I dan - Novi Sad - Lazarevac
Put kojim sam prošao par nedelja ranije ovog puta bio je malo drugačiji. Po planu, trebalo je da u Staroj Pazovi skrenem za Vojku, Krnješevce, Ugrinovce, Dobanovce, Surčin, Ostružnički most, da me tamo sačeka Lepa Helena i da zajedno odjezdimo do Lazarevca. Tako je i tajming bio knapiran. Međutim, negde kod Pazove javio mi se Žare sa idejom da se negde usput nađemo i objasnio mi da iz Krnješevaca nastavim na Šimanovce, gde ćemo se naći, pa preko Deča i Bečmena idemo do mosta. Reče Žare i da je put tu puno bolji a kilometraža skoro ista. Nađoh se s njim i s Lićmijem, pa krenusmo zajedno. Pošto se ispostavilo da je taj put jedno 12-ak km duži od planiranog, Lepa Helena se načekala pod mostom
. Srećom, pravili su joj društvo Jelčica, Vlada i Milan, pa nije došla u iskušenje da me (s pravom 
) ispali...Helenu i mene društvo je pratilo do Moštanice, a zamoren stotim kilometrom, bisagama i prethodnom jurnjavom za Žaretom i Lićmijem, s puno teškoća sam dotle stigao. Jelčica se vraćala do mene, da ne idem sam...
Slatko stvorenje zvano Lepa Helena vozi kao zmaj
. Sjurili smo se niz Ibarsku, čalabrcnuli usput pljeskavicu i završili druženje na kafi kod Helenine drugarice u Šopiću.Lep i naporan dan - još nekoliko virtuelnih lica viđenih uživo, lepo popodne sa Lepom Helenom, 144 km...
II dan - Lazarevac - Valjevo - Bukovi - Drenovački kik
Osim kišice, koja se u Lajkovcu pretvorila u totalni pljusak i naterala me na pauzu, put do Valjeva bio je ležeran. Pošto sam krenuo relativno kasno, odmah sam krenuo na uspon za Bukove. Put se iznad Valjeva brzo penje, desetak kilometara kasnije spušta se do kamenoloma, i onda sledi solidan uspon do Kaone, odnosno prevoja Bukovi. U kafanici iza kamenoloma klopam svoju tunjevinu, zalivam je sa dva piva i bez problema penjem se preostalih 9 km do prevoja na 760 mnv. Odatle put pravo vodi dalje za Užice, levo za Divčibare, a 9 km negde udesno nalazi se Drenovački kik (po opisu sa neta: niska planina između Povlena i Maljena, 946 mnv) i kućica planinarskog društva "Vis" iz Lazarevca (920 mnv) - moje odredište.
Do Kika ima dva puta - jedan odmah tu na prevoju, par stotina metara asfalta i onda dalje makadam, ali u taj put nisam siguran, jer se sa njim ukršta još nekoliko staza. Odabiram drugu varijantu, da se spustim još do ulaza u selo Mrčići i desno uskim asfaltom stignem do željezničke stanice Drenovački kik, pa do napuštene seoske prodavnice i onda 4 km uzbrdo makadamom do kućice. Sve ovo znam teoretski, ali od prodavnice, naravno, pitam usput seljake. Četvoro njih mi je odgovorilo istim rečima: "Au, ima dosta sad uzbrdo...". "Koliko?" "Pa kilometar sigurno"
. I tako, kilometar po kilometar, uz poneku konsultaciju sa bratom koji je kolima iz Lazarevca lagano dolazio, nađoh kućicu. Uskoro se pojavljuju i braća sa decom, hranom i pivom...
. 86,73 km, Forerunner kaže oko 1500 m uspona.III dan - odmor uz vozikanje po brežuljcima (kilometražu nisam ni merio). Topla preporuka za teren, pitomo i prelepo!
IV dan - Drenovački kik - Valjevo - Pecka - Mačkov kamen - Šarena Bukva
Detaljno opisano i ubrabonjčano na viewtopic.php?f=46&t=5192&st=0&sk=t&sd=a . Tome je prethodio moj silazak do Bukova i Valjeva. Ukupno 117,92 km, uspona neznano koliko (zna Mix), jer je Forerunner-u iscurila baterija...
V dan - Šarena bukva - Krupanj - Valjevo
Kao što kolege rekoše, ustao sam rano, klopnuo, proćaskao sa domaćinima, poigrao se s kučetom, ispozdravljao se i krenuo nizbrdo. Prognozirana temperatura bila je 36 stepeni, te me je čekao prilično naporan put do Valjeva. Krupanj, Zavlaka, Osečina, gde pijem pivo i raspitujem se za kilometražu do Valjeva. "Ma 30-ak, samo imaš Debelo brdo...". Tiha jeza mi kreće uz kičmu, jer me juče povređeni mišić (gornji deo lista, malo ispod kolena) tišti sve više i više, a Debelo brdo znam iz automobila i po čuvenju
. Uz to, zadnjica počinje da pokazuje znake totalne nagnječenosti – sedište koje sam odabrao definitivno nije za dugačak, višednevni put. Uh, kad se dočepam Bruksa... Međutim, ispostavilo se da je to parče Debelog brda (geografija: sedi - jedan), samo neki njegov tunjavi ogranak sa blagim usponom i duuuugačkim spustom do Valjeva. Tu u roku od 12 sekundi smažem tri parčeta pice i limenku piva, te sačekam brata koji me ponovo vraća na Kik. 77,11 km(na 36 stepeni ).VI dan - odmor samo uz rakiju, BEZ vozikanja po brežuljcima,
i malo razmišljanja šta ću, jer je za sutradan prognozirano drastično pogoršanje vremena. Uz bratsko ubeđivanje i osećaj solidne iscrpljenosti, sa stalnim bolom na podizanje noge, odlučujem da ostanem, malo dođem sebi i sutra krenem do Šapca... Brat i ja ležimo na klupicama ispred kućice, gledamo hiljade zvezda i pitamo se da li nas otac odnegde gleda.
Sa tako vedrim nebom, ne može sutra biti loše vreme...
VII dan - Drenovački kik - Valjevo - Šabac
Ujutro nas budi hladnoća, oblaci su tamni, gusti i niski, počinje sitna kiša, kao izmaglica. Pravim grešku i stavljam prerano Kojak gume, od kojih zadnja popusti posle 4 km makadama, imam samo jednu rezervnu. Makadam ipak dokrajčim uspešno, uz guranje na suviše oštrom kamenju. Sjurujem se do onog istog kafančeta kod kamenoloma i pijem prvu kafu, u Valjevu klopam, kupujem kod Joce gume i idem dalje, jer prave kiše još nema. Idem stalno, ali idem polako, jer mi ni mišić ni pozadina ne daju brzo.
Pljusak me hvata iza Draginja. Stojim na nekoj pumpi sat vremena (bar da je bilo kafanče
), ali se kiša ne smiruje. Zaključujem da ne vredi više da čekam, navlačim dupli šuškavac i krećem, a svako vozilo koje prođe dobro me zapljusne.Posle 10 minuta takve vožnje promalja se sunce i kiša prestaje (e, da sam se setio ranije da krenem
), ulećem na stanicu u Šapcu, gde stoji samo jedan autobus. Za Novi Sad! Kondukter tvrdi da nema mesta za bicikl, ali da ipak pitam vozača - naravno, bicikl se udobno, čak i bez skidanja bisaga, smestio u kasetu.Stižem u stan, ubacujem višednevnu bici opremu u mašinu, sređujem se i vraćam u običan život...
117,57 km poslednjeg dana, 543.47 ukupno.
Fotki nemam, biće dogodine.
Dajte ipak koji lajk. Čisto da nerviramo dušmane.
), malo druženja što sa rodbinom što sa drugima, divota! Eh, i ja sam slično planirala po zavičaju, ali izgleda da će da sačeka sledeću godinu.
Sedi, jedan!
