770 replies to this topic

[mel]

dobro, kad kažem, pri konstantnoj brzini se ne troše, hteo sam da kažem da najveći uticaj na potrošnju ima ubrzanje i usporenje gde se najveća sila ulaže a da ravnomerno pravolinijsko kretanje po ravnom zahteva minimalno ulaganje energije, tek da pokrije gubitke. I zanemarljivo je trošenje. I to sam rekao kao odgovor na Mićino poređenje dve brzine, više onako šaljivo.

 

nije koska, samo tvrdnja da veći uticaj na potrošnju ima masa vozača nego snaga koju ulaže, za iste kilometraže.

 

takođe, dva jednaka vozača po masi, više gume će potrošiti onaj koji više pređe ako se kreću po jednakim putevima.

 

i naravno da je ovo sve teorija jer ne postoje dva identična seta uslova.

[Pustolov_pb]

Balkan info, uživo
Sile podnebesja nisu uvrštene u jednačine primećujem

[mel]

lepo si primetio, nisu

[mel]

evo još jedan hint za razmišljanje, slabije se vozi više se teoretiše po ovakvom vremenu:

 

utrenirani biciklista koji ima snagu da ravnomernije rasporedi silu na pun krug okreta pedala mnogo manje cima sklop i gume od onog koji vozi tako što se "penje uz stepenice" i kome brzina nije ravnomerna nego onako na mahove konstantno raste i opada, cimajući se non stop. To drugo će više trošiti i gume i elemente bicikla.

[MI1966]

Ok, ako se ipak slažeš da se gume UVEK troše, makar vozili i konstantnom brzinom, nisi daleko ni od priznanja da se gume više troše (koliko god ta vrednost bila mala) ako je ta konstanta brzina veća.


Zamisli laboratoriju i u njoj točak koji se okreće konstantnom brzinom. A na gumu se nakači nešto i to izaziva trenje. (izvinjavam se što ne umem stručnije da se izrazim )
I sad, recimo da je brzina kojom se okreće točak 100 okretaja u sekundi... ili 30, nebitno.
Pitanje glasi: da li će se, nakon 48 sati guma više potrošiti tako, nego da je broj okretaja u sekundi 0,5?

a) da, više će se potrošiti
b ) ne, manje će se potrošiti
c) potrošiće se isto

Ajde budi ljubazan pa odgovori sa a, b ili c.

[mel]

Pa naravno da će se više potrošiti, ali će i daleko više km preći za tih 48h.

Ono što si hteo da pitaš i što ima smisla, da li će se brža guma više potrošiti ako obe pređu npr. 50km?
Ne mora da znači, postoji neki optimum gde se troši najmanje, a za sve brzine veće i manje - troši se više za tu istu kilometražu.

Isto kao za automobil. Ako pređeš 100km brzinom od 20kmh potrošićeš više goriva, pa i gume nego ako tih 100km pređeš brzinom od 80km/h

[niipheus]

Isto kao za automobil. Ako pređeš 100km brzinom od 20kmh potrošićeš više goriva, pa i gume nego ako tih 100km pređeš brzinom od 80km/h

LOL

Dva vozaca iste mase prelazeci isti put (kilometraza i uspon, spoljni uslovi) nece isto potrositi gumu ako voze razlicitom prosecnom brzinom jer ce brzi biciklista uloziti vise energije da sebe pomeri sa tacke A do tacke B za krace vreme. Bas kao sto ni auto koji se krece brze nece potrositi manje guma i goriva od onog koji se krece sporije

[mel]

Nisi u pravu mešaš snagu i energiju.

Brži će isporučivati više snage ali pošto će brže stići na cilj, više snage za manje vremena.

Sporiji, manje snage puta srazmerno više vremena.

Energija je ista.


A zašto LOL na citat? Misliš da nije tačan?

[MI1966]

@mel

Da, da... pitanje je za slučaj da se na kraju napravi isti broj obrtaja, izvinjavam se...

[Smasher]

Nisi u pravu mešaš snagu i energiju.
Brži će isporučivati više snage ali pošto će brže stići na cilj, više snage za manje vremena.
Sporiji, manje snage puta srazmerno više vremena.
Energija je ista.
A zašto LOL na citat? Misliš da nije tačan?

Kako može biti ista energija kad jedan ide sporije a drugi brže? Meni je ovo obrnuto proporcionalno logici.



"Jako je puno laži u ovom svetu, a najveća od svih je da je pola od toga istina."

[mel]

To je elementarna fizika.

Jedan ima jaču snagu kraće vremena, jer brža stigne na cilj.
Drugi ima manju snagu duže vremena.

Imaš dve sijalice, jednu od 100w drugu od 200w, to im je snaga.
Ako prva radi dva sata, a druga jedan sat, potrošiće jednaku količinu energije - 200wh

[IgorN]

Zamisli laboratoriju i u njoj točak koji se okreće konstantnom brzinom. A na gumu se nakači nešto i to izaziva trenje. (izvinjavam se što ne umem stručnije da se izrazim )
I sad, recimo da je brzina kojom se okreće točak 100 okretaja u sekundi... ili 30, nebitno.
Pitanje glasi: da li će se, nakon 48 sati guma više potrošiti tako, nego da je broj okretaja u sekundi 0,5?

a) da, više će se potrošiti
b ) ne, manje će se potrošiti
c) potrošiće se isto

Ajde budi ljubazan pa odgovori sa a, b ili c.

