Posto sam danas u posedu Interneta, prenecu ovde ukratko vesti od prethodnih dana:
Sreda, Dan003, 27 Juli 2011
Iz Bratislave krenuli u 11:44, u pravi čas koji je i numerološki dobar. Udarili na Male Karpate i do mesta Modra vozili ~65 km, ili preko preče naokolo bliže, pošto kraticom ima 21 km. Onda zalomili nadesno, u pravcu Trnave još oko 5-6 km do jezera Vištuk, gde kampujemo. Ako se po jutru dan poznaje, naš prvi dan ture obećava svetlu budućnost.
Cetrvrtak, Dan005, 28 Juli 2011
Vozimo istočnim obodom Malih Karpata. Predeli su kao preslikani sa Zlatara ili Zlatibora. Jedina razlika je sto nema djubreta, prozori, terase i dvorista su prepuni cveća, a Slovaci su tihi i smireni ljudi - niko ne viče, ne nervira se, ne trubi. Ceo dan pada kiša, pa smo oko 17 h odlučili da nam je za danas dosta. U mestu Dechtice kampujemo u nekoj nedovršenoj kući - na suvom i pod krovom
Petak, Dan006, 29 Juli 2011
Zbog nekog leka koji daju samo na recept, posetili državni dom zdravlja u Chtelnici. Sasvim je nalik na naše domove zdravlja, ali su doktori i sestre neverovatno ljubazni iako znaju da vam neće uzeti ni evro... A večeras smo se, opet zahvaljujući neverovatnoj ljubaznosti, ali sad jednog seljaka, ulogorili pored gejzira u mestu Bošany; temperatura vode 18 C, dan bez padavina, noć vedra.
Ceo dan goredolirali. Izgleda da Slovaci nemaju razgranatu mrežu puteva, jer uprkos tome što smo forsirali sporedne drumove, kamioni su samo tutnjili. Svuda je saobraćaj intezivan, S. voze dobra kola i veoma brzo, ali neverovatno oprezno - nas zaobilaze u sirokom luku a u stanju su da se klackaju i po 10 min iza nas, dok ne bude bezbedno da nas preteknu. Srećemo mnogo lokalnih bajkera...
Subota, Dan007, 30 Juli 2011
Izležavali se pored tople vode do ručka, skoro pa rešeni da danas i ne vozimo. Na kraju se ipak pokrenuli i nakon par sati uzbrdica-nizbrdica, dokotrljali se u Trenčianske Teplice - prelepu banju. Kampujemo na ulazu u šumu, iznad privatnih teniskih terena. Jedna planinarka 'svratila' je do nas samo da bi nam rekla da na oko 1 km uzbrdo imamo pitku vodu. Fin svet ovi Slovaci
Nedelja, Dan 008, 31. Juli 2011.
Još uvek smo u Trenčianskim Toplicama, pošto kiša lije non-stop od noćas.
Prognoza je da će nastaviti tako do srede, ali nadamo se da ćemo sutra
moći da krenemo i stignemo u Žilinu, gde imamo smeštaj preko
kaučsurfinga.
Danas se ispostavilo da smo opet imali sreće sa izborom mesta za kamp.
Naime, pojavio se vlasnik zemlje na kojoj kampujemo, a koji ima veliku
kuću, baštu, bazen i teniski teren. Nakon kraće priče, otišao je do
svoje kuće i doneo nam po veliku šolju kafe. Kasnije je opet došao i
pozvao nas da
kampujemo u narečenoj bašti, ispod nadstrešnice kod letnje kuhinje.
Kao poklon, ostavio nam je 1 kg kafe
Trenutno smo u jednom restoranu u gradu, gde korisitmo Happy hour i
-20% na cene te pijuckamo pivo i surfujemo. Mislimo najviše na Rašu
čiju smo donaciju načeli prekjuče na vrh brda ispijajući pivo u jednom
restoranu, a sada nastavljamo da je "krnjimo".
Ponedeljak, 1.8.2011.
Teška srca ispoštovala sam obećanje koje sam juče dala Brajanu da ćemo
danas krenuti ka Žilini i, uprkos lošem vremenu, voziti sve dok ne
stignemo do Mikaela, kod koga imamo smeštaj. Bilo je lako obećati, ali
sada se treba pokrenuti po kiši koja i dalje pada i pedalati oko 90 km
sa 30-tak kilograma na biciklima. Umorna sam, prljava i spava mi se.
Ipak krećemo, i to dosta rano. Već oko 9 smo spremni.
Nakon desetak kilometara stajemo kod TESCO megašopa da kupimo hranu za
danas. Na ulazu, sklonivši se od kiše, mirno stoji nekoliko klošara.
Ne traže novac, samo stoje i posmatraju šta se dešava. Dok smo
doručkovali pod nadstešnicom, jedan je prilazi i Brajanu nudio mu da
kupi vaznu!
Prilično ličimo na njih, onako prljavi, a i po trenutnom načinu
života: spavamo pod otvorenim svodom, hranimo se ispred prodavnica,
imamo samo najneophodnije stvari za preživljavanje. Ali ljudi nas
doživljavaju kao putnike i rado nam prilaze, nude pomoć i smeštaj, dok
bi retko ko i pomislio da makar popriča sa nekim klošarom. U čemu je
suštinska razlika? Verovatno samo u tome što mi putujemo, a oni su
mahom vezani za jedno mesto. No, ima i onih putujućih klošara, koji se
stalno kreću, pa negde zastanu, ponekad nešto i rade da bi zaradili i
onda idu dalje. Zašto ljudi nisu tako srdačni sa njima kao sa nama? Da
li zbog naših bicikala i opreme za koju je jasno da je fensi i
prilično skupa, iako je sada prljava?
Kao i njima, i nama je sad tako malo potrebno za sreću. Dovoljno je da
kiša stane i sunce se promoli, da počnemo da se smejemo od sreće. S
novim entuzijazmom nastavljamo pedalanje i negde oko šest stižemo u
Žilinu.
Zahvaljujući našem hostu Mikaelu, večeras su nam rezervisani tuš i
krov nad glavom -- jednom rečju, luksuz.
Fotke iz Bratislave nalaze se ovde>
https://picasaweb.go... ... a242772011Fotke od Bratislave do Ziline su ovde>
https://picasaweb.go... ... a277182011Pozdrav svima!
)
i 
a za par dana počinje i 
(Snežo, mangupe)
(pa, pa, srećan put)
