42 odgovora na ovu temu

[pri3rak]

po meni to remeti smisao bicikla kao sredstva pokretanog ljudskom energijom, ali
očigledno to ne predstavlja problem bici organizaciji.

Tesko ... I sa elektro shiftovanjem je i dalje masina koja je 100% pokretana ljudskom energijom.E sad trik jeste sto vise nije direktno upravljana ljudskom energijom, i sto se moze povesti diskusija o kontrolabilnosti i observabilnosti takvog sistema ...

Следеће је вероватно касета са 12 зупчаника.

Verovatno, a ne bi me cudilo da odavno imaju spremljene sisteme i sa vise, kao i da im je poznata fizicka granica materijala do koje ima smisla umnozavati broj sajbni na kaseti.E sad ako je ta granica 12 i vise onda ce se nekoliko godina razvlaciti 11, pa ce doci 12 itd, a onda ce naravno po uzoru na mtb da otrkiju ponovo toplu vodu pa ce da se igraju sa po par zubaca gore /dole na pogonima ... I tako moras nekako wannabe-ima musti pare, a ovo je dokazano odlican nacin ...

Ипак - оно што мени највише боде очи је да Шимано никако не избацује карбонски погон - нешто што би рецимо било у рангу са овим: http://www.thm-carbo... ... icula.html

Clavicula-u na stranu, Shimano je imao avanturicu sa karbon matricom http://www.shimano.c... ... crank.html

[zare]

U cemu je karbonski pogon realno "bolji" od aluminijumskog. Razlika u tezini je mala i potpuno nebitna. Krutost aluminijumskog ne verujem da je osetno manja od karbonskog obzirom na debljinu aluminijuma koji se koristi. I sta nam onda ostaje nego cista sminka. Shimano to odlicno zna i ne ulazi u pricu sa karbonom i nece sve dok mu dobro ide prodaja sa aluminijumskim komponentama.

[gaja]

Clavicula-u na stranu, Shimano je imao avanturicu sa karbon matricom http://www.shimano.c... ... crank.html

Сећам се овога - чини ми се да је вожен овај погон на Туру 2008. или 2009. не сећам се тачно - али поента је да није био комплет карбонски него да је у суштини имао "скелет" од дуралуминијума а да је карбон додат преко и да је била прича да ће 7900 сигурно бити на тај фазон. Појавио се кратко у продаји цена му је била болесно висока (ако се добро сећам нешто око 700-800 евра)... А Клавикула по мерењима испада најбољи погон (торзиона крутост, маса итд. мрзи ме сад да тражим тестове погона из 2010.).

Жаре: па предност карбона је што за разлику од алуминијума нема временску динамичку издржљивост - него као и челик има трајну - другим речима код челика као и код карбона постоји оптерећење које практично може да носи неограничено.. алуминијум и његове легуре имају временску тј. одређени број оптерећења - колико год да су мала на крају "сморе" материјал..

http://en.wikipedia....i/Fatigue_limit

[zare]

Жаре: па предност карбона је што за разлику од алуминијума нема временску динамичку издржљивост - него као и челик има трајну - другим речима код челика као и код карбона постоји оптерећење које практично може да носи неограничено.. алуминијум и његове легуре имају временску тј. одређени број оптерећења - колико год да су мала на крају "сморе" материјал..

http://en.wikipedia....i/Fatigue_limit

Znam ja to. Ali to moze da bude bitno samo profesionalcu koji ce isti pogon da vozi npr 30000 km. A svi znamo da nece da ga vozi toliko vec ce da dobije nov mnogo pre nego sto aluminijum pocne da popusta. Kao sto ni onaj profesionalac koji vozi karbonski pogon nece ga voziti tih 30000 km .
Ni prosecnom a ni naprednom rekreativcu nece to biti bitno jer nece tako brzo i lako stici do kriticne tacke. A i da stigne, koliko ljudi se zamara time sto mu je pogon izgubio 5% krutosti .
Obrni, okreni, opet Shimano radi vrlo proracunato i pametno. Ne ulazi u pricu sa karbonom a mehanika mu opet zadovoljava potrebe profesionalaca.
Pa sad sta ko voli i moze da plati .