 

Da, da... pitanje je za slučaj da se na kraju napravi isti broj obrtaja, izvinjavam se...

zbunio si me, aj ponovi pitanje pliz?

[milovuk1967]

Pa naravno da će se više potrošiti, ali će i daleko više km preći za tih 48h.

Ono što si hteo da pitaš i što ima smisla, da li će se brža guma više potrošiti ako obe pređu npr. 50km?
Ne mora da znači, postoji neki optimum gde se troši najmanje, a za sve brzine veće i manje - troši se više za tu istu kilometražu.

Isto kao za automobil. Ako pređeš 100km brzinom od 20kmh potrošićeš više goriva, pa i gume nego ako tih 100km pređeš brzinom od 80km/h

Decko nemoj vise da se brukas i da spominjes da nesto znas u vezi fizike. Ko ce da potrosi vise goriva??? Znas li ti osnove?

 

Otpor vazduha raste promenom brzine na treci stepen.

Pa ako jednom auti za brzinu od 80 na sat, treba oko 7 kw, , samo da savlada otpor vazduha i digne brzinu na 160 km, treba oko 60 kw. To izlazi da za duplu brzinu treba blizu deset puta vise snage. 

A da ne pricamo o tvom primeru gde kazes da ce za 4 x vecu brzinu potrositi manje goriva. I ne uporedjuj to sa sijalicama, veze nema sta pises. Da li si neki troll?

[mel]

"Dečko" ostavi za svoju decu ili dečka, druga ili koga god.
Čega osnove? Znam ih dosta.
Vrati se do fizike za 7 razred da bismo imali šta da pričamo

[milovuk1967]

"Dečko" ostavi za svoju decu ili dečka, druga ili koga god.
Čega osnove? Znam ih dosta.
Vrati se do fizike za 7 razred da bismo imali šta da pričamo

 

Nisam znao da je decko nesto uvredljivo. Izvini, bice ipak da si samo "trol".

 

Uporeddjujes sijalice od 100 i 200 w? Samo si fizicaru zaboravio glavnu stvar, da sijalica ima otpor vazduha ravan, NULI.

Dok auto o kome pises, a isto i biciklista, na tim brzinama koje si spominjao od 80 km, trosi oko 85% snage na savladavanje otpora vazduha, a svega 15 % na otpor trenja i mehanicke otpore. Glavna stvar, otpor progresivno raste sa porastom brzine.

[mel]

ok, i to znači šta?

[milovuk1967]

ok, i to znači šta?

To znaci ovo. 

Ovo si ti napisao "Isto kao za automobil. Ako pređeš 100km brzinom od 20kmh potrošićeš više goriva, pa i gume nego ako tih 100km pređeš brzinom od 80km/h". Ovo ne da je netacno, nego dijametralno suprotno od istine, kao i vecina stvari koje si napisao.

[mel]

čekaj čekaj, tu si promašio, otpor trenja opada sa brzinom, otpor vazduha raste, to je tačno. ALi to samo znači da je optimum negde na brzini većoj od nule, dakle postoji brzina na kojoj su ukupni gubici najmanji.

kod automobila otpor vazduha raste eksponencijalno, ali kada gledaš funkciju rasta, postoji postepen rast  koji se u nekim brzinama može aproksimirati kao linearan, blag rast. Nema mnogo veći efekat na 80 nego na 20, a gubici trenja se samo smanjuju sa brzinom.

 

zamisli komad nameštaja koji vučeš po podu, najveći otpor je kada tek treba da ga pokreneš ili kada jako sporo ide, čim malo uložiš sile i povećaš brzinu kojom se krećeš, bude ti lakše. opala je sila trenja, i dalje pada sa brzinom.

[milovuk1967]

čekaj čekaj, tu si promašio, otpor trenja opada sa brzinom, otpor vazduha raste, to je tačno. ALi to samo znači da je optimum negde na brzini većoj od nule, dakle postoji brzina na kojoj su ukupni gubici najmanji.

kod automobila otpor vazduha raste eksponencijalno, ali kada gledaš funkciju rasta, postoji postepen rast  koji se u nekim brzinama može aproksimirati kao linearan, blag rast. Nema mnogo veći efekat na 80 nego na 20, a gubici trenja se samo smanjuju sa brzinom.

 

zamisli komad nameštaja koji vučeš po podu, najveći otpor je kada tek treba da ga pokreneš ili kada jako sporo ide, čim malo uložiš sile i povećaš brzinu kojom se krećeš, bude ti lakše. opala je sila trenja, i dalje pada sa brzinom.

Ti ne popustas? Nema mnogo veci efekat, kazes ti? Pa jel sam malocas napisao za duplo vecu brzinu treba blizu deset puta vise snage. A ne za ovaj tvoj primer gde je brazina 400% veca? Mrzi me da racunam ali je katastrofalno veca. I ne ubacuj otpor trenja koji sa sve mehanickim gubicima iznosi jedva 15%.

 

I da ti prosto objasnim, sto zna i nepismen covek. Vozi od Beograda do Nisa auto u petoj, 100 na sat, a onda probaj to isto u toj petoj 170 na sat, pa se javi o potrosnji goriva. A kilometraza je ista.

[mel]

da, nakon 100kmh eksponencijalnost rasta otpora vazduha dolazi do izražaja i rast je mnogo veći nego od 0 do 80 na primer.

na malim brzinama imaš mnogo veći uticaj sile trenja.

 

sa vožnjom od 20km/h ćeš potrošiti više goriva do niša nego sa 70, 80.