Otvarajuci ovaj forum zeleo bih da dostavim na uvid izvestan broj informacija i korisnih saveta svim onim ljubiteljima biciklizma koji su me "inondirali" elektronskom postom na moj kontakt mejl u Francuskoj.
Na prvo pitanje vam odgovaram da se trenutno nalazim u zavrsnoj fazi pripreme i edicije strucnog dokumenta vezanog za metodologiju planifikacije sportskih performansi u vrhnskom biciklistickom sportun (na francuskom i na srpsko-hrvatskom jeziku).
Istovremeno sam u periodu pregovora sa izvesnim brojem ekipa, i kako je David zavsio sa veoma uspesnom profesionalnom biciklistickom karijerom odlucio sam da se angazujem privremeno na reorjentaciji i reorganizaciji jednog od projekata vezanih za internacionalni mendzment.
Bez obzira na tolike obaveze (veoma teske i intelektualno iscrpljuce) naci cu dovoljno vremena da vam se obratim i da vas posavetujem.
Dakle, krenuli bi smo od samog pocetka, putem istorije biciklizma.
Zatim bismo se orijentisali tehnologijom, i okrenuli tehnici bicklistickog sporta (anatomiji motornog pogona, biomehanici, metodologiji manipulacije masine), tehnicko-taktickoj obuci... i tek nakon ovih osnovnih pricipa bi krenuli metodologiji treniranja koja ukljucuje fiziologiju biciklistickog sporta metodologiju planiranja rada i fazazama perfonmansi pocevsi od individualnog plana pa do konstrukcije sportske karijere.
Trenutno se dvoumim da li bi bilo interesantno da vam dostavim na uvid osnovne principe psiho-pedagogije... Ali o tom po tom.
Na uvid ce vam biti dostavljene osnove biciklistickog sporta ponktualizovane primerima rada koje sam koristio sa elitnim profesionalnim francuskim biciklistima kao i amaterskim elitama prve nacionalne divizije.
Nemojte ocekivati da cu vam dati na uvid sve podatke. Iz proste tacke gledista jer tehnicki biciklisticki radnici (treneri...) nemaju nivo formacije ekvivalentan kao mi u Francuskoj... i jos uvek nastavljaju da rada po principu "vozi sine"... i sa druge tacke gledista jer kao svaki "kuvar" cuvam svoj "recept" (osim kad po obavezi formiram profeionalne trenere u Francuskoj).
Bref, sve nije ni toliko crno jer mi je drago da saradjujem sa izvesnim brojem tehnickog osoblja u Beogradu.
Kao i svi ostali ljubitelji biciklizma, mislim da na "na Istoku nema niceg novog", a kao i utopista mogu mastati da ce jednog dana u Srbiji niti bolje a ne kako mi precedni BSS-a rece: "Svi smo mi Mise i Vese..."
Eh da nebi bilo tako, idemo napred momci i devojke... Forum je otvoren!
MACAN
METODOLOGIJA PLANIRANJA TRENINGA U MODERNOM BICIKLIZMU
Started By
MACANFRANCUSKA
, Dec 01 2012 07:51 PM
80 odgovora na ovu temu
#3
srdjoni
-
- Members
-
- 2433 posts
- LocationNovi Sad
Postavljeno 01 December 2012 - 10:56 PM
Ne znamo stvarno ko vam je postavio prvo pitanje, ni ko su David i Bref (oprostite!), ni zašto je ova tema postavljena u dva odeljka foruma, ali željno čekamo nastavak!
Homesick for a place you've never been...
#4
zare
-
- Members
-
- 4292 posts
Postavljeno 02 December 2012 - 09:10 AM
Naravno, bice mnogima interesantno da procitaju sve sto je najavljeno ali ne bi bilo lose da znamo ko ste Vi zapravo? Bar meni na zalost nije poznato da imamo naseg coveka u vrhu svetskog biciklizma.
Osim ako zanemarimo Mise i Vese
.
Osim ako zanemarimo Mise i Vese
.
.
#5
MACANFRANCUSKA
-
- Members
-
- 72 posts
Postavljeno 02 December 2012 - 01:02 PM
Hvala vam na interesovanju. Vecina osoba vezanih za biciklisticklizam u Srbiji me veoma dobro poznaju s'obzirom da sam se i sam bavio ovim oh koliko teskim olimpijskim sportom.
Nadimak govori na veliko, mada nove generacije nisu mozda bas toliko ni upucene u aktivnosti '80 i 90 godina koje su obelezile drumove nase bivse domovine.
Bez obzira na pomenute cinjenice, i moj odlazak u inostranstvo '88, istina je da sam se okrenuo profesionalnom biciklistickom sportu u Francuskoj (1992 godine) jer mi je zelja bila da napokon ostvarim zeljeni cilj koji me je dugogodisnje motivisao da treniram (u partizanu i OBL Beogradu) i da izlazim u kostac sa svojim slabostima koje su i bile odlicje nekog traljavog rada u biciklistickom sportu tih godina.
Mogu se puno zahvaliti Tomi Milenkovicu jer je bio jedini od svih pseudo trenera koji mi je otvorio oci i koliko toliko u saradnji sa Sukijem pomoga da vidim da i ja mogu da idem napred kao i ostali uspesni vozaci u ondasnje vreme.
Ali ni to me nije zadovoljilo.
Zelja za znajem me je dovela u zemju biciklizma gde sam magistrirao ovu sportsku nauku na nacinalonom institutu za sport. verujte mi da nije bilo lako jer jezik zemlje koja me je usvojila nisam ni metrizirao u pocetku, ali kao i svi Jugovici, tvrdoglavi i jakog karaktera uspeo sam da dostignem cilj koji sam oduvek i zeleo.
Vec tokom 1998 godine sam bio priznat od strane Ministarstva za Sport Republike Francuske kao visoko kvalifikovani profesionalni tehnicki kadar u biciklizmu. Probao sam isto tako i da vozim, ali su mi detektovali izvetan broj mitohondrialnih problema sto me je vrlo brzo orijentisalo obrazovnom polju i trenerskom poslu.
1995 godine sam krenuo da radim sa amaterskom ekipom GSC Blagnac kao prvostepeni trener. Iste godine smo pokrenuli naucan rad na sportskim performansama u visoko kvalifikovan biciklizmu gde sam i upoznao profesora fiziologije Daliel Riviere-a sefa servisa za sportsku medicinu Univerzitetske Bolnice u Tuluzu.
Veliki ljubitelj naseg sporta, omogucio mi je da koristim sve moguce elktronske aparate i procedure naucnog rada pa mi je cak sta vise otvori vrata i slobodan ulaz u njihove laboratorije. Iste godine sam poceo sa pripremama Davida Mocoutie-a, cija karijera se zavrsila ove sezone.
Nasi radovi su bili i izneti kao naucna istrazivanja u medjunarodnom zurnalu aplikovane sportske fiziologije.
1998 sam krenuo sa ekipom La Francaise de jeu, gde smo se konjointno sa Mutuelle de Seine et Marne prijavili i ucestvovali na trci Kroz Srbiju.
1999 sam napustio pro tim jer problemi vezani za doping su me potresli jer mi ni u kom slucaju profesionalna etika nije bila u skladu sa izvesnim brojem cinjenica vezani za takve praktike. Cak sta vise, kao profesionalni tehnicki kadar i po Francuskom zakonu bio sam pod uslovom, ako se uspostavi da je bilo koji od vozaca kontrolisan pozitivno na ilicitna sredstva, da odlezim 5 godina zatvora i 2.000.000,00 Francuskih franaka finasijske kazne.
Cinjenica je da mi amlaterski sport u tom slucakju, kao profesionalcu, omogucava da nastavim sa radom i da pricekam bolje vreme za povratak na internacionalnu scenu.
Iste godine sam angazovan da pripremim amaterski "US Montauban 82", tim prve nacinalne divizije. Uspeno smo radili i pobedili Mavic-ov kup postajucu amaterski klub Sampion Francuske. Finasijska sredstva su bila nedovoljna da predjemo u provesionalni status, sto me ni u kom slucaju nije sprecilo da radim sa pro vozacima.