[karpkg]

Možda je Šimanovo izbegavanje karbonskog pogona i u sledećem:
Kao što je veliki proizvođač bicikističke opreme, Šimano je isto toliko veliki i u proizvodnji opreme za sportski ribolov. Neke serije nose ista imena u obe oblasti (Ultegra, na primer). Pošto je u ribolovnoj opremi primena karbonskih vlakana počela daleko ranije nego u biciklizmu, Šimano, a i drugi, su se veoma opekli u proizvodnji ribolovačkih čekrka u koju su za izradu kućišta, umesto aluminijuma, ubacili livene kompozitne legure. Rezultat je, sa malim izuzecima, bio katastrofalan, to po čvrstini mehaničkog sklopa, pogotovo u mestima na kojima se nalaze ležajevi, nije bilo ni prineti aluminijumu. Zato se kompozit zadržao samo u jeftinim čekrcima, a u skupljim serijama se ponovo vratilo metalu, samo su legure znatno poboljšane i to se sada radi od boktepita koje legure, samo je ultralako i čvrsto. Karbon, kevlar, boron , litijum i ostali laki elementi su itekako ostali u proizvodnji štapova. Ako štap izjednačimo sa ramom, a čekrk sa mehanikom, onda je potpuno jasna proizvođačka filozofija u obe oblasti paralelno. Interesantno je da su legure zupčanika zajedničke, odnosno ona crna legura je odavno još imala naziv XT. Poznato, zar ne?

[IgorN]

...Pošto je u ribolovnoj opremi primena karbonskih vlakana počela daleko ranije nego u biciklizmu...

Moze ovo malo detaljnije, pliz,
jer je to detalj koji mi skroz promakao?!
A zanimljiv je

[karpkg]

@Pri3rak
I utrošak energije za šaltovanje je neki utrošak energije, pa čak i ne zanemarljiv. Ako u jednom slučaju tu energiju trošiš iz organizma, a u drugom iz baterije, to svakako nije isto, pogotovo ne ravnopravno. Oko dopinga se stalno diže frka, a ovo niko i ne konstatuje.

[zare]

...Pošto je u ribolovnoj opremi primena karbonskih vlakana počela daleko ranije nego u biciklizmu...

Moze ovo malo detaljnije, pliz,
jer je to detalj koji mi skroz promakao?!
A zanimljiv je

Ja sam pecanje batalio pre 20-tak godina i tada je vec par godina bilo karbonskih stapova.

[pri3rak]

A ovo? Jeste da nije shimano, ali nije ne feng shui

@Pri3rak
I utrošak energije za šaltovanje je neki utrošak energije, pa čak i ne zanemarljiv. Ako u jednom slučaju tu energiju trošiš iz organizma, a u drugom iz baterije, to svakako nije isto, pogotovo ne ravnopravno. Oko dopinga se stalno diže frka, a ovo niko i ne konstatuje.

Slazem se ali, se ta energija ne koristi za pokretanje vec za upravljanje masine. E sad ne znam koliko je energija potrebna za saltanje menjaca uporediva sa energijom potrebnom za voznju npr neke brdske etape .

[karpkg]

Igore, još 1975, nemački proizvođač ribolovnog pribora DAM je izbacio seriju CF (carbon fibre) štapova, koji su sadržali umesto fiberglas (stakloplastičnih) vlakana, karbonsku strukturu zalivenu epoksidnim smolama. U toku '80ih to je ušlo u masovnu proizvodnju, dok su se još vozile gvozdene bicikle, čini mi se da ni aluminijum nije ušao u proizvodnju ramova. I u izradi skija je takođe u to vreme počeo da se koristi karbon i kevlar. Zašto je u biciklizam sve to ušlo znatno kasnije i ja bih voleo da znam, sigurno ima neki razlog. Samo znam da se kod štapova iz više delova, može lepo videti struktura vlakana i izrada i iznutra. To već ne bih nikako voleo da vidim na biciku.

[karpkg]

Kampanjolo ne proizvodi opremu za ribolov!
Šimano je svakako iskustva (čitaj:packe) iz jedne oblasti, preventivno primenio u drugoj.

[pri3rak]

To je jasno, ali pitanje je da li je danas to tehnicki smisleno i opravdano ...

