805 odgovora na ovu temu

[chamade]

Negas,evo ja sam malo prostudirao na google earth. Transfagarasan je put u dužini od oko 50 km i počinje od mesta Cartisoara a završava se kod mesta Buda).
Transalpina je put koji je udaljen od trans fagarasana oko 100 km i čini mi se daje na većoj nadmorskoj visini (nisam siguran). Transalpina se završava na južnoj strani kod mesta Ranca a počinje negde iznad ali nije definisano na G.earth (nekih 30-ak kilometara istočno od mesta Petrošani).

[negas]

Hvala Chamade, dakle za?ebo sam se Dakle to je druga planincina onda ispade, tj put uz planinu...sad cu dabacim pogled...dakle ja bih to voleo da vozim drumasem...taman sad jos malo faks i kad bi pao neki posao-pa da se vozi ta ruta. Neverovatna ruta.

Na slikama Pauze mi deluje, kao da nema nigde nikoga, ni auta ni nista...al dobro citajuci saznah da ipak neko prodje...

[chamade]

Beograd-Cartisoara 420-480 km. Od Cartosoare počinje transfagarasan u dužini od 50 km-25 uspona i 25 spusta.
Beograd-Petrošani oko 300 km+ oko 20-25 km do početka transalpine,u dužini oko 30 km (nisam siguran,na G.E. nije ovaj deo najbolje definisan)

dakle ja bih to voleo da vozim drumasem

Nisi jedini koji bi voleo I ja sam počeo razmišljati o tome.

[Kuguar]

Beograd-Cartisoara 420-480 km. Od Cartosoare počinje transfagarasan u dužini od 50 km-25 uspona i 25 spusta.
Beograd-Petrošani oko 300 km+ oko 20-25 km do početka transalpine,u dužini oko 30 km (nisam siguran,na G.E. nije ovaj deo najbolje definisan)

dakle ja bih to voleo da vozim drumasem

Nisi jedini koji bi voleo I ja sam počeo razmišljati o tome.

Mislim da gusimo ovu jedinstvenu temu ovde!
Predlog, otvorite, ovu jako zanimljivu temu, kao zasebnu. Verujem da mnoge zanima kako doci do tamo, nikad se ne zna, mozda nekad krene desetodnevna, tura do tamo i nazad.... Pisite o svemu, o trasama, rutama, i verujem da ce se dosta ljudi zainteresovati.

[chamade]

Kuguar je u pravu,pa stoga molim admine da moje i Negasove postove (ako Negas nema ništa protiv) sa ove i prethodne strane prebaci u zasebnu temu.
Malo smo se zaneli sa lepim predelima-sorry.
Negas ili admin-otvorite zasebnu temu Transfagarasan/Transalpina ili Rute/želje.
A ova tema neka ostane čista za putopise od Pauze.

[negas]

Neka prebaci admin, jer ce ici i postovi. Ako ga uopste ima

[vladetaub]

Jedna ljubav,
Dva bicikla,
Četiri strane sveta!
Pa,dobro gde si ti ? - odnosno,šta je sa vama?
Da li je čovekov najveći tehnološki izum(comp) kriv što smo uskraćeni da pratimo roman(su) u nastavcima koji se objavljuju odmah po nastajanju?
Trebali ste da dođete u Srbiju(zemlju čuda,zemlju jada). Da nije promenjen plan?

[pauza]

Već 7 dana majemo se po istočnoj Srbiji i dešavaju nam se neverovatne stvari. B. polako shvata zašto nas zovu 'ludim Srbima' i veoma lepo se navikava na burek, rakiju, naše gostoprimstvo ... Trebalo bi da do sredine sledeće nedelje dopedalamo do Bgd-a.

[pauza]

Sutra se motamo po Smederevu i Kovinu a mozda i Deliblatu. U utorak stizemo u Bgd iz pravca Pančeva.

[chamade]

Naši putnici su stigli sa lepog putovanja. Srećni,zadovoljni,u šta sam se mogao lično uveriti jer su juče bili na kratko moji gosti do Rajkovog dolaska do Smedereva. Imao sam priliku da upoznam Snežanu i Brajana-Brajan je veoma cool tip i vidi se da im je baš super.

Jedna ljubav,
Dva bicikla,
Četiri strane sveta!

Kao što Vladetaub reče: jedna ljubav,dva bicikla i četiri strane sveta.
Vratili su se bogatiji za jedno veliko iskustvo sa velikog putovanja...i sa jednim točkom viška
Sve u svemu,vrlo zadovoljni,a i ja takodje jer su bili moji gosti.

[pauza]

Moji (su) drugovi biseri

Koliko se Brajan oduševljava Srbijom i Srbima, toliko se ja (iznova)
oduševljavam mojim prijateljima. Prvi koji nam je došao u susret
zapravo je samo poznanik sa Cikloberze i neizbežnog Fejsbuka - Igor (Chamade) iz
Smedereva. Odnedavno je ponovo počeo da pedala, a kako prati Brajanovo
i moje truckanje po Evropi a nadam se i svetu belome, želeo je da nam
poželi dobrodošlicu i ugosti nas kad budemo prolazili kroz njegov
grad. "Presreo" nas je na izlazu iz Radinaca, gde smo bili zastali u
priči i ispijanju rakije sa dvojicom irskih cikloturista, odvojio nas
je od flaše i sigurno sproveo najpre do pekare i bureka, a potom do
svog stana, na kafu. Čašica, ovog puta razgovora, i novo lepo
poznanstvo.

A Smederevo je i Rajkova nezaobilazna stanica kada mu opadne šećer, a
sada je imao i dodatni razlog da dopedala do tvrđave, zapravo do
centra i "Mimoze". Uz enormnu količinu šećera (moram priznati da su
kolači iz "Mimoze" preslatki za moj ukus) u blagoutrobiju i nemerljive
količine iskrenih emocija, pričali smo jedni drugima o našim
skitanjima po Evropi, iskustvima, planovima.

Zatim smo Brajan i ja krenuli put Kovina, ne čerez pregleda, mada ne
bi bilo zgoreg ni da smo to uradili, već jer nas je put tuda vodio a
hteli smo da se sretnemo i sa Nenadom, poznatim isključivo kao Šone. I
legenda stiže negde usred našeg ručka u parku, odvaja nas od lokalnih
klošara koji nam zavide kao veoma uspešnim predstavnicima iz njihovih
redova, i odvodi nas na pivo u obližnji kafić. I pokazuje mi lice koje
nisam ranije videla, lice velikog (pa i veliki je čovek) emotivca,
koji i ne pokušava da prikrije koliko smo mu dragi i koliko mu se
dopada i Brajan i ceo naš (ludi) poduhvat.

Još uvek zagrejanih srca od susreta sa njim, sutradan se srećemo sa
Ducom, koji je uzeo slobodan dan na poslu, seo na bicikl i uprkos
strahovito jakom čeonom vetru, dopedalao do Banatskog Brestovca, nama
u susret. Eh, Duca. Ostavlja nas bez teksta svojim razmišljanjem o
smislu putovanja, o dragocenim promena koje smo već doživeli iako ih
možda nismo ni svesni, a koje on ili bilo ko sa strane vidi bolje i
jasnije nego mi sami. Slušamo ga otvorenih usta, jer to što priča
jedan je od većih razloga zbog kojih smo oboje, i Brajan i ja, i
krenuli u ovaj poduhvat - čvrsto uvereni u važnost menjanja sebe i
sopstvenih pogleda na život i svet.

S Ducom smo dopedalali do Pančeva, gde su nam doček priredili
predsednik i sekretar Ciklosveta Srbije, iliti moji dragi prijatelji
Jelena i Ivan. Izleteli nasred ulice da nas ljube i grle, a naočigled
začuđenih i vazda smirenih prečana. Pa nas potom poveli na čorbicu
(prste da poližeš) i pivo u jednu piceriju (opis delatnosti nema mnogo
veze sa menijem). I ostali bismo mi tu do uveče, jer priči nikad
kraja, ali Brajan i ja počesmo da posustajemo onako punih stomaka,
rakravljeni od toplote, a i neki su morali da rade, te se teška srca
raziđosmo, ovog puta samo nakratko, do skorašnjeg susreta već
sutradan.

U pratnji Duce dopedalasmo nekako (uprkos užasu zvanom prometni
saobraćaj, od čega smo se odvikli) u Beograd, a onda se pozdravismo i
raziđosmo pred Dadinom kancelarijom, gde ćemo privremeno boraviti. I
tu nas, kao šlag na torti, iznenađuje Dada, koja je trebalo da je već
otišla za svojim poslovima (jerbo smo mi okasnili nekih par sati od
predviđenog vremena dolaska). Mi na sprat, kad vrata otvorena širom, a
u hodniku moja prijateljica sa još širim osmehom i rukama raširenim za
zagrljaj. I uz nju Đura, njen životni saputnik, rekonvalescent od
transplatacije jetre, koji je ustao iz kreveta i presedeo u
kancelariji par sati samo da bi nas video na desetak minuta. I taman
kada su oni otišli, a dođe Tanja, u preletu između dva terena, samo da
nas poljubi i poželi nam dobrodošlicu.

Odviknuti od priče sa puno ljudi i toliko snažnih emocija, na kraju
dana bili smo umorniji nego nakon najtežih celodnevnih uspona, ali
blaženi i srećni na način na koji nismo bili poslednja tri meseca, od
početka ture. Eh, kada bismo sa nama mogli da povedemo sve naše
prijatelje, to bi bilo kompletno ispunjenje sna o življenju života
punim plućima i punim srcem svaki dan.

[pauza]

U ponedeljak ćemo Brajan i ja gostovati na Studiju B, u Jutarnjem
programu, oko 10.45. Pričaćemo o tromesečnoj turi po Karpatima i
planovima za nastavak putovanja oko sveta.

[pauza]

Mala izmena u najavljenom gostovanju: moraćemo da otkažemo na Studiju
B jer smo pozvani u emisiju kod Mire Adanje-Polak, u subotu 5.
novembra. Pošto gospođa Polak radi samo ekskluzivne priloge, uslov je
da se ne pojavljujemo nigde drugde.

***

Ovo što sledi je nastavak ciklopisa sa naše ture, pošto sam negde
krajem septembra prestala da šaljem tekstove budući da me je laptop
izdao. Malo je na preskok, budući da sam pre par dana poslala tekst o
dočeku u Beogradu, ali nadam se da mi drugarce i drugovi neće
zameriti.

***

Kao sav normalan svet
23. septembar

22. septembar

Ponekad uporni do tvrdoglavosti, posebno kada je u pitanju izbegavanje prometnih puteva u korist onih sporednih i zemljanih, zabasali smo na jedan koji kao da je preorao Marko Kraljević (more, Marko, ne ori drumova!). Ali to ni po jada, nego što je strm, nebu pod oblake se uspinje. Zato smo odložili bicikle te Brajan ode da proveri ima li živih u nekoj od kuća razbacanih duž istoga. I kad sam ja već pomislila da vratiti se neće jer mu se desilo ko zna šta, te odlučno namerila da pođem za njim, pronađem ga po svaku cenu i, ako treba, dostojanstveno ga osvetim, a on se vratio sa ugovorenim aranžmanom za tu noć: kampovaćemo na livadi jednog seljaka, koji će za nas zaklati koku i spremiti nam večeru.

Naš domaćin, čije ime nismo zapamtili ako smo ga uopšte i čuli, krupan je čovek koji se rado smeje na sav glas i priča dvesta na sat, „simultano“ prevodeći samog sebe pomoću toliko izražajnih grimasa i mimike da bi mu mnogi glumci pozavideli, i zdušnog mahanja rukama. Uglavnom ništa ne razumemo, ali smejemo se, jer je zabavan, a prema svojoj ženi, koja ga gleda ushićeno i nakon više od trideset godina braka (ako je suditi po sinu kojem je toliko), ponaša se vragolanski, poput zaljubljenog dečačića.

Tačno u osam, kako nam je najavio, žena postavlja sto u unutrašnjem dvorištu njihove stare kuće i nove, koju upravo dovršavaju. Iznose meze, pa potom piletinu i ribu spremljenu na žaru, koju je on upecao. Hvali nam se svojim ribolovačkim podvizima i pokazuje fotografije na mobilnom, na kojima ponosno pozira sa svojim ulovima, nekad teškim i po desetak kilograma.

Sedi sa nama ali ne prihvata se jela, što nas čudi. Između sebe komentarišemo kako ni Magda i Mirča, pre neki dan, nisu ni dotakli hranu dok su sedeli s nama za stolom. Čudna koincidencija. No, to nas ne sprečava da uživamo u večeri i sve slistimo sa stola. Ostajemo još malo u (mimičkom) razgovoru sa njima, pa se pozdravljamo i povlačimo u naš šator. Ujutru ćemo doći da se oprostimo, platimo – zapravo ostavimo koliko sami procenimo, a procenjujemo da je u redu trideset leja (oko sedam evra) – i još jednom se posavetujemo kojim putem dalje. Uzbrdo, kuda smo bili namerili, nema šanse, jer tuda ni krave ni konji ne mogu koliko je duboko izorano (eh, taj Marko). Iako to ne praktikujemo, vratićemo se do glavog, asfaltnog puta, i kao sav normalni svet, voziti njime.

[pauza]

Nove fotke o pedalanju kroz istočnu Srbiju:
https://picasaweb.go... ... zadUSrbiji

[pauza]

Malo brojki

Gledana kroz brojke, naša “karpatska tura” do dolaska u Beograd izgleda ovako:
*90 dana na drumu
*80 dana kampovanja
*77 dana kampovanja na divlje
*3 dana kampovanja u zvaničnim kampovima
*10 dana noćenja u krevetu
*ispedalano 3.800 km
*najviši uspon – Urdele ili Transalpina, 2.165 mnv
*najkraća dnevna vožnja 3 km
*najduža dnevna vožnja 95 km

Attached Thumbnails

• 

[chamade]

Nadam se da ono END neće ostati onde gde jeste,i da će crvena putanja otići daaaaaleeeeko,daleko...
Ja autom prelazim oko 1000 km mesečno a vaš prosek na nivou meseca je oko 1270km. Alal vera.

[negas]

Gledao sam danas na Mira Adanji...super je bilo, svaka cast! Valjda ce biti neki snimak-valjda ste rekli nekome da usnimi, pa baci na joutube!

[pauza]

chamade, krećemo 10. novembra (na moj rođendan).

Negas, hvala. Snimak je ovde:

[youtube_embed5][/youtube_embed5]

[stolegrom]

Snezo, malo sam ti prepravio link, sad je bolje.

By the way, hvala za snimak. =D>

[chamade]

Kao što Mira reče-projekat je veliki. Amerikanac je došao da vozi sa Srpkinjom,i prihvata sve izazove zajedno sa našom Snežanom.
Mi smo mali narod,ali možemo mnogo štošta i spremni smo na sve.
Spomenuo sam vas i na RENAULT FORUM SRBIJA-njihov komentar je bio...SVAKA NJIMA ČAST!!!
Vas dvoje imaćete jedno ogromno iskustvo a mi jednu jedinstvenu priču za čitanje i prepričavanje.
Svaka čast...samo napred. =D> =D> =D>