2000 sam dobio od strane Ministarstva za Sport mogucnost da formiram tehnicke kadrove i trenere. Ucestvovao sam na kolokvijumima u Nacinalnom institutu za sport itd.
Cak sta vise ponudio sam i Biciklistickom Savezu Srbije moju pomoc na formiranju tehnickih kadrova kako bi se napokon krenulo sa pedagoskim radom sa novim generacijama jer buducnost naseg sporta zavisi od mladih, a baza je cementirana znanjem i upornim radaom onih koji su zaduzeni za njihov napredak.
Mozda ni vreme nije povoljno da se stvari menjaju, a mozda i cinjenica da se nista i nije promenilo cini to da se temporeno stvari ni ne menjaju.
Kao sto nas narod kaze u cuvenoj poslovici: "Ko pita ne skita." , izvestan broj osoba me je kontaktirao sa zeljom za trasfer znajna i sa kojima veoma dobro sardjujem.
Jedan od mojih prijatelja, Plaisance, je na poziv Tome Milenkovica intervenisao 90 godina kao tehnicki saradnik i predavac u Beogradu. Verujte mi da je bio razocaran jer osobe kojima je zeleo da prenese poruke i srz rada tehnickog odseka Biciklistickog saveza Francuske su se jednostavno nekulturno i arogantno ponase odbijajuci cinjenice i pragmaticne informacije koje su dovele pomenutu instituciju i njehove takmicare u vrhunski nivo intenacionalnog biciklizma.
Ako znamo da su Francuski kadrovi osnova Ucijevog centra za formiranje tehnickih kadrova u Eglu u Svajcarskoj i da svi studenti uce po Francuskim pravilima i polikopima sve ostalo ostaje bez komentara.
To vam je toloko za danas.
Za ostalo krecemo od utorka. Ako vas suzeta obuka interesuju, naravno.
Puno pozdrava
MACAN
Nadimak govori na veliko, mada nove generacije nisu mozda bas toliko ni upucene u aktivnosti '80 i 90 godina koje su obelezile drumove nase bivse domovine.
Bez obzira na pomenute cinjenice, i moj odlazak u inostranstvo '88, istina je da sam se okrenuo profesionalnom biciklistickom sportu u Francuskoj (1992 godine) jer mi je zelja bila da napokon ostvarim zeljeni cilj koji me je dugogodisnje motivisao da treniram (u partizanu i OBL Beogradu) i da izlazim u kostac sa svojim slabostima koje su i bile odlicje nekog traljavog rada u biciklistickom sportu tih godina.
Mogu se puno zahvaliti Tomi Milenkovicu jer je bio jedini od svih pseudo trenera koji mi je otvorio oci i koliko toliko u saradnji sa Sukijem pomoga da vidim da i ja mogu da idem napred kao i ostali uspesni vozaci u ondasnje vreme.
Ali ni to me nije zadovoljilo.
Zelja za znajem me je dovela u zemju biciklizma gde sam magistrirao ovu sportsku nauku na nacinalonom institutu za sport. verujte mi da nije bilo lako jer jezik zemlje koja me je usvojila nisam ni metrizirao u pocetku, ali kao i svi Jugovici, tvrdoglavi i jakog karaktera uspeo sam da dostignem cilj koji sam oduvek i zeleo.
Vec tokom 1998 godine sam bio priznat od strane Ministarstva za Sport Republike Francuske kao visoko kvalifikovani profesionalni tehnicki kadar u biciklizmu. Probao sam isto tako i da vozim, ali su mi detektovali izvetan broj mitohondrialnih problema sto me je vrlo brzo orijentisalo obrazovnom polju i trenerskom poslu.
1995 godine sam krenuo da radim sa amaterskom ekipom GSC Blagnac kao prvostepeni trener. Iste godine smo pokrenuli naucan rad na sportskim performansama u visoko kvalifikovan biciklizmu gde sam i upoznao profesora fiziologije Daliel Riviere-a sefa servisa za sportsku medicinu Univerzitetske Bolnice u Tuluzu.
Veliki ljubitelj naseg sporta, omogucio mi je da koristim sve moguce elktronske aparate i procedure naucnog rada pa mi je cak sta vise otvori vrata i slobodan ulaz u njihove laboratorije. Iste godine sam poceo sa pripremama Davida Mocoutie-a, cija karijera se zavrsila ove sezone.
Nasi radovi su bili i izneti kao naucna istrazivanja u medjunarodnom zurnalu aplikovane sportske fiziologije.
1998 sam krenuo sa ekipom La Francaise de jeu, gde smo se konjointno sa Mutuelle de Seine et Marne prijavili i ucestvovali na trci Kroz Srbiju.
1999 sam napustio pro tim jer problemi vezani za doping su me potresli jer mi ni u kom slucaju profesionalna etika nije bila u skladu sa izvesnim brojem cinjenica vezani za takve praktike. Cak sta vise, kao profesionalni tehnicki kadar i po Francuskom zakonu bio sam pod uslovom, ako se uspostavi da je bilo koji od vozaca kontrolisan pozitivno na ilicitna sredstva, da odlezim 5 godina zatvora i 2.000.000,00 Francuskih franaka finasijske kazne.
Cinjenica je da mi amlaterski sport u tom slucakju, kao profesionalcu, omogucava da nastavim sa radom i da pricekam bolje vreme za povratak na internacionalnu scenu.
Iste godine sam angazovan da pripremim amaterski "US Montauban 82", tim prve nacinalne divizije. Uspeno smo radili i pobedili Mavic-ov kup postajucu amaterski klub Sampion Francuske. Finasijska sredstva su bila nedovoljna da predjemo u provesionalni status, sto me ni u kom slucaju nije sprecilo da radim sa pro vozacima.
2000 sam dobio od strane Ministarstva za Sport mogucnost da formiram tehnicke kadrove i trenere. Ucestvovao sam na kolokvijumima u Nacinalnom institutu za sport itd.
Cak sta vise ponudio sam i Biciklistickom Savezu Srbije moju pomoc na formiranju tehnickih kadrova kako bi se napokon krenulo sa pedagoskim radom sa novim generacijama jer buducnost naseg sporta zavisi od mladih, a baza je cementirana znanjem i upornim radaom onih koji su zaduzeni za njihov napredak.
Mozda ni vreme nije povoljno da se stvari menjaju, a mozda i cinjenica da se nista i nije promenilo cini to da se temporeno stvari ni ne menjaju.
Kao sto nas narod kaze u cuvenoj poslovici: "Ko pita ne skita." , izvestan broj osoba me je kontaktirao sa zeljom za trasfer znajna i sa kojima veoma dobro sardjujem.
Jedan od mojih prijatelja, Plaisance, je na poziv Tome Milenkovica intervenisao 90 godina kao tehnicki saradnik i predavac u Beogradu. Verujte mi da je bio razocaran jer osobe kojima je zeleo da prenese poruke i srz rada tehnickog odseka Biciklistickog saveza Francuske su se jednostavno nekulturno i arogantno ponase odbijajuci cinjenice i pragmaticne informacije koje su dovele pomenutu instituciju i njehove takmicare u vrhunski nivo intenacionalnog biciklizma.
Ako znamo da su Francuski kadrovi osnova Ucijevog centra za formiranje tehnickih kadrova u Eglu u Svajcarskoj i da svi studenti uce po Francuskim pravilima i polikopima sve ostalo ostaje bez komentara.
To vam je toloko za danas.
Za ostalo krecemo od utorka. Ako vas suzeta obuka interesuju, naravno.
Puno pozdrava
MACAN
#8
MACANFRANCUSKA
-
- Members
-
- 72 posts
Postavljeno 03 December 2012 - 02:34 PM
Cao momci i devojke,
Posto nam je radni sastanak sa sponzorima i timom pomeren za sredu icetvrtak, zbog administrativne kontrole od strane Ministarstva za finansije, krenucemo vec od danas sa malom obukom.
Da ne bi smo gubili vreme, a i da bih bio u stanju da izvrsim analizu vaseg znanja i vasih potencijala, postavicu vam jedno veoma jednostavno pitanje:
"Definisite mi biciklisticki sport."
Napomenjujem vam da je pomenuta definicija osnova koju sva deca u biciklistickim skolama u francuskoj veoma dobro znaju i da je osnova koju tehnicki kadrovi polazu na ispitu prijema licence.
Bas mi bi bilo drago da cujem odgovore Profeionalnih trenera Biciklistickog Saveza Srbije...
Cisto sumnjam da su u mogucnosti da se izjasne.
Razmislite dobro pa cemo porazgovarati.
Pozdrav
MACAN
Posto nam je radni sastanak sa sponzorima i timom pomeren za sredu icetvrtak, zbog administrativne kontrole od strane Ministarstva za finansije, krenucemo vec od danas sa malom obukom.
Da ne bi smo gubili vreme, a i da bih bio u stanju da izvrsim analizu vaseg znanja i vasih potencijala, postavicu vam jedno veoma jednostavno pitanje:
"Definisite mi biciklisticki sport."
Napomenjujem vam da je pomenuta definicija osnova koju sva deca u biciklistickim skolama u francuskoj veoma dobro znaju i da je osnova koju tehnicki kadrovi polazu na ispitu prijema licence.
Bas mi bi bilo drago da cujem odgovore Profeionalnih trenera Biciklistickog Saveza Srbije...
Cisto sumnjam da su u mogucnosti da se izjasne.
Razmislite dobro pa cemo porazgovarati.
Pozdrav
MACAN
#9
srdjoni
-
- Members
-
- 2433 posts
- LocationNovi Sad
Postavljeno 03 December 2012 - 02:54 PM
Ako je ovo zamišljeno kao lekcija (ili obračun 
) sa bilo kim iz BSS, onda je definitivno pogrešna adresa, Macane, na koju se obraćate. Sasvim sam siguran da treneri iz BSS neće ovde polemisati sa vama, niti se nas ostalih to tiče.
Već vam je rečeno da su ljudi koji učestvuju u diskusijama na forumu Cikloberze gotovo stoprocentno rekreativci, ljudi koji ne rade ni sa kakvim trenerima, niti ih zanima kadrovska struktura i politika biciklističkog saveza. Ako svoju priču možete tome da prilagodite, i pomognete nam da bicikl što efikasnije (a bez štete) iskoristimo za očuvanje i unapređenje svog zdravlja, bićemo vam izuzetno zahvalni.
Kao što rekoh, željno iščekujemo uputstva i savete kako da poboljšamo svoje rekreativne potencijale, i još više uživamo u omiljenom hobiju.
Stvar je jednostavna - samo definišite kome se zapravo obraćate.
) sa bilo kim iz BSS, onda je definitivno pogrešna adresa, Macane, na koju se obraćate. Sasvim sam siguran da treneri iz BSS neće ovde polemisati sa vama, niti se nas ostalih to tiče. Već vam je rečeno da su ljudi koji učestvuju u diskusijama na forumu Cikloberze gotovo stoprocentno rekreativci, ljudi koji ne rade ni sa kakvim trenerima, niti ih zanima kadrovska struktura i politika biciklističkog saveza. Ako svoju priču možete tome da prilagodite, i pomognete nam da bicikl što efikasnije (a bez štete) iskoristimo za očuvanje i unapređenje svog zdravlja, bićemo vam izuzetno zahvalni.
Kao što rekoh, željno iščekujemo uputstva i savete kako da poboljšamo svoje rekreativne potencijale, i još više uživamo u omiljenom hobiju.
Stvar je jednostavna - samo definišite kome se zapravo obraćate.
Homesick for a place you've never been...
#10
MACANFRANCUSKA
-
- Members
-
- 72 posts
Postavljeno 03 December 2012 - 04:45 PM
Postovani moderatori,
S'interesovanjem sa procitao vasu primedbu. Bez ikakve zelje za polemikom delimicno se slazem sa vasim zakljuccima.
S'druge tacke gledista, tj. pedagoske, evidentna je cinjenica da bilo koji transfer znanja (da bi bio efikasan) mora biti uskladjen publici kojoj se predavac obraca.
Defacto, s'obzirom na pomenute cinjenice i u skladu sa "pravilima igre" nevidim nikakve prepreke da vam koliko toliko vulgarizujem osnove biciklistickog sporta.
Non-obstant ovim observacijama malo humora nikoga nije ni ubilo, a sto se tice politike mislim da bi bilo dobro ostavit je politicarima.
Cini mi se da je forum na cikloberzi, kao sto je precizirano, demokratskog tipa. Veliki broj posetioca vaseg sajta postavlju izvestan broj pitanja vezanih za tehniku rada, tehnologiju, metodologiju i dijetetiku.
Medjutim, da bi se sportska aktivnost kao sto je biciklizam (bilo da je rekreativnog ili takmicarskog tipa) s'uzivanjem praktikovao potrebno je imati minimum specificne kulture.
Psiho-pedagoski pristup ovakvoj formi fizicke aktivnosti je veoma vazan.
Iz tih razloga pitanje "definicije biciklistickog sporta ili biciklizma" mi se cini fundamentalnim.
Postavljajuci ovakav jednostavan zadatak, osobe bilo kojom vrstom voznje su suocene sa cinjenicom da se same po sebi introspektivno analiziraju i dolaze do izvesnog broja pozitivnih odgovora vezanih za motivaciju aktivirajuci aspirativni kognjitivni procrsus.
Primer:
"Definisite mi biciklisticki sport."
Kognjitivni procesus: "Sta je biciklizam".... "Zasto me to pita"... Negacija: "Kakva glupost... idiotsko pitanje, kreten, prepotentan"... Latantni profilakticki period: "Sto da ne... pa to nije ni toliko vazno."...
Interogativni period: "A u stvari, zasto ja vozim bicikl."...
Kongjitivna analiza drugog stepena: "Zato sto... volim, da bih izgubio tezinu, zbog zdravstvenih tegoba..."...
Akceptacija: "Hajde da vidimo sta ima da nam kaze."...
Aprentisage; "Interesantno."...
Motivacioni - Demotivacioni reaktivni sistem, afektivitet: ' Zanimljivo, probacu pa cu da vidim."...
Feedback, povratni rezultat: "Nastavljam... Napustam."
Sto se tice protokola transfera znaja, generalna sportska kultura je veoma bitna. Iz prostih razloga jer omogucava bilo kojoj osobi ga srupi u prvi kontakt sa fizickom aktivnoscu kojm zeli ili kojom se vec bavi.
Po tom principu se uspostvlja zajednicki jezik izmedju predavaca i slusaoca. Takav odnos izbegava pojavu konfuzije, nerazumevanja i cak sta vise u socioekonomskoj sredini organizuje konvivialne skupove razmene misljenja tokom voznji i izvan perioda fizicke aktivnosti.
Iz tih razloga sam naglasio da bih postepeno krenuo vektorima generalne kulture i postepeno suzio sadrzaj predavanja specificnim adaptiranim poglavljima koja su orjentisana sirokoj publici.
S'druge tacke gledista, politika BSS-a me ne zanima. Isto tako se neslazem sa vama u vezi potrebe za profesionalnim kadrova, jer smatram da bi vam bili od velike pomoci. Osnovna obaveza takvih strucnjaka je vezana za savet, a svi saveti su besplatni.
Kao sto i sami mozete videti, zelja mi je da VAS posavetujem i naucim da lovite.
Nemojte zaboraviti poslovicu: 3Prijatelj ti nije onaj ko ti daje da jedes, vec onaj ko te uci kako da lovis."
S'postovanjem
MACAN
S'interesovanjem sa procitao vasu primedbu. Bez ikakve zelje za polemikom delimicno se slazem sa vasim zakljuccima.
S'druge tacke gledista, tj. pedagoske, evidentna je cinjenica da bilo koji transfer znanja (da bi bio efikasan) mora biti uskladjen publici kojoj se predavac obraca.
Defacto, s'obzirom na pomenute cinjenice i u skladu sa "pravilima igre" nevidim nikakve prepreke da vam koliko toliko vulgarizujem osnove biciklistickog sporta.
Non-obstant ovim observacijama malo humora nikoga nije ni ubilo, a sto se tice politike mislim da bi bilo dobro ostavit je politicarima.
Cini mi se da je forum na cikloberzi, kao sto je precizirano, demokratskog tipa. Veliki broj posetioca vaseg sajta postavlju izvestan broj pitanja vezanih za tehniku rada, tehnologiju, metodologiju i dijetetiku.
Medjutim, da bi se sportska aktivnost kao sto je biciklizam (bilo da je rekreativnog ili takmicarskog tipa) s'uzivanjem praktikovao potrebno je imati minimum specificne kulture.
Psiho-pedagoski pristup ovakvoj formi fizicke aktivnosti je veoma vazan.
Iz tih razloga pitanje "definicije biciklistickog sporta ili biciklizma" mi se cini fundamentalnim.
Postavljajuci ovakav jednostavan zadatak, osobe bilo kojom vrstom voznje su suocene sa cinjenicom da se same po sebi introspektivno analiziraju i dolaze do izvesnog broja pozitivnih odgovora vezanih za motivaciju aktivirajuci aspirativni kognjitivni procrsus.
Primer:
"Definisite mi biciklisticki sport."
Kognjitivni procesus: "Sta je biciklizam".... "Zasto me to pita"... Negacija: "Kakva glupost... idiotsko pitanje, kreten, prepotentan"... Latantni profilakticki period: "Sto da ne... pa to nije ni toliko vazno."...
Interogativni period: "A u stvari, zasto ja vozim bicikl."...
Kongjitivna analiza drugog stepena: "Zato sto... volim, da bih izgubio tezinu, zbog zdravstvenih tegoba..."...
Akceptacija: "Hajde da vidimo sta ima da nam kaze."...
Aprentisage; "Interesantno."...
Motivacioni - Demotivacioni reaktivni sistem, afektivitet: ' Zanimljivo, probacu pa cu da vidim."...
Feedback, povratni rezultat: "Nastavljam... Napustam."
Sto se tice protokola transfera znaja, generalna sportska kultura je veoma bitna. Iz prostih razloga jer omogucava bilo kojoj osobi ga srupi u prvi kontakt sa fizickom aktivnoscu kojm zeli ili kojom se vec bavi.
Po tom principu se uspostvlja zajednicki jezik izmedju predavaca i slusaoca. Takav odnos izbegava pojavu konfuzije, nerazumevanja i cak sta vise u socioekonomskoj sredini organizuje konvivialne skupove razmene misljenja tokom voznji i izvan perioda fizicke aktivnosti.
Iz tih razloga sam naglasio da bih postepeno krenuo vektorima generalne kulture i postepeno suzio sadrzaj predavanja specificnim adaptiranim poglavljima koja su orjentisana sirokoj publici.
S'druge tacke gledista, politika BSS-a me ne zanima. Isto tako se neslazem sa vama u vezi potrebe za profesionalnim kadrova, jer smatram da bi vam bili od velike pomoci. Osnovna obaveza takvih strucnjaka je vezana za savet, a svi saveti su besplatni.
Kao sto i sami mozete videti, zelja mi je da VAS posavetujem i naucim da lovite.
Nemojte zaboraviti poslovicu: 3Prijatelj ti nije onaj ko ti daje da jedes, vec onaj ko te uci kako da lovis."
S'postovanjem
MACAN
#11
srdjoni
-
- Members
-
- 2433 posts
- LocationNovi Sad
Postavljeno 03 December 2012 - 05:43 PM
Poštovani Macane,
kada sam stavio svoje primedbe, uopšte nisam to govorio u ime i iz uloge moderatora, već upravo kao rekreativac koji bi voleo da od vaših izlaganja ima praktične koristi. Rekao sam sve krajnje dobronamerno.
Slažem se apsolutno sa tim da "bilo koji transfer znanja (da bi bio efikasan) mora biti uskladjen publici kojoj se predavac obraca". Baš zato sam i odreagovao na vaše prozivanje profi trenera iz BSS, jer oni, jednostavno, nisu ovde, nego na nekom drugom mestu.
Vaša publika su, u ovom slučaju, rekreativci, uglavnom zamoreni od stalno istih sadržaja na forumu, pa nam vaša priča, ako je upućena nama, stvarno dolazi kao osveženje. Znači, imate motivisane "đake", praktično već, kako vi kažete, "u akceptaciji".
Nadam se da ćete imati volje i dovoljan odziv da svoj metod sprovedete do kraja, i u tome vam želim sreću. A ja ću se u svakom slučaju radovati da naučim nešto novo.
kada sam stavio svoje primedbe, uopšte nisam to govorio u ime i iz uloge moderatora, već upravo kao rekreativac koji bi voleo da od vaših izlaganja ima praktične koristi. Rekao sam sve krajnje dobronamerno.
Slažem se apsolutno sa tim da "bilo koji transfer znanja (da bi bio efikasan) mora biti uskladjen publici kojoj se predavac obraca". Baš zato sam i odreagovao na vaše prozivanje profi trenera iz BSS, jer oni, jednostavno, nisu ovde, nego na nekom drugom mestu.
Vaša publika su, u ovom slučaju, rekreativci, uglavnom zamoreni od stalno istih sadržaja na forumu, pa nam vaša priča, ako je upućena nama, stvarno dolazi kao osveženje. Znači, imate motivisane "đake", praktično već, kako vi kažete, "u akceptaciji".
Nadam se da ćete imati volje i dovoljan odziv da svoj metod sprovedete do kraja, i u tome vam želim sreću. A ja ću se u svakom slučaju radovati da naučim nešto novo.
Homesick for a place you've never been...
#12
jelchica
-
- Members
-
- 1030 posts
- LocationBeograd
Postavljeno 03 December 2012 - 11:49 PM
Definicija biciklizma:
Vožnja na biciklu u pragmatske, rekreativne ili profesionalno-sportske svrhe.
U biciklizmu, grubo rečeno, imamo tri podvarijante:
1. Nužno transportovanje od tačke A do tačke B po hleb i novine.
Transportovanje je motivisano gotovo isključivo namerom da se čovek, umesto hodanja, a sa manje utrošene energije i vremena, prebaci sa jednog na drugo mesto. Onaj ko bicikl koristi u te svrhe, nikada neće izaći da se provoza da bi se provozao ili zato što će to koristiti njegovom zdravlju. Gotovo po pravilu nisu zainteresovani za održavanje bicikla ili raspitivanje o pravilnom sedenju na biciklu i tehnici vožnje. Bitno je da se zadnjica smesti na sedište i da se odradi transportni zadatak. Društveno odlično prihvaćen vid korišćenja bicikla.
2. Biciklisti rekreativci koji ne treniraju u klubu niti pod vođstvom profesionalnog trenera i nemaju ozbiljnih aspiracija ka postizanju takmičarskih rezultata. Osim što koriste bicikl u svrhe kao 1. grupa, biciklisti rekreativci rado sednu na bicikl da se provozaju iz užitka, zbog zdravstvenog benefita ili radi jednodnevnog ili višednevnog cikloturizma (drumskog ili planinskog).
U ovu široku kategoriju (koja se opet može podeliti na dosta podkategorija) spadaju biciklisti koji jednom u mesecu sednu na bicikl i provozaju 10 kilometara, ali i biciklisti koji voze gotovo svakodnevno i godišnje prelaze i do 20.000 km. Obično veoma zainteresovani za mehaniku bicikla, posvećeno održavaju isti i uglavnom dobro upoznati sa osnovama korišćenja bicikla (visina sedišta, kadenca, osnovna oprema itd.). Dosta su dobro upoznati i sa pravilnom sportskom ishranom, a često primenjuju samo delimično ili nikako jer im nisu bitni vrhunski rezultati, maksimalni mišićni
rast, smanjenje procenta masti u telu, postizanje maksimalne izdržljivosti, rad na kondiciji u zimskim mesecima, razvijanje svih mišićnih grupa itd.; često se ne istežu pre ili posle vožnje. Rado bi poboljšali svoje performanse, ali unapred znaju i ne kriju da nemaju namere da posvete
previše novca i/ili vremena da bi se optimalno hranili i vežbali (tu spadam i JA). Uglavnom nisu strogo dosledni u ritmu treniranja već se vode faktorima kao što su količina slobodnog vremena, posvećivanje vremena drugim obavezama, povremeno lenjost, vremenski uslovi lošiji od idealnih itd. Ponekad (često?) ističu društveni aspekt grupnih vožnji, tj. druženje na biciklu. Bitno je da se unapredi zdravlje, druži na točkovima, provoza u samoći radi razbistravanja glave, napravi turističko putovanj©e, poboljša linija i sl.
Društveno izuzetno loše prihvaćena kategorija biciklizma, često viđena kao gubljenje vremena za dokone ili detinjasto ponašanje. Ponekad se tumači i kao pokazatelj slabog finansijskog stanja bicikliste.
3. Biciklisti profesionalci. Osobe koje treniraju biciklizam u klubu, pod vođstvom trenera. Prelaze velike kilometraže mesečno i godišnje, vode računa o treniranju u zimskom periodu, o ishrani, o mehanici bicikla. Velika većina se bavi drumskim biciklizmom, mnogo manje njih planinskim. U grupnim vožnjama je momenat druženja u drugom planu, a najbitnije je pravilno odraditi trening. Najbrža grupa biciklista.
Bitno je da se postignu što bolji rezultati na trkama, ali i uživa u elegantnom jezdenju drumovima u znoju tela svog i snagom mišića svojih. Društveno ne sjajno prihvaćena kategorija, tek malo bolje prihvaćena od 2. grupe.
Grupe nisu međusobno podeljene ogradom pa pojedinci mogu da se premeštaju iz grupe u grupu/podgrupu, menjaju ambicije i navike itd.
NAPOMINJEM svima koji su pročitali da imaju u vidu da je ovo moje subjektivno mišljenje napisano u jednom dahu i sigurno sa dosta nedostataka, ispuštenih činjenica i zapažanja, generalizacija. Znam da bi ostali forumaši mogli uputiti mnoogo komentara na tekst, ali ih molim da to ne čine već napišu sopstveni pogled na temu po svojoj meri.
P.S. Verujem da bi meni kao rekreativcu veoma koristili saveti od profesionalca prilagođeni mojoj ambiciji i planiranim resursima (vreme, novac, volja) namenjenim toj aktivnosti. I sama uočavam dosta problema tokom sezone izazvanih pretežno neadekvatnim planiranjem vožnji. Pritom nemam mogućnosti da plaćam časove niti imam ambicije da se učlanim u klub.
Sa druge strane, da bi mene taj profesionalac posavetovao, potrebno je da on bude u stanju da odvoji vreme za mene, a to će moći pod uslovom da:
- ga država plaća da bi mogao da savetuje one koji žele savet (– ovome se niko ne nada u Srbiji),
- ga ja plaćam.
Podrazumeva se da je korektno da se treneru plati što će potrošiti vreme (najdragoceniju valutu koju bilo ko može da ima). S druge strane, ja ne želim/ne mogu da plaćam.
Kako ćemo to da pomirimo?
Pozdrav svima
Vožnja na biciklu u pragmatske, rekreativne ili profesionalno-sportske svrhe.
U biciklizmu, grubo rečeno, imamo tri podvarijante:
1. Nužno transportovanje od tačke A do tačke B po hleb i novine.
Transportovanje je motivisano gotovo isključivo namerom da se čovek, umesto hodanja, a sa manje utrošene energije i vremena, prebaci sa jednog na drugo mesto. Onaj ko bicikl koristi u te svrhe, nikada neće izaći da se provoza da bi se provozao ili zato što će to koristiti njegovom zdravlju. Gotovo po pravilu nisu zainteresovani za održavanje bicikla ili raspitivanje o pravilnom sedenju na biciklu i tehnici vožnje. Bitno je da se zadnjica smesti na sedište i da se odradi transportni zadatak. Društveno odlično prihvaćen vid korišćenja bicikla.
2. Biciklisti rekreativci koji ne treniraju u klubu niti pod vođstvom profesionalnog trenera i nemaju ozbiljnih aspiracija ka postizanju takmičarskih rezultata. Osim što koriste bicikl u svrhe kao 1. grupa, biciklisti rekreativci rado sednu na bicikl da se provozaju iz užitka, zbog zdravstvenog benefita ili radi jednodnevnog ili višednevnog cikloturizma (drumskog ili planinskog).
U ovu široku kategoriju (koja se opet može podeliti na dosta podkategorija) spadaju biciklisti koji jednom u mesecu sednu na bicikl i provozaju 10 kilometara, ali i biciklisti koji voze gotovo svakodnevno i godišnje prelaze i do 20.000 km. Obično veoma zainteresovani za mehaniku bicikla, posvećeno održavaju isti i uglavnom dobro upoznati sa osnovama korišćenja bicikla (visina sedišta, kadenca, osnovna oprema itd.). Dosta su dobro upoznati i sa pravilnom sportskom ishranom, a često primenjuju samo delimično ili nikako jer im nisu bitni vrhunski rezultati, maksimalni mišićni
rast, smanjenje procenta masti u telu, postizanje maksimalne izdržljivosti, rad na kondiciji u zimskim mesecima, razvijanje svih mišićnih grupa itd.; često se ne istežu pre ili posle vožnje. Rado bi poboljšali svoje performanse, ali unapred znaju i ne kriju da nemaju namere da posvete
previše novca i/ili vremena da bi se optimalno hranili i vežbali (tu spadam i JA). Uglavnom nisu strogo dosledni u ritmu treniranja već se vode faktorima kao što su količina slobodnog vremena, posvećivanje vremena drugim obavezama, povremeno lenjost, vremenski uslovi lošiji od idealnih itd. Ponekad (često?) ističu društveni aspekt grupnih vožnji, tj. druženje na biciklu. Bitno je da se unapredi zdravlje, druži na točkovima, provoza u samoći radi razbistravanja glave, napravi turističko putovanj©e, poboljša linija i sl.
Društveno izuzetno loše prihvaćena kategorija biciklizma, često viđena kao gubljenje vremena za dokone ili detinjasto ponašanje. Ponekad se tumači i kao pokazatelj slabog finansijskog stanja bicikliste.
3. Biciklisti profesionalci. Osobe koje treniraju biciklizam u klubu, pod vođstvom trenera. Prelaze velike kilometraže mesečno i godišnje, vode računa o treniranju u zimskom periodu, o ishrani, o mehanici bicikla. Velika većina se bavi drumskim biciklizmom, mnogo manje njih planinskim. U grupnim vožnjama je momenat druženja u drugom planu, a najbitnije je pravilno odraditi trening. Najbrža grupa biciklista.
Bitno je da se postignu što bolji rezultati na trkama, ali i uživa u elegantnom jezdenju drumovima u znoju tela svog i snagom mišića svojih. Društveno ne sjajno prihvaćena kategorija, tek malo bolje prihvaćena od 2. grupe.Grupe nisu međusobno podeljene ogradom pa pojedinci mogu da se premeštaju iz grupe u grupu/podgrupu, menjaju ambicije i navike itd.
NAPOMINJEM svima koji su pročitali da imaju u vidu da je ovo moje subjektivno mišljenje napisano u jednom dahu i sigurno sa dosta nedostataka, ispuštenih činjenica i zapažanja, generalizacija. Znam da bi ostali forumaši mogli uputiti mnoogo komentara na tekst, ali ih molim da to ne čine već napišu sopstveni pogled na temu po svojoj meri.
P.S. Verujem da bi meni kao rekreativcu veoma koristili saveti od profesionalca prilagođeni mojoj ambiciji i planiranim resursima (vreme, novac, volja) namenjenim toj aktivnosti. I sama uočavam dosta problema tokom sezone izazvanih pretežno neadekvatnim planiranjem vožnji. Pritom nemam mogućnosti da plaćam časove niti imam ambicije da se učlanim u klub.
Sa druge strane, da bi mene taj profesionalac posavetovao, potrebno je da on bude u stanju da odvoji vreme za mene, a to će moći pod uslovom da:
- ga država plaća da bi mogao da savetuje one koji žele savet (– ovome se niko ne nada u Srbiji),
- ga ja plaćam.
Podrazumeva se da je korektno da se treneru plati što će potrošiti vreme (najdragoceniju valutu koju bilo ko može da ima). S druge strane, ja ne želim/ne mogu da plaćam.
Kako ćemo to da pomirimo?
Pozdrav svima
Today is always here.
Tomorrow, never.
Tomorrow, never.
#13
pri3rak
-
- Members
-
- 3504 posts
- LocationBeograd
Postavljeno 04 December 2012 - 12:05 AM
Za prvo si u pravu, za drugo delimicno. Neko ko prelazi vise (20) kkm godisnje spada ili u medju teske prsotine ili pak medju fantasticno organizovane i sretne ljude ciji su prihodi veci od rashoda. Naravno znamo kojih ima viseDruštveno izuzetno loše prihvaćena kategorija biciklizma, često viđena kao gubljenje vremena za dokone ili detinjasto ponašanje. Ponekad se tumači i kao pokazatelj slabog finansijskog stanja bicikliste.
Umesi mu tortuKako ćemo to da pomirimo?
Inace previdela si hipstere, ekoljube i drustveno odgovorne bicikliste modernih gradjanstvenih inicijativa. U nasoj sredini posve nov sloj koji cine moderna urbana dece, koja bi da menjaju svet zeljom da mu prepolove broj tockova, ali da ih to ne kosta mnogo, da lici na zurku i da napregnu ne vise od misa tastature i fotoaparata
Koliko se da videti uglavnom drustveni background, znanje o mehanici tuzno do ocajno, osecaj za saobracaj takodje, ali su zato mnogo emotivni.
#14
Zlivuk
-
- Members
-
- 65 posts
Postavljeno 04 December 2012 - 12:21 AM
Имамо проблем:
прелазим 15000 км годишње и ја мислим да сам Фантастично Организована Прсотина (ФОП), док моја жена
мисли да сам Лоше Организована Прсотина (ЛОП). Помагајте, шта ми је чинити? Расходи нису битни - само да видим да ли сам ФОП или ЛОП?
прелазим 15000 км годишње и ја мислим да сам Фантастично Организована Прсотина (ФОП), док моја жена
мисли да сам Лоше Организована Прсотина (ЛОП). Помагајте, шта ми је чинити? Расходи нису битни - само да видим да ли сам ФОП или ЛОП?
#16
MACANFRANCUSKA
-
- Members
-
- 72 posts
Postavljeno 04 December 2012 - 07:56 PM
Dobro vece,
Kao sto sam vam obecao na pocetku ovog foruma namera mi je koliko je u mojoj mogusnosti, s'obzirom na profesinalne obaveze, da vam prenesem jedan deo mog tehnickog znanja vezanog za biciklisticki sport.
Prva etapa transfera je vezana za istoriju pomenute fizicke aktivnosti pa bih, ako vam odgovara, krenuo pod hitno sa kondenzovanim ekspozeom.
BICIKLIZAM I NJEGOV POCETAK
Ova sazeta retrospektiva ima za cilj da vam trasira principalne evenmente koji su markirali, obelezili, istoriju biciklizma.
Cinjenica je da su kontribucije "pionira" kao sto su Drais, Kirkpatrick Macmillan ili cuveni pierre Michaux bile esencielne, ali ni dan danas ni jedan od specialist biciklistickog sporta nije u mogucnosti da vam kaze ko je izmislio bicikl.
Kad razmotrimo takvu cinjenicu, dolazimo u situaciju da konstatujemo da su osnovni konstruktivni elementi ove masine - dva tocka, upravljac ("guidon") i pedale - videli dan u vremenskom periodu od nekoliko decenija, a da je nas aktuelni bicikl proizvod velikog broja postepenih ameljioracija.
Dakle, da bi smo anticipirali buducnost ovog kompleksnog tehnickog proizvoda kao i biciklizma (generalno receno), bilo bi iteligento da se upoznamo sa prosljoscu ovog o koliko interesantnog sporta.
Sve je krenulo pocetkom XIX veka, kada je 1817 godine baron Karl-Friedrich Drais von Sauerbronn registrovao patent masine sastavljene od drvenog kadra, sa fiksiranim zadnjim i direktivnim prednjim tockom.
Ova "draisienne" masina je inspirisala mnoge druge, similerne, od kojih su najpoznatiji "dandy-horses" (konjici dandija, sik londonskih dzentlemena viktorijske velike britanije).
Jos uvek se ne radi o "pravim" biciklima vec o masinama cija je propulsija bila osigurana gurajuci ih nogama, tj. hodajuci.
Trebalo se cekati dve decenije i 1839 godina. Kirkpatrick Macmillan, skotski kovac, je konstruisao prvi bicikl ciji je zadnji tocak akcioniran pedalama. Nije bas toliko ni bio efikasan ali je pokrenu fantastican kreativan procesus koji se ni do dan danas nije zaustavio.
U Velikoj Britaniji, Thompson 1845 patentuje "cev napunjenu vazduhom" sto markira prvi pokusaj kreacije pneumatika.
1861, parizki "carrossier" (zao mi je ali i na Francuskom razmisljam) Pierre Michaux je adaptirao takozvane "manivelle" (tj. "kurble") i pedale na prednjem tocku "dandy-horse"-a.
Napokon, na stotine "volicipedes"-a su se pojavili po Evropi.
Osam godina kasnije, 31 maja 1869 se odrzava prvo takmicenje "velocipeda" u parku Saint-Cloud u Parizu.
Pobednik trke je bio Englez James Moore.
Nekoliko meseci kasnije je organizovana prva sportska manifestacije koja je povezivala dva grada, Pariz a Rouen (koja i dan danas postoji).
Jovo na novo, ista prica, isti Englez na prvom postolju prevalivsi 123 km prosecnom brzinom od 12 km/h.
Proliferacija takmicenja je dovela do toga da se sve vise i vise investiralo na istrazivanja kako bi se proizvodile sve brze i brze masine. Dijametar tockova je postao univerzalan i determinisan distancom koju je predje jednim kompletnim obrtajem pedale.
Prvo Svetsko prvenstvo na pisti je odrzano u Velikoj Britaniji 1874.
Prvi klub, "union velocipedique" je registrovan 1881 godine u Francuskoj.
"Pars-Roubaix" je lansiran 1896 i do dan dans ostaje kao jedna od najstarijih sportski manifestacija, kao i "Pars-Bordeaux" - "Bordeaux-Paris".
Akceleracija invencija je markirana pojavom Staley-evog "sigurnog cikla" i velikim skokom u budicnost zahvaljujuci John Boyd Dunlop-u i njegovom patentu za "pneumatike".
XX vek je svedok rodjenja jednog od najpoznatijih svetskih takmicenja.
1903 godine, direktor casopisa "L'Auto" - Henri Degrange (rekrdman na sat - 1893) i Victor Goddet, krecu 1 jula 1903 godine putevima Francuske.
"Tour de France" je rodjen.
1"-og maja 1909 su se Italijani probudili, i "La Gazzetta dello Sport" odlucuje da ubrza lansiranje
etapne trke "Giro d'Italia".
Od 1914 do 1919, bicikl je prevozno sredstvo trupa koje su se angazovale u "Velikom ratu".
1927 gospodin Trullio Campagnolo, bivsi biciklista, izumlja tocak sa brzim blokiranjem. Nije mu bilo dosta pa nam pomenuti kreira menjac 1933.
Fanatika nikad dosta, pa im i na pamet padne da registruju patent aktualnog lanca i to vec 1938.
Na pragu drugog svetskog rata, vruce glave su se smirile. Sa ekonomskom krizom i burnim istorijskim vremenima ostala je zabava kao jedino resenje kako bi populacija zaboravila svakodnevne tegobe.
Veliki vozaci, kao sto su italijan Fausto Coppi i francuz Jean Robic, animiraju drumove Evrope punih 15 godina, pocevsi sa 1940.
Od 1950, biciklizam se profesionalizuje.
Zene pocinu sa ucestvovanjem na svetskom prvenstvu, po prvi put (s'odobrenjem od strane sovinista) krajem 1958.
Od '60 do '70, napredak je okrenut audiovizuelnim medijskim pokusajima direktnog prenosa trka, kao i pojavom pradede aktuelnog "MTB"-a.
Od '80 do '90, se pojavljuju nove metode treniranja koje su omogucile Jeannie Longo da dominira Svetko prvenstvo u zenskom biciklizmu.
Pocetkom '90, su lansirane prve automatske pedale za "MTB" kao teleskopna viljuska. "MTB" je suspendovan na amortizerima, zenske sisaju muske u spustu na Svetskom Prvenstvu... Graeme Obree, sklapa bicikl od plasticnih vodovodnih cevi dostizuci novi svetski rekord na sat voznje.... a mi seljaci na Balkanu rat ratujemo.
XXI vek zivite pa i sami ucestvujete na pisanju istorije. Verujem da ste literarno bogati i dostojni poverenja izdavackih kuca. Sada kad ste koliko-toliko otkrili poreklo i izvore biciklizma neka vam se zedj nikada ne ugasi.
Kao sto imamo obicaj da kazemo u Francuskoj:
"Otvorenost duha nije sinonime otvaranja (razbijanja) glave."
, zato nosite zastitnu kacigu kad ste na biciklu i verujem vam na rec... kad mi kazete da uzivate u prijatnoj voznji.
Sve najbolje
MACAN
Kao sto sam vam obecao na pocetku ovog foruma namera mi je koliko je u mojoj mogusnosti, s'obzirom na profesinalne obaveze, da vam prenesem jedan deo mog tehnickog znanja vezanog za biciklisticki sport.
Prva etapa transfera je vezana za istoriju pomenute fizicke aktivnosti pa bih, ako vam odgovara, krenuo pod hitno sa kondenzovanim ekspozeom.
BICIKLIZAM I NJEGOV POCETAK
Ova sazeta retrospektiva ima za cilj da vam trasira principalne evenmente koji su markirali, obelezili, istoriju biciklizma.
Cinjenica je da su kontribucije "pionira" kao sto su Drais, Kirkpatrick Macmillan ili cuveni pierre Michaux bile esencielne, ali ni dan danas ni jedan od specialist biciklistickog sporta nije u mogucnosti da vam kaze ko je izmislio bicikl.
Kad razmotrimo takvu cinjenicu, dolazimo u situaciju da konstatujemo da su osnovni konstruktivni elementi ove masine - dva tocka, upravljac ("guidon") i pedale - videli dan u vremenskom periodu od nekoliko decenija, a da je nas aktuelni bicikl proizvod velikog broja postepenih ameljioracija.
Dakle, da bi smo anticipirali buducnost ovog kompleksnog tehnickog proizvoda kao i biciklizma (generalno receno), bilo bi iteligento da se upoznamo sa prosljoscu ovog o koliko interesantnog sporta.
Sve je krenulo pocetkom XIX veka, kada je 1817 godine baron Karl-Friedrich Drais von Sauerbronn registrovao patent masine sastavljene od drvenog kadra, sa fiksiranim zadnjim i direktivnim prednjim tockom.
Ova "draisienne" masina je inspirisala mnoge druge, similerne, od kojih su najpoznatiji "dandy-horses" (konjici dandija, sik londonskih dzentlemena viktorijske velike britanije).
Jos uvek se ne radi o "pravim" biciklima vec o masinama cija je propulsija bila osigurana gurajuci ih nogama, tj. hodajuci.
Trebalo se cekati dve decenije i 1839 godina. Kirkpatrick Macmillan, skotski kovac, je konstruisao prvi bicikl ciji je zadnji tocak akcioniran pedalama. Nije bas toliko ni bio efikasan ali je pokrenu fantastican kreativan procesus koji se ni do dan danas nije zaustavio.
U Velikoj Britaniji, Thompson 1845 patentuje "cev napunjenu vazduhom" sto markira prvi pokusaj kreacije pneumatika.
1861, parizki "carrossier" (zao mi je ali i na Francuskom razmisljam) Pierre Michaux je adaptirao takozvane "manivelle" (tj. "kurble") i pedale na prednjem tocku "dandy-horse"-a.
Napokon, na stotine "volicipedes"-a su se pojavili po Evropi.
Osam godina kasnije, 31 maja 1869 se odrzava prvo takmicenje "velocipeda" u parku Saint-Cloud u Parizu.
Pobednik trke je bio Englez James Moore.
Nekoliko meseci kasnije je organizovana prva sportska manifestacije koja je povezivala dva grada, Pariz a Rouen (koja i dan danas postoji).
Jovo na novo, ista prica, isti Englez na prvom postolju prevalivsi 123 km prosecnom brzinom od 12 km/h.
Proliferacija takmicenja je dovela do toga da se sve vise i vise investiralo na istrazivanja kako bi se proizvodile sve brze i brze masine. Dijametar tockova je postao univerzalan i determinisan distancom koju je predje jednim kompletnim obrtajem pedale.
Prvo Svetsko prvenstvo na pisti je odrzano u Velikoj Britaniji 1874.
Prvi klub, "union velocipedique" je registrovan 1881 godine u Francuskoj.
"Pars-Roubaix" je lansiran 1896 i do dan dans ostaje kao jedna od najstarijih sportski manifestacija, kao i "Pars-Bordeaux" - "Bordeaux-Paris".
Akceleracija invencija je markirana pojavom Staley-evog "sigurnog cikla" i velikim skokom u budicnost zahvaljujuci John Boyd Dunlop-u i njegovom patentu za "pneumatike".
XX vek je svedok rodjenja jednog od najpoznatijih svetskih takmicenja.
1903 godine, direktor casopisa "L'Auto" - Henri Degrange (rekrdman na sat - 1893) i Victor Goddet, krecu 1 jula 1903 godine putevima Francuske.
"Tour de France" je rodjen.
1"-og maja 1909 su se Italijani probudili, i "La Gazzetta dello Sport" odlucuje da ubrza lansiranje
etapne trke "Giro d'Italia".
Od 1914 do 1919, bicikl je prevozno sredstvo trupa koje su se angazovale u "Velikom ratu".
1927 gospodin Trullio Campagnolo, bivsi biciklista, izumlja tocak sa brzim blokiranjem. Nije mu bilo dosta pa nam pomenuti kreira menjac 1933.
Fanatika nikad dosta, pa im i na pamet padne da registruju patent aktualnog lanca i to vec 1938.
Na pragu drugog svetskog rata, vruce glave su se smirile. Sa ekonomskom krizom i burnim istorijskim vremenima ostala je zabava kao jedino resenje kako bi populacija zaboravila svakodnevne tegobe.
Veliki vozaci, kao sto su italijan Fausto Coppi i francuz Jean Robic, animiraju drumove Evrope punih 15 godina, pocevsi sa 1940.
Od 1950, biciklizam se profesionalizuje.
Zene pocinu sa ucestvovanjem na svetskom prvenstvu, po prvi put (s'odobrenjem od strane sovinista) krajem 1958.
Od '60 do '70, napredak je okrenut audiovizuelnim medijskim pokusajima direktnog prenosa trka, kao i pojavom pradede aktuelnog "MTB"-a.
Od '80 do '90, se pojavljuju nove metode treniranja koje su omogucile Jeannie Longo da dominira Svetko prvenstvo u zenskom biciklizmu.
Pocetkom '90, su lansirane prve automatske pedale za "MTB" kao teleskopna viljuska. "MTB" je suspendovan na amortizerima, zenske sisaju muske u spustu na Svetskom Prvenstvu... Graeme Obree, sklapa bicikl od plasticnih vodovodnih cevi dostizuci novi svetski rekord na sat voznje.... a mi seljaci na Balkanu rat ratujemo.
XXI vek zivite pa i sami ucestvujete na pisanju istorije. Verujem da ste literarno bogati i dostojni poverenja izdavackih kuca. Sada kad ste koliko-toliko otkrili poreklo i izvore biciklizma neka vam se zedj nikada ne ugasi.
Kao sto imamo obicaj da kazemo u Francuskoj:
"Otvorenost duha nije sinonime otvaranja (razbijanja) glave."
, zato nosite zastitnu kacigu kad ste na biciklu i verujem vam na rec... kad mi kazete da uzivate u prijatnoj voznji.
Sve najbolje
MACAN
#17
MACANFRANCUSKA
-
- Members
-
- 72 posts
Postavljeno 05 December 2012 - 10:37 AM
Dobar dan clanovi foruma "cikloberze",
Zakazujem vam sastanak za subotu 8 decembar. S'obzirom na obaveze nisam u mogucnosti da vam se ranije obratim, ali vam nagovestavam da cu vam ekspozirati deo informacija vezanih za "tehnologiju" biciklistickog sporta.
Ovo podglavlje ce bit sastavljeno od izvesno broja sekcija sazetog tipa ciji cilj je da vam otkrije i da vas famijalizuje sa "zajenickim" jezikom i terminima koje se koriste u biciklistickom sportu bili vi rekreativni ili redovni vozaci.
Dakle, cujemo se krajem nedelje a dotle vam zelim sve najbolje.
Pozdrav iz Francuske
A+
MACAN
Zakazujem vam sastanak za subotu 8 decembar. S'obzirom na obaveze nisam u mogucnosti da vam se ranije obratim, ali vam nagovestavam da cu vam ekspozirati deo informacija vezanih za "tehnologiju" biciklistickog sporta.
Ovo podglavlje ce bit sastavljeno od izvesno broja sekcija sazetog tipa ciji cilj je da vam otkrije i da vas famijalizuje sa "zajenickim" jezikom i terminima koje se koriste u biciklistickom sportu bili vi rekreativni ili redovni vozaci.
Dakle, cujemo se krajem nedelje a dotle vam zelim sve najbolje.
Pozdrav iz Francuske
A+
MACAN
čekam(o) nastavak =D>
#19
MACANFRANCUSKA
-
- Members
-
- 72 posts
Postavljeno 10 December 2012 - 09:47 AM
Izvinjavam vam se za zakasnjenje.
Na zalost moracete malo duze da pricekate jer sam u izvesnoj guzvi...
Profesionalne obaveze na prvom mestu... ostalo kad nadjem dovoljno slobodnog vremena.
Timske peripecije, sponzorski zahtevi... finansijske obaveze.... itd.
Sta da vam kaazem osim cinjenice da i sami znate kako to ide.
S'postovanjem
MACAN
Na zalost moracete malo duze da pricekate jer sam u izvesnoj guzvi...
Profesionalne obaveze na prvom mestu... ostalo kad nadjem dovoljno slobodnog vremena.
Timske peripecije, sponzorski zahtevi... finansijske obaveze.... itd.
Sta da vam kaazem osim cinjenice da i sami znate kako to ide.
S'postovanjem
MACAN
#20
MACANFRANCUSKA
-
- Members
-
- 72 posts
Postavljeno 14 December 2012 - 08:47 AM
Dobro jutro,
Zeleo bih definitivno da zavrsim sa pricom i polemikama. Mislim da sam dovoljno "kesirao" pa cu, kao i u biciklizmu (sa takticke tacke polja observacije), udariti "kontru" kako bi protresao "peleton" foruma ovog interesantnog i korisnog sajta.
Ako su cinjenice da se "protreslo drvo" i da se rodio "mis", zamislite proporcionalni koeficijenat kad je u pitanju baobab ili sekvoja.
Mnogi bi bili ponosni naslovom teme "Mnogo danas ima Macana, francuza, strucnjaka". Neki bi se dicili sto sa moje eticke tacke gledista bas to toliko i nije korektan pristup.
Cak sta vise, mnogo toga bih i ja od vas imao da naucim (u pozitivnom smislu) bna drugim poljima ali cu se drzati onoga sto mi je profesionalna sportska aktivnost.
Ako zelite da budete svedoci "napredka" u bilo kom domenu, budite osnova "promene". mislim da je doslo vreme unapredjenja biciklistickog sporta (kao rekreativne i takmicarske fizicke aktivnosti) u Srbiji.
Kolektivne i individualne "igre sa loptom" su fantasticno napredovale i federisale Srpski narod. Novak Djokovic je fantastican primer investicije u sportsko znanje, rad i trud.
Biciklizam, po svojoj naturi, je dostupan velikom broju populacije. Znajuci da je ovaj sport relativno "besplatan", jer neplacate ulaze na stadione ili bilo koje sportske infrastrukture, i da imate slobodu pokretanja... smatrajte se privilegovanim i kad i koliko god vam vrenski periodi omogucavaju, uzivajte, druzite se, izmenjujte misljenja i aktivno ucestvujte na promociji ove sportske grane.
Buducnost pripada onima koji nas nasledjuju... Nasim pokolenjima, nasem narodu i nasim drzvanim institucijama cije je osnovni zadatak vezan za izlazak u susret onima kojima je potrebna svakodnevna pomoc.
Moralna mi je obaveza da vam prenesem svoje iskustvo. Kao sto sam i naglasio, "prijatlj nije onaj koji daje da jedes, vec onaj ko te nauci kako da lovis" (hvala Sule, druze moj).
Ako ste zeljni da ucestvujete, ako vas moj rad koliko-toliko interesuje, na vasoj sam dispoziciji sa zeljom da bude sto vise lovaca koji ce krstariti drumovima evrope.
Znajuci da je moje vreme dragoceno i da je "modularnog" tipa, bice perioda kad bi smo aktivno pristupljali razmotrenju izvesnih cinjenica i pragmaticnom pristupu rsavanja specificnih problema... zato vas molim da budete strpljivi... konkretni, sazeti i mudri.
Na osnovu vasih zelja i odgovora vezanih za saradnju i napredak, angazujem se da donesem sto je moguce pre pozitivnu ili negativnu odluku relativnu za moju participacij na forumima "cikloberze".
S'postovanjem
MACAN
Zeleo bih definitivno da zavrsim sa pricom i polemikama. Mislim da sam dovoljno "kesirao" pa cu, kao i u biciklizmu (sa takticke tacke polja observacije), udariti "kontru" kako bi protresao "peleton" foruma ovog interesantnog i korisnog sajta.
Ako su cinjenice da se "protreslo drvo" i da se rodio "mis", zamislite proporcionalni koeficijenat kad je u pitanju baobab ili sekvoja.
Mnogi bi bili ponosni naslovom teme "Mnogo danas ima Macana, francuza, strucnjaka". Neki bi se dicili sto sa moje eticke tacke gledista bas to toliko i nije korektan pristup.
Cak sta vise, mnogo toga bih i ja od vas imao da naucim (u pozitivnom smislu) bna drugim poljima ali cu se drzati onoga sto mi je profesionalna sportska aktivnost.
Ako zelite da budete svedoci "napredka" u bilo kom domenu, budite osnova "promene". mislim da je doslo vreme unapredjenja biciklistickog sporta (kao rekreativne i takmicarske fizicke aktivnosti) u Srbiji.
Kolektivne i individualne "igre sa loptom" su fantasticno napredovale i federisale Srpski narod. Novak Djokovic je fantastican primer investicije u sportsko znanje, rad i trud.
Biciklizam, po svojoj naturi, je dostupan velikom broju populacije. Znajuci da je ovaj sport relativno "besplatan", jer neplacate ulaze na stadione ili bilo koje sportske infrastrukture, i da imate slobodu pokretanja... smatrajte se privilegovanim i kad i koliko god vam vrenski periodi omogucavaju, uzivajte, druzite se, izmenjujte misljenja i aktivno ucestvujte na promociji ove sportske grane.
Buducnost pripada onima koji nas nasledjuju... Nasim pokolenjima, nasem narodu i nasim drzvanim institucijama cije je osnovni zadatak vezan za izlazak u susret onima kojima je potrebna svakodnevna pomoc.
Moralna mi je obaveza da vam prenesem svoje iskustvo. Kao sto sam i naglasio, "prijatlj nije onaj koji daje da jedes, vec onaj ko te nauci kako da lovis" (hvala Sule, druze moj).
Ako ste zeljni da ucestvujete, ako vas moj rad koliko-toliko interesuje, na vasoj sam dispoziciji sa zeljom da bude sto vise lovaca koji ce krstariti drumovima evrope.
Znajuci da je moje vreme dragoceno i da je "modularnog" tipa, bice perioda kad bi smo aktivno pristupljali razmotrenju izvesnih cinjenica i pragmaticnom pristupu rsavanja specificnih problema... zato vas molim da budete strpljivi... konkretni, sazeti i mudri.
Na osnovu vasih zelja i odgovora vezanih za saradnju i napredak, angazujem se da donesem sto je moguce pre pozitivnu ili negativnu odluku relativnu za moju participacij na forumima "cikloberze".
S'postovanjem
MACAN
Attached Thumbnails
0 članova čita ovu temu
0 članova, 0 gosta, 0 anonimnih korisnika
