Isli smo na more u Bugarsku vozili smo tamo na kolima oba bicikla, izvozali se u pauzama kupanja, niko ih nije ni pogledao. Isli smo u Hrvatsku takodje smo ih vozili tamo, na nosacima...nigde nista, niko ih nije dirao ni u dvoristu na kolima, niti privezane uz stub.
Medjutim....na domacem terenu uvek neka neprijatna iznenadjenja.
U subotu smo kasno krenuli iz Hrvatske, presli granicu jako kasno i odlucili da prespavamo kod rodjaka u Busijama. Dosli smo kod njih u 1h ujutro po mrklom mraku. Zive u mirnoj ulici, mnoge kuce nisu ni useljene, a na ulici nije bilo zive duse (posle je sestra rekla kad smo ulazili u dvoriste da je videla tri momka kako stoje nedaleko, mi ih nismo primetili).
Bili smo umorni od puta i nisu nam se skidali bicikli sa nosaca, pa smo (Bogu dragom hvala) samo sajlom ih dodatno spojili za prednje tockove.
Moram napomenuti da je zet radio kao policajac, sad radi kao obezbedjenje, znaci mlad covek koji je uvek naoruzan, i u dvoristu je zenka vucjaka, koja zalaje i na najmanji sum. Upravo zbog toga, nam je skidanje bicikla delovalo kao veliko cimanje jer "Ko ce pored pustenog psa i zeta da se usudi...".
Lopovi su po svemu sudeci snimili nas kasni dolazak, pritajili se, cekali da se svetla oko kuce ugase i krenuli na posao. Oko pola 5h ujutro zet je cuo cudno lupkanje i sumove, pomislio je da kerusa nesto lupa oko ograde. Medjutim posle nekoliko minuta se to ponovilo jos sumnjivije pa je upalio svetlo i istrcao ispred kuce. Nasa dva bicikla su bila skinuta sa kola, i prebacena preko druge strane ograde sve i dalje povezani sa sajlom, kuja nije bila nigde na vidiku, a jedan od lopova se upravo bio vratio u dvoriste po njihov, znaci treci biciklo koji je bio dublje u dvoristu. U trenutku kad su ga videli obojica su istrcali i smugnuli, cula su se lupa vrata i kola su dala po gasu. (Treci je cekao u kolima parkiran na par metara dalje). Tada je zet vratio bicikle nazad u dvoriste, i zakljucao ih svo troje u garazu. A kuju je nasao kako se trese sklupcana kod ograde. Jadna zivotinja sutradan je bila u ocajnom stanju, lezala je, glasa nije pustala, naduvenog stomaka. Zakljucili smo da su joj verovatno bacili nesto da pojede sa ko zna kakvim dodatkom, sto ju je onesposobilo i tako sprecilo da lavezom najavi njihov dolazak. Bicikli su spaseni, zahvaljujuci lakom snu naseg zeta, dobrano su izgreani usled skidanja sa nosaca, kola su takodje izgrebana....ali ne zalimo se! Da nije bilo reakcije u zadnji cas, vec bi ujutro bili negde na pijacama spremni za prodaju!
Bili smo van sebe od besa, sto smo tako olako, maltene nadohvat ruke ostavili bicikle, ubedjeni da je sve osigurano. Nas zakljucak je da su lopovi bili pocetnici (nije nam jasno kako nisu skinuli sajlu, i olaksali sebi posao, vec sy sa krova automobila njih dvojica u isto vreme skidali povezane bicikle, sto je vrlo zapetljan posao, kola su bas visoka, mi se namucimo dok ih pojedinacno skinemo, moramo da otvorimo vrata i stanemo na gaziste...).
Imali smo ludu srecu, i vise nam na pamet ne pada da ih bilo gde ostavljamo.
Ziveo zet, i neka vase bicikle prati sreca.
spasili bi tako i sve ostalo od dva (verovatno narkomanska) smrada koji će pre ili kasnije uraditi tako nešto opet...
.
.
Srecom pa je sve imalo srecan kraj. Jedino se pitam sta je bilo sa vucjakom? Da li se oporavio?
.
.
