Slažem se, verovatno je tako i baš ta sila koju moram da primenim na ručicu me dosta više umori. Posle dužih spusteva šake krenu da me bole. Posebno na drumskim šamaraljkama, da bi celom šakom obuhvatio ručicu moram da se spustim u drop a da to recimo u nekim trenucima ne želim. Na mtb je možda subjektivno lakse zbog drugačijih ručica i hvata.
Zašto drumaš na spustu voziš bez držanja u dropovima, pobogu?!?
Šalim se malo. Kod MTB-a je problem još izraženiji na off road vožnji - od silnih skokova i cimanja, korman se mora dobro držati pa ostane po jedan prst raspoloživ za kočenje - ostala 4 moraju čvrsto držati korman. Mislim da na off-u, zbog toga i blata, diskovi imaju više smisla.
Opet, meni to deluje mnogo glindžavo i nedovršeno. Možda ih nekad usavrše. Kod diskova generalno ima sledećih problema:
1. Prednja kočnica povlači točak iz dropova. Kod QR mehanizama to može dovesti do postepenog odpuštanja (odvrtanja) QR mehanizma, koji, kad nema cimanja ka napolje iz dropa, ima u sebi ugrađeno samoutvrđivanje i imun je na to.
Puna osovina rešila je problem izvlačenja iz dropova, ali nema samoutvrđujući patent, kakav postoji kod QR, kod lokringa kaseta i centerlock diskova. Kada i to naprave, uz prihvat same nable tako da uvek bude u delić mm na istom mestu, moći će se reći da je to konačno kako treba.
2. Češanje. Da bi disk radio jako i efikasno, mora se smanjiti potreban hod ručice da pakne dođu do diska - samo tako se dobija potrebna mehanička prednost za jaču silu kočenja (uz manje sile na ručici) - pošto je sam hod ručice fizički toliki koliki je, niko ne može produžiti šaku, niti može korman, kao druga granica, nestati.
Dakle, ostaje da se pakne postave veoma blizu diska. Ovo neminovno dovodi do češanja. Umesto par mm razmaka kod "običnih" kočnica (mada su i njih ugrobarili sa novijim drumskim standardom - za sredovečne amere slabijih šaka - i tu pakne moraju da se postave bliže točku), kod diskova je reč delovima mm. To neminovno dovodi do češanja pri svakom uvijanju točka, diska. Ovo je posebno zeznuto kod hidraulike, mehanički se mogu udesiti da stoje dalje (po cenu dužeg hoda ručice i slabije maksimalne sile kočenja).
U auto industriji su odustali od eliminacije češanja - shvatili su da je praktično nemoguće postići da disk ne češe o pakne, a i da su gubici pri tome toliko zanemarivi da nije ni potrebno. Tek kad su se sa tim pomirili, počela je revolucija auto kočnica.
Kod bicikla je češanje neprihvatjivo. Em se tu čuje buka i smeta, em je "motor" toliko slab da je svako češanje "skupo".
3. Diskovi kod bajseva su veoma tanki, inače bi bili preteški da bi ih iko kupio. Višak toplote se teško eliminiše, a u slučaju pregrevanja se lakše pokrive. Ne postoji patent sa plivajućim diskovima, koji je otporniji na zagrevanje, teže se ošteti pri tome (ima patenata koje tako prodaju i reklamiraju, ali nisu plivajući). Umesto da im glavna prednost bude bezbednost od pregrevanja kod dugih spusteva (kod običnih se mora proveravati pritisak u gumama i ispuštati ako poraste usled grejanja, da ne eksplodiraju), čak su i to uspeli da ne urade kako treba.
Puno sam čitao kako proizvođači nude različite kočione tečnosti sa visokom tačkom ključanja, ali vrlo je malo priče o pregrevanju diskova (i pakni). Tanki diskovi i (pre) male pakne.
Drugi problem tankih diskova je što se veoma lako krive pod dejstvom sile koja deluje sa strane. Jedno vezivanje bicikla na zajedničkom parkingu je dovoljno da moraju da se zamene (na licu mesta jer će češati u toku vožnje) - samo da neko bude nepažljiv svojim biciklom.
Ovo su sve objektivne zamerke, ništa protiv diskova nemam, to de fakto jeste najbolji sistem kočenja za koji znam - ali kada se napravi kako treba. U auto-moto industriji su ove dečije bolesti izlečene, ali biciklističke kompanije su rešile to zanemariti i krenuti od nule. Ovako, kada su bicikli u pitanju, zaista ne mogu reći da su diskovi bolji od "običnih" kočnica, ali ni obrnuto. Cena, pa i težina na stranu, oba sistema imaju svojih prednosti i mana i svako to mora izvagati za sebe, pa videti šta mu/joj odgovara.