Top 10 opasnosti na putu
#82
Postavljeno 27 August 2015 - 06:50 PM
A da li je neko, poput mene, imao iskustva sa psima lutalicama?
Uglavnom vozim po ravnici, i okolnim selima u blizini Novog Sada, i neretko mi se dešava da na ulazu ili izlazu iz istih često me povija grupa pasa, rekao bih lutalica. Pobeći im na road bike-u i nije neki problem, sem ako mi u lice ne duva jak vetar koji tu bežaniju učini malo zanimljivijom. Ili ako na vožnju krenem sa mojom devojkom koja vozi mtb, i koja kada god spazi te kerove sa strane, uvek mora da stane i siđe sa bicikla, pa onda moram i ja....A tu već počinje borba prsa u prsa!
Kako vi rešavate ovakve probleme?
"Jedina prava greška je ona iz koje ne naučimo ništa". H. Ford
#84
Postavljeno 27 August 2015 - 06:58 PM
Ja uglavnom zastanem, često i ukočim i krenem da silazim sa bicikle i da se derem.
Do sada je prolazilo.
Po nekad pomaže i pun gas, ako vidim da izlaze iz nekog ogradjenog prostora, onda znam da im je to teritorija
pa ako brzo prodjem neće dugo trčati zamnom. Par metara i vraćaju se nazad.
#85
Postavljeno 27 August 2015 - 07:05 PM
I meni je taktika da ih oflekam, jer na 40 i koji km na sat, ne mogu dugo da drže tempo. Kao što rekoh, problem je samo moja lepša polovina koja em jako teško razvija tu brzinu na mtb-u, em pretrne kad ih vidi.
Korišćenje djona sam koristio ranije dok nisam koristio look pedale. Sad je to malo komplikovanije jer nakon vađenja noge iz pedale, ne bih mogao u istom momentu da dodam gas i da odpedalam brže, nego bih trošio vreme dok nogu ne vratim u pedalu....
To sa bidonom i vodom mi se čini kao OK rešenje, a upravo mi pade još nešto na um... Jel znate one štapove što sad svi koriste da opaljuju selfije? Koliko god ih mrzeo, čini mi se da bi za ovu priliku mogli da posluže, ako bi se sa istih skinuo onaj držač za telefon. Lagani su, mogu da se uvuku i izvuku, i nisam proverio kakva im je udarna moć, ali čini mi se da bi mogli da posluže svrsi!
"Jedina prava greška je ona iz koje ne naučimo ništa". H. Ford
#88
Postavljeno 27 August 2015 - 07:50 PM
Takođe se vozim u okolini Novog Sada i uglavnom mi je taktika da usporim ako vidim psa ispred na putu, pa gledam njegovo ponašanje i lagano prođem kad vidim da nije zainteresovan. Ako krene da laje, prskam ga bidonom i tu automatski prestaje sa napadom. Ako ih je više u čoporu najbolje je da staneš i proguraš bicikl pored njih. Kad već šetaš pored čopora, nekad je dobro skinuti kacigu i naočare jer zbog toga takođe hoće da napadnu, izgledaš im čudno. Često sam bio u prilici da kad me pojuri čopor pasa, stanem a da isti potom krenu da mašu repom i umiljavaju se, što će reći da nisu svi opasni, samo im je dosadno i željni su pažnje.
E sad, pre koji mesec prolazivši kroz Zmajevo iz dvorišta jedne kuće udaljene oko 30-ak m od puta, zaleteo se ni manje ni više nego šarplaninac, ogroman. Na sreću bio je vezan lancem koji nije pukao nakon što je ovaj svom silinom potrčao i obesio se od njega. Verovao sam da veliki psi uglavnom ne napadaju bicikliste ali se ovde pokazalo suprotno. Nije mi bilo jasno zašto je uopšte hteo da me napadne kad nisam bio blizu dvorišta niti ugrožavao imanje. Tada sam odlučio da nabavim sprej protiv pasa, isključivo za takve ekstremne prilike kada silaženje sa bicikla i prskanje vodom ne bi pomogli. Do sada mi još nije trebao i nadam se da neće uskoro.
#91
Postavljeno 27 August 2015 - 10:30 PM
A u glavi ništa, samo žica drži uši da ne otpadnu.
#94
Postavljeno 01 March 2016 - 09:48 AM
Vozači motornih vozila kod nas su definitivno najveća opasnost po bicikliste.
Pre par nedelja vozim u većoj grupi Obrenovačkim putem prilično brzo (skoro 38 do 40 km/h) i pred semafor u Bariču majmun svira, obilazi i saseca celu grupu da bi se samo nakon par desetina metara zaustavio pošto mu je bilo crveno svetlo na semaforu. Slične scene sam doživljavao na putu do Avale preko Ripnja gde lokalni šumaheri "vežbaju" svoje veštine sasecajući bicikliste.
#96
Postavljeno 03 March 2016 - 08:39 AM
Obrenovački put je preopterećen saobraćajem ništa novo najgora deonica za bicikliste radnim danima, pogotovo kroz Duboko.Vozači motornih vozila kod nas su definitivno najveća opasnost po bicikliste.
Pre par nedelja vozim u većoj grupi Obrenovačkim putem prilično brzo (skoro 38 do 40 km/h) i pred semafor u Bariču majmun svira, obilazi i saseca celu grupu da bi se samo nakon par desetina metara zaustavio pošto mu je bilo crveno svetlo na semaforu. Slične scene sam doživljavao na putu do Avale preko Ripnja gde lokalni šumaheri "vežbaju" svoje veštine sasecajući bicikliste.
#97
Postavljeno 03 March 2016 - 10:36 AM
Cela duzina deonice, od one bivse pandurