika odabracemo kvalitetan material po sledecem principu:
- Merenje segmenata donjeg inferiornog sistema (distance od tla do prepona)
- Transfer dobijenih rezultata, putem “stapa I kanapa” (Sta nerece Gile, kuco stara) na ram
- Odredjivanje pozicije tj. visine “sedla”
- Odabiranje sastavnih komponenti
Da bi se izvrsilo « merenje segmenata » potrebani su vam metar, eker jedna « poduza» uska dascica ili lenjir kao i « korisni » pomocnik (jedan od vasih prijatelja, pa i zena moze necemu korisnom posluziti… ne tucite je dascicom jer ce vam ona odgovoriti kuglacom).
Salu na stranu, pa da krenemo (zenskom polu se izvinjavam).
Noge postavite (bez obuce) na ravno tlo i telo uza zid. Na eker postavite dascicu, vezite je preciznosti radi, kako nebi « bezala ». Ovako fabrikovan alat, postavite izmednju nogu kako bi formirao ugao od 90° sa zidom.
Koristeci metar, izmerite distancu od zemlje pa do gornje ivice « dascice » vodeci racuna da ste snazno pritisnuli gore pomenutu spravu izmedju nogu (pazite na testise).
Tri puta merite, jednom belezite.
Doibjene podatke cete pomnoziti koristeci sledecu formulu :
Velicina rama= Razmak izmedju prepona X 0,662
Na primer:
Raspon izmedju nogu mi je 87cm. Velicina rama= 87x0,662 … 57,59 cm
Ram koji mi odgovara je 57, a ne 58.
Malo je manji, pa cemo ga bolje kontrolisati (bice « nervozniji »).
Sledi korak je veoma bitan.
Pomenute podatke, tj. velicinu rama prenosimo na bicikl vodeci racuna da se merenje vrsi od « osovine do osovine ».
Sta to konkretno znaci ? Obelezicete, u gornjem delu ugla centralnog “skeleta” rama (gde se sastavljaju vertikalna i horizontalna cev), crticom sredinu horizontalne cevi. Kad ste to uradili, prateci « pad verikalne cevi » potrudicete se da se zaistavite na sredini motornog pogona koja je istovremeno i centar osovine na kojoj je fiksirana kurbla.
Koristite stranu na kojoj nisu « sajbne ». Dobar ram je onaj koji se poklapa proizvodu gore pomenute formule (u nasem slucaju se radi o cifri 57cm).
Ako vam je srce puklo za « sloping » ram, moracete koristiti « libelu » jer je horizontalna cev pod nagibom. U tom slucaju, obelezicete « crticom » sredinu horizontalne cevi na onom mestu gde se ona sklapa sa « nosom » rama u kome lezi « viljuska ».
Jednom ovaj reper postavljen na « skelet », libelom cete ga (horizontalno) « projektovati » na sticnu vodeci racuna da sto je moguce preciznije markirate poziciju.
Bilo bi vam od koristi da vezete (tanak) kanapcic izmedju ova dva repera kako bi ste « nastelovali horizontalnost » libelom.
Posmatrajte sticnu kao produzenje vertikalne cevi rama, pa prisledite istom principu merenja koje sam vam predhodno objasnio.
Dosli smo na polovinu puta.
Prelazimo na osnovni deo koji je vezan za vasu « poziciju » na biciklu.
Rekli smo u primeru da nam je duzina « izmedju prepona » 87cm.
Visina sedla, od « osovine nabli » do sredine sedista je determinisana formulom :
Visina sedla= Razmak izmedju prepona X 0,885
U nasem primeru bi glasilo sledece:
Visina sedla=87cmx0,885= 76,99cm (77cm)
PreNos pomenute mere se vrsi putem metra i libele (od centra sedla, paralelno sa « padom » tj. uglom horizontalne cevi i sa dohvatnom tackom koja je « centar » osovine donjeg motornog pogona).
Posao bi bio zavrsen, mada bih zeleo da vam dostavim na uvid moj savet.
Ako ste pocetnik ili ste dugo pauzirali, spustite sedlo za 5mm… pa ga postepeno podizite po 2mm svakih 3 nedelje.
Sto se tice takmicarskog biciklizma, kad ste « provrteli” prenos I uzimajuci u obzir tip vasih pedala, debljinu djonova vasih sprinterica mozete « lagano » podignuti sendlo za nekih 3 mm vise od odredjene velicine (dobijenih iz formule).
Isto tako vodite racuna o duzini kurbli. Duze kurble su sinonim vise pozicije i vice versa.
Sto se tice « lule », malo duza nije od stete. Bolje je “leci” I imati relativno “izduzenu” poziciju gornjeg dela tela nego se « uzdici » i « duvati » u vetar.
Za osobe koje boluju od « respratornih » tegoba ovo pravilo nevazi.
Prelazimo na zadnji deo koji je vezan za kvalitet sastavnih delo bicikla.
U zavisnosti od vasih finansijskih sposobnosti, privilegujte kompozante od « legure » i batalite se « plasticnih » proizvoda. U pitanju je dugovecnost pomenutih. Moze biti, a i cinjenica je, da su malo vise skuplji… a ka osto nas narod rece : « nisam bogat da kupujem jeftine stvari. »
Ovim zakljucujem podglavlje vezano za « tehnologiju biciklistickog sporta ». O izvesnim stvarima vam nisam niti sam zeleo da vam pricam, tako da se nemojte « ljutiti » po forumima.
Ako vam je zelja, mozete dopuniti « slikama » i « semama » moje podatke. U tom slucaju postajete aktivni ucesnici na razvitku biciklistickog sporta u Srbiji.
Puno pozdrava.
MACAN
-
#28
MACANFRANCUSKA
-
- Members
-
- 72 posts
Posted 23 December 2012 - 05:19 PM
Evo da vam pofednostavim "rad" na poziciji na biciklu kao i izbor rama, dostavljam vam na uvid ove korisne informacije.
Abrevacija "VR" predstavlja "velicinu rama" i nacin na koji ga merite.
"VS" je ekvivalentan "visini sedla".
S"postovanjem
MACAN
Abrevacija "VR" predstavlja "velicinu rama" i nacin na koji ga merite.
"VS" je ekvivalentan "visini sedla".
S"postovanjem
MACAN
Attached Thumbnails
#30
MACANFRANCUSKA
-
- Members
-
- 72 posts
Posted 23 December 2012 - 05:44 PM
Ah, napokon da vidim da izvesni ljudi aktivno prate moje "izlaganje" i da nista zdravo za gotovo neuzimaju.
Pitanje je veoma interesantno.
Tacno je da imate tri "pogona" i izvestan broj pod-grupa. Verujem da vam nije lako izdvojiti jedne od njim, a isto tako je tacno da nemozemo tek tako disocirati "anatomski motorni' pogon (ljudkog tela) od "mehanickog" dela masine.
"Srednji pogon" smo opisali kao jedinicu sastavljenu od "srednja osovina-sklop veliki/mali srednji prenos sa pedalama".
"Prednji i zadnji pogon" cine tockovi i elementi neophodni za transmisiju kao sto su, izmedju ostalog "zupcanici'.
Tacno je, mea-culpa, da mi je veoma tesko da vam pravilno prevedem moje znaje sa "francuskog" na "srpski".
Trudicu sa budem sto je moguce vise precizniji i "jasniji".
Hvala na konstruktivnom pitanju i na primedbi.
S'postovanjem
MACAN
Pitanje je veoma interesantno.
Tacno je da imate tri "pogona" i izvestan broj pod-grupa. Verujem da vam nije lako izdvojiti jedne od njim, a isto tako je tacno da nemozemo tek tako disocirati "anatomski motorni' pogon (ljudkog tela) od "mehanickog" dela masine.
"Srednji pogon" smo opisali kao jedinicu sastavljenu od "srednja osovina-sklop veliki/mali srednji prenos sa pedalama".
"Prednji i zadnji pogon" cine tockovi i elementi neophodni za transmisiju kao sto su, izmedju ostalog "zupcanici'.
Tacno je, mea-culpa, da mi je veoma tesko da vam pravilno prevedem moje znaje sa "francuskog" na "srpski".
Trudicu sa budem sto je moguce vise precizniji i "jasniji".
Hvala na konstruktivnom pitanju i na primedbi.
S'postovanjem
MACAN
#31
MACANFRANCUSKA
-
- Members
-
- 72 posts
Posted 24 December 2012 - 08:21 AM
Dobro jutro,
S'obzirom da nas (u Francuskoj) ocekuje veoma vazan sastanak pocetkom druge nedelje januara meseca 2013, necu biti u mogucnosti da vam pripremim narednu temu.
Ocekuje me veoma naporan rad koji zahteva izvestan broj intelektuelnih investicija i puno radnog vremena.
Ako su vam izvesne "informacije" nejasne ili imate pitanja vezana za moju zadnju intervenciju, mozete me slobodno kontaktirati pute elektronske poste. Potrudicu se da s'vremena na vrema "bacim oko" i ventuelno vam, sto je moguce brze? odgovoriti.
S'postovanjem
MACAN
S'obzirom da nas (u Francuskoj) ocekuje veoma vazan sastanak pocetkom druge nedelje januara meseca 2013, necu biti u mogucnosti da vam pripremim narednu temu.
Ocekuje me veoma naporan rad koji zahteva izvestan broj intelektuelnih investicija i puno radnog vremena.
Ako su vam izvesne "informacije" nejasne ili imate pitanja vezana za moju zadnju intervenciju, mozete me slobodno kontaktirati pute elektronske poste. Potrudicu se da s'vremena na vrema "bacim oko" i ventuelno vam, sto je moguce brze? odgovoriti.
S'postovanjem
MACAN
#32
slobodan31
-
- Members
-
- 122 posts
Posted 24 December 2012 - 09:00 AM
Tresla se gora, rodio se mis...
Od tolike silne najave o biciklizmu, sta je biciklizam...
dobili ste jedan konkretan tekst o tome iz kojih delova se sastoji bicikla i kako odrediti poziciju, sto ste mogli da pitate skoro pa bilo kog aktivnog biciklistu koji zna nesto o biciklizmu i on bi vam odmah to rekao... e sad te obaveze, ta Francuska,
dragi moji drugovi biciklisti eto toliko o biciklizmu od druga Macana na ovom forumu, jedan konkretan tekst i to tekst koji ste mogli i sami da nadjete na netu da ste zeleli i nista vise od toga, ceo zivot jurimo i mislimo da je tudje bolje, ako vas zanima nesto o biciklizmu idite do svog lokalnog kluba i pitajte imamo i mi dosta strucnjaka u biciklizmu u zemlji Srbiji, Macanu svaka cast on je veoma uspesan u oblasti u kojoj se bavi ali sigurno vam nece na forumu napistai bilo sta drugo osim opstih stvari koje svi mi koji se i malo razumemo u bicizam znamo veoma dobro. Vi Beogradjani imate Baneta u BK Partizanu, Patka u Bk Milicionaru, vi novosanjani imate Vajsa u Bk Novi Sad, kraljevcani i cacani imate Doksa u cacku i Gileta u Kraljevu koji ima najmasovniji klub u Sumadiji, u Kragujevcu saleta u Bk Radnicki ... pa zar niko ne pomenu te ljude ovde na forumu, e strasno kakav smo mi narod. Sami ne valjamo i treba da propadnemo i propadamo polako ali sigurno... u svakom smislu.
Od tolike silne najave o biciklizmu, sta je biciklizam...
dobili ste jedan konkretan tekst o tome iz kojih delova se sastoji bicikla i kako odrediti poziciju, sto ste mogli da pitate skoro pa bilo kog aktivnog biciklistu koji zna nesto o biciklizmu i on bi vam odmah to rekao... e sad te obaveze, ta Francuska,
dragi moji drugovi biciklisti eto toliko o biciklizmu od druga Macana na ovom forumu, jedan konkretan tekst i to tekst koji ste mogli i sami da nadjete na netu da ste zeleli i nista vise od toga, ceo zivot jurimo i mislimo da je tudje bolje, ako vas zanima nesto o biciklizmu idite do svog lokalnog kluba i pitajte imamo i mi dosta strucnjaka u biciklizmu u zemlji Srbiji, Macanu svaka cast on je veoma uspesan u oblasti u kojoj se bavi ali sigurno vam nece na forumu napistai bilo sta drugo osim opstih stvari koje svi mi koji se i malo razumemo u bicizam znamo veoma dobro. Vi Beogradjani imate Baneta u BK Partizanu, Patka u Bk Milicionaru, vi novosanjani imate Vajsa u Bk Novi Sad, kraljevcani i cacani imate Doksa u cacku i Gileta u Kraljevu koji ima najmasovniji klub u Sumadiji, u Kragujevcu saleta u Bk Radnicki ... pa zar niko ne pomenu te ljude ovde na forumu, e strasno kakav smo mi narod. Sami ne valjamo i treba da propadnemo i propadamo polako ali sigurno... u svakom smislu.
#33
IgorN
-
- Members
-
- 5517 posts
Posted 24 December 2012 - 09:17 AM
Tresla se gora, rodio se mis...Sami ne valjamo i treba da propadnemo i propadamo polako ali sigurno... u svakom smislu.
Polako Slobo, budi strpljiv kao sto i sam priznajes da nisi
Nit tebe i mene neko tera da ovo citamo, nit njega da ovo pise,
ali, ako budemo stprljivi, moze da bude zanimljivo, veoma.
I sam Macan kaze, prvo da se usaglasimo, pa onda krecemo ozbiljno.
Predlazem da se tema odrzi sto cistijom zbog obima i lakse pretrage kasnije,
jer vidim da ce ovo da traje, a da se otvori druga sa komentarima.
Stoga predlazem da se moj post izbrise/prebaci, sta god u tom cilju/smislu.
#34
pri3rak
-
- Members
-
- 3504 posts
- LocationBeograd
Posted 24 December 2012 - 09:21 AM
To je lepo, ali nije lepo da pise nebuloze o mehanici i savetuje coveka da problem kratke osovine resi menjanjem polozaja podloski, niti je lepo da prica kako se lanac menja fixno na 4000km kada svako pismeniji zna da nisu svi lanci isti, te da ima lanaca koji 4000 nece doziveti sve i da ih vozi dete pored reke, kao i da ima lanaca koji ce izdrzati i vise ...
Mada moram da priznam da se osecam prosvetljeno saznanjem da bicikl ima pogon, dva tocka, soljice prednju i zadnju viljusku etc... Da ne bi Pussycat-a to nikad ne bih saznao
Mada moram da priznam da se osecam prosvetljeno saznanjem da bicikl ima pogon, dva tocka, soljice prednju i zadnju viljusku etc... Da ne bi Pussycat-a to nikad ne bih saznao
#35
MACANFRANCUSKA
-
- Members
-
- 72 posts
Posted 24 December 2012 - 09:52 AM
Dobar dan Slobodane,
Zahvaljujem vam se za komentare vezane za moje intervencije na forumu.
Pomenuti podaci koje ih javno iznosim su uskladjeni osobama cije osnovno znaje biciklistickog sporta nije na velikom nivou.
Sto se tice Banovica, Patka, Doksa i ostalih tehnickih kadrova u pricu necu ulaziti jer sam "dovoljno" toga video , narocito u "Paritzanu", tokom mog poslednjeg boravka u Beogradu. U potpunosti se slazem sa cinjenicom da izvesni clanovi BSS-a, kao sto su Vajs ili Subic, aktivno ucestvuju na unapredjenu biciklizma, sto je veoma pozitivna tacka gledista.
Nemojte ocekivati od mene da vam dostavim na uvid "klucne" podatke vec, ako ste u mogucnosti da citate "izmedju" linija, najverovatnjie je da cete "naleteti" na neke "caka" neophodih za evoluciju u vasem nacinu rada.
Kao sto sam naglasio, s'vremenom i konkretne stvari ce na videlo izaci. Da su nam svi "strucnaci" u Srbiji kvalitetni nas omiljeni sport nebi bio na ovom nivou na kom se aktuelno nalazi.
Isto tako je cinjenica, da je "zajednicki" jezik osnova komunikacije i korektnog sporazumevanja, pa su i moje intervencije "limitirane" i cenzurisane na po pomenutim kriterijumima.
Bilo bi mi drago da aktivno ucestvujete i da vasim konstruktivnim primedbama ili raspodelom vaseg znanja doprinesete napredku, promociji i razvoju biciklizma u nasoj zemlji.
Cini mi se da sam naglasio da su mi izvesne obaveze prece nego moj aktivan rad na sajtu "cikloberze". Kad se godinama priprema jedan veoma veliki projekat, u finalnoj fazi se steluje i adaptira kako bi se poklopio sa ocekivanjima onih koji bi trebali da ga finansiraju.
Ako vam izvesne stvari nisu jasne, mozda bih vam i Suki potvrdio ove cinjenice jer je i u njih upucen kao aktivan ucesnik.
Na zalost, i po pravilima igre kao i po sportskom zakonu republike Francuske, nemamo nikakvo pravo da javno naglasimo i "istrubimo" nase namere pre nego sto se konkretno i pismeno odobre i potvrde.
Molio bih vas da, u buduce, pre svake intervenicije... sednete i razmislite sta i kako "javno iznesti" treba.
U sustini, to me toliko ni nepogodjava a i bilo bi mi prijatno ako doticni "tehnicki kadrovi" koje ste napomenuli na vasem postu... krenu sa obrazovanjem naroda kojem je potrebna pomoc.
Ovu licnu poruku koju vam saljem, publikovacu je kao poslednju informaciju na mome post-itu.
Unapred zahvalan
MACAN
Zahvaljujem vam se za komentare vezane za moje intervencije na forumu.
Pomenuti podaci koje ih javno iznosim su uskladjeni osobama cije osnovno znaje biciklistickog sporta nije na velikom nivou.
Sto se tice Banovica, Patka, Doksa i ostalih tehnickih kadrova u pricu necu ulaziti jer sam "dovoljno" toga video , narocito u "Paritzanu", tokom mog poslednjeg boravka u Beogradu. U potpunosti se slazem sa cinjenicom da izvesni clanovi BSS-a, kao sto su Vajs ili Subic, aktivno ucestvuju na unapredjenu biciklizma, sto je veoma pozitivna tacka gledista.
Nemojte ocekivati od mene da vam dostavim na uvid "klucne" podatke vec, ako ste u mogucnosti da citate "izmedju" linija, najverovatnjie je da cete "naleteti" na neke "caka" neophodih za evoluciju u vasem nacinu rada.
Kao sto sam naglasio, s'vremenom i konkretne stvari ce na videlo izaci. Da su nam svi "strucnaci" u Srbiji kvalitetni nas omiljeni sport nebi bio na ovom nivou na kom se aktuelno nalazi.
Isto tako je cinjenica, da je "zajednicki" jezik osnova komunikacije i korektnog sporazumevanja, pa su i moje intervencije "limitirane" i cenzurisane na po pomenutim kriterijumima.
Bilo bi mi drago da aktivno ucestvujete i da vasim konstruktivnim primedbama ili raspodelom vaseg znanja doprinesete napredku, promociji i razvoju biciklizma u nasoj zemlji.
Cini mi se da sam naglasio da su mi izvesne obaveze prece nego moj aktivan rad na sajtu "cikloberze". Kad se godinama priprema jedan veoma veliki projekat, u finalnoj fazi se steluje i adaptira kako bi se poklopio sa ocekivanjima onih koji bi trebali da ga finansiraju.
Ako vam izvesne stvari nisu jasne, mozda bih vam i Suki potvrdio ove cinjenice jer je i u njih upucen kao aktivan ucesnik.
Na zalost, i po pravilima igre kao i po sportskom zakonu republike Francuske, nemamo nikakvo pravo da javno naglasimo i "istrubimo" nase namere pre nego sto se konkretno i pismeno odobre i potvrde.
Molio bih vas da, u buduce, pre svake intervenicije... sednete i razmislite sta i kako "javno iznesti" treba.
U sustini, to me toliko ni nepogodjava a i bilo bi mi prijatno ako doticni "tehnicki kadrovi" koje ste napomenuli na vasem postu... krenu sa obrazovanjem naroda kojem je potrebna pomoc.
Ovu licnu poruku koju vam saljem, publikovacu je kao poslednju informaciju na mome post-itu.
Unapred zahvalan
MACAN
#36
slobodan31
-
- Members
-
- 122 posts
Posted 24 December 2012 - 11:19 AM
Postovani g. Macane,
nadam se da me ne shvatate pogresno, niti da ja sporim vase znanje, i naravno da umem da citam izmedju redova i to mi je jasno i tu nemam nikakvih problema.
Ali kada dete novo ili potencijalni buduci biciklista zeli da se bavi biciklizmom i nauci nesto o biciklizmu, on moze pronaci navedene osobe iz mog poslednjeg posta, a ne vas jer Vi ste daleko van ove zemlje i ne mozete pomoci nekom novom klincu, a nadam se da cete se sloziti samnom, da je buducnost biciklizma u podmlatku na kome treba raditi. S toga prvi kontakt sa biciklizmom mladi vozaci ce imati sa gore navedenim sportskim radnicima i trenerima. Njihova polazna tacka bice njihov maticni klub, da nije sve bas idealno daleko je od idealnog, ali svaki novi mladi covek na biciklu je uspeh za nas sport, a sampioni ne mogu biti svi, sampion moze biti samo JEDAN. Vasi tekstovi su ok, ali sam ja verovatno promasio jer sam mislio da ce te pisati nesto konkretno ali ste se vi usmerili na rekreativce i ok ja to postujem, malo ste dali par komentara u vezi trenazera koji su ok, ali ima i drugih pogleda i nacina rada na trenazeru ali nebitno, tekst je ok. Znaci morate priznati da potencijalni novi biciklista u zemlji Srbiji ne moze naci vas i da gore navedena imena osoba ipak nesto rade, barem voze tu decu na trke, prate ih na treningu, daju im poneki savet tako da se ne moze reci da se ne radi nista. Posto zivim blizu Kraljeva lepo je videti po 20- tak decaka na drumu iz Metalca itd... takodje i u Kragujevcu postoji desetak mladih decaka koji pocinju da se bave biciklizmom, tako da se ipak nesto radi nije da je idealno, ali radi se.
Sportski pozdrav Sloba
nadam se da me ne shvatate pogresno, niti da ja sporim vase znanje, i naravno da umem da citam izmedju redova i to mi je jasno i tu nemam nikakvih problema.
Ali kada dete novo ili potencijalni buduci biciklista zeli da se bavi biciklizmom i nauci nesto o biciklizmu, on moze pronaci navedene osobe iz mog poslednjeg posta, a ne vas jer Vi ste daleko van ove zemlje i ne mozete pomoci nekom novom klincu, a nadam se da cete se sloziti samnom, da je buducnost biciklizma u podmlatku na kome treba raditi. S toga prvi kontakt sa biciklizmom mladi vozaci ce imati sa gore navedenim sportskim radnicima i trenerima. Njihova polazna tacka bice njihov maticni klub, da nije sve bas idealno daleko je od idealnog, ali svaki novi mladi covek na biciklu je uspeh za nas sport, a sampioni ne mogu biti svi, sampion moze biti samo JEDAN. Vasi tekstovi su ok, ali sam ja verovatno promasio jer sam mislio da ce te pisati nesto konkretno ali ste se vi usmerili na rekreativce i ok ja to postujem, malo ste dali par komentara u vezi trenazera koji su ok, ali ima i drugih pogleda i nacina rada na trenazeru ali nebitno, tekst je ok. Znaci morate priznati da potencijalni novi biciklista u zemlji Srbiji ne moze naci vas i da gore navedena imena osoba ipak nesto rade, barem voze tu decu na trke, prate ih na treningu, daju im poneki savet tako da se ne moze reci da se ne radi nista. Posto zivim blizu Kraljeva lepo je videti po 20- tak decaka na drumu iz Metalca itd... takodje i u Kragujevcu postoji desetak mladih decaka koji pocinju da se bave biciklizmom, tako da se ipak nesto radi nije da je idealno, ali radi se.
Sportski pozdrav Sloba
#37
MACANFRANCUSKA
-
- Members
-
- 72 posts
Posted 25 December 2012 - 09:11 PM
Dobro vece,
Evo iskoristio bih priliku da vam dostavim na uvid jedan ekstremno mali deo arhive moga rada kao "profeionalnog tehnickog kadra".
Zeleo bih da, onima koji su "nestrpljivi", docaram (od prilike) sta nas ocekuje ako nastavimo sa sardnjom.
Neznam da li su fotografije mog kompjutera kao i fajlovi koji su prikazani na ekranu dobrog kvaliteta, ali i u svakom slucaju su poslati "informacije" radi.
S'postovanjem
MACAN
Evo iskoristio bih priliku da vam dostavim na uvid jedan ekstremno mali deo arhive moga rada kao "profeionalnog tehnickog kadra".
Zeleo bih da, onima koji su "nestrpljivi", docaram (od prilike) sta nas ocekuje ako nastavimo sa sardnjom.
Neznam da li su fotografije mog kompjutera kao i fajlovi koji su prikazani na ekranu dobrog kvaliteta, ali i u svakom slucaju su poslati "informacije" radi.
S'postovanjem
MACAN
Attached Thumbnails
#38
alx
-
- Members
-
- 679 posts
Posted 26 December 2012 - 12:00 AM
Dobro vece,
Evo iskoristio bih priliku da vam dostavim na uvid jedan ekstremno mali deo arhive moga rada kao "profeionalnog tehnickog kadra".
Zeleo bih da, onima koji su "nestrpljivi", docaram (od prilike) sta nas ocekuje ako nastavimo sa sardnjom.
Neznam da li su fotografije mog kompjutera kao i fajlovi koji su prikazani na ekranu dobrog kvaliteta, ali i u svakom slucaju su poslati "informacije" radi.
S'postovanjem
MACAN
A evo jos EKSTREMNIJE malog dela moje arhive (http://www.google.com) ako se pak odlucite da zapocnete/nastavite saradnju (!?) sa mnom ("cisto "informacije" radi)
Attached Thumbnails
when you look into abbyss, the abbyss looks into you www.bikecologic.com
(kad pogledas u Bezdan, Bezdan pogleda u Tebe) www.facebook.com/bikecologic
#39
MACANFRANCUSKA
-
- Members
-
- 72 posts
Posted 26 December 2012 - 11:44 AM
Dobar dan,
U detalje "civilnog inzinjerstva", resistence materijala i gradjevinske profesije nebih ulazio... mada i o tome mogu mnogo toga reci jer sam naoruzan diplomom Univerziteta za Tehnologiju Civilnog Inzinjeringa (sto to toliko nije ni bitno).
Dostavljam vam na uvid (jer su jos uvek praznici u Francuskoj) sta vas je "ocekivalo". Kao sto sam vec najavio na temi "Konstruktivne primedbe i komentari", definitivno vas napustam.
U detalje rada, tj. individualne primere programiranja seanci treninga ne ulazim jer su to male tajne nas "profesionalnih" biciklistickih radanika... mada mi je i to bila namera.
Diktirana maksimalna velicina fajlova je 500kb tako da kvalitet slika varira
S'postovanjem
MACAN
U detalje "civilnog inzinjerstva", resistence materijala i gradjevinske profesije nebih ulazio... mada i o tome mogu mnogo toga reci jer sam naoruzan diplomom Univerziteta za Tehnologiju Civilnog Inzinjeringa (sto to toliko nije ni bitno).
Dostavljam vam na uvid (jer su jos uvek praznici u Francuskoj) sta vas je "ocekivalo". Kao sto sam vec najavio na temi "Konstruktivne primedbe i komentari", definitivno vas napustam.
U detalje rada, tj. individualne primere programiranja seanci treninga ne ulazim jer su to male tajne nas "profesionalnih" biciklistickih radanika... mada mi je i to bila namera.
Diktirana maksimalna velicina fajlova je 500kb tako da kvalitet slika varira
S'postovanjem
MACAN
Attached Thumbnails
#40
IgorN
-
- Members
-
- 5517 posts
Posted 26 December 2012 - 08:21 PM
...Kao sto sam vec najavio na temi "Konstruktivne primedbe i komentari", definitivno vas napustam...
Mislim da je steta,
jer verujem da bi nekima bilo istinski (a ne na ovaj nacin) zanimljivo a nekima mozda cak i korisno. Takodje verujem da, kao sto je neko vec i napisao, vise ljudi cita tvoje teme sa zeljom da nesto novo cuju i nauce, pa makar morali i malo da se strpe i ponove neko staro gradivo, nego sto ima "nas" koji postuje u istim temama.
Ne mogu da verujem da ces nekome/nekima da priustis ovo zadovoljstvo
ali sa druge strane...razumem i postujem tvoj stav.
Hocu da ti se zahvalim na dobrim namerama i inicijativi i zelim ti sve najbolje.
0 user(s) are reading this topic
0 members, 0 guests, 0 anonymous users