[gaja]

Igore, još 1975, nemački proizvođač ribolovnog pribora DAM je izbacio seriju CF (carbon fibre) štapova, koji su sadržali umesto fiberglas (stakloplastičnih) vlakana, karbonsku strukturu zalivenu epoksidnim smolama. U toku '80ih to je ušlo u masovnu proizvodnju, dok su se još vozile gvozdene bicikle, čini mi se da ni aluminijum nije ušao u proizvodnju ramova. I u izradi skija je takođe u to vreme počeo da se koristi karbon i kevlar. Zašto je u biciklizam sve to ušlo znatno kasnije i ja bih voleo da znam, sigurno ima neki razlog. Samo znam da se kod štapova iz više delova, može lepo videti struktura vlakana i izrada i iznutra. To već ne bih nikako voleo da vidim na biciku.

Заборавио си и тениске рекете, а благо мени и Формулу 1 (до осамдесетих се углавном користио алуминијум за израду делова који су данас од угљеничних влакана - крила, кокпит, поклопац мотора, итд.). По мени - једини разлог може лежати у чињеници да је технологија била релативно нова, па док није почела масовнија производња није било економски оправдано - друго оправдање не видим - можда је проблем био и чињеница да су првобитни карбонски рамови били доста непоуздани. Код ДА-7900, морам да приметим карбон је доста скромно заступљен - задњи мењач и ручице кочница..

[gaja]

Да не отварам нову тему, ево шта СРАМ спрема за 2013:

http://www.bikeradar... ... aked-32565

[karpkg]

Gajo, nisam zaboravio, nego nisam upražnjavao tenis, a bogami ni Formulu, pa nisam pratio tačno periode uvođenja karbona. Ono što još znam je da velike hemijske firme, tipa Bayera, Ciba i dr. odavno proizvode karbonske strukture u vidu platana različitih struktura i mehaničkih karakteristika, koje posle proizvođači oblikuju i lepe smolama. Firma ISOSTAR je snabdevala većinu proizvođača skija potrebnim strukturama i to prema zahtevu kupca. Za BASSO bicikle je karbon radio Mitsubishi.
Onda su došlo Kinezi i sve je otišlo u ...Honduras!

[zeggerr]

Da sa kraja osamdesetih sam kupio svoje prvo veslo za kajak, bese napravljeno od karbona, kevlara i aramida od firme Lettmann. Od iste firme sam na pripremama imao prilke da veslam kevlarski camac, bio je izuzetnih karakteristika.
A evo i rama, po pisanjima prvi ili jedan od prvih karbon/kevlar ramova na svetu, napravljen 1986. godine. Nespada bas u lake biciklisticke skalamerije, ali je sada egozitka.

Attached Thumbnails

• 

[gaja]

Занимљиво је да су се карбонски рамови појавили релативно скромно и тихо, пошто углавном сваке године пратим Тур, сећам се да су и крајем деведесетих углавном вожени алу рамови..

[zeggerr]

Da, kao sto ste vec pominjali, octo je to klizav teren, pa niko nije hteo da navuce negativnu reklamu. Sada nema profi biciklizma bez karbona, a sve je popularniji i medju rekreativnim vozacima.

[IgorN]

@karpkg
zanimljiv mi je detalj da si kao "revolucionara" u ribolovackoj opremi naveo DAM
jednog od najvecih, najpoznatijih i najjacih proizvodjaca.
Cini mi se da se u bici svetu inovatori sve mali i nepoznati likovi, sanjari i zaludjenici
koji ili izrastu u industrije ili slavno nestanu da im se niko ni imena ne seca.
Da li je konkurencija u ribo-opremi toliko ostrija pa veliki lakse usvajaju novosti
ili to ima veze sa UCIjevim krutim stavovima oko tehnickih inovacija?
Retki su slucajevi kao menjackog sistema 5ROT (5cvreno) Kristofa Mutersa
koji je po mom misljenju jedina znacajna i uspela inovacija u poslednjih 5 godina
koja se na kraju ipak nasla u serijskoj proizvodnji kao Acros A-GE.

Cini mi se da se sve svelo na mlacenje prazne slame:
carbon5, carbon6, carbon7....
80, 90, 100, 120, 150....mm hoda
8, 9, 10, 11...brzina nazad
niko nista novo da uvede
sve mi se cini da smo pri kraju ovog dela puta

[karpkg]

Da, bara sve manja, krokodili sve veći...
Možda se svi pokolju, a možda im porastu krila, pa postanu zmajevi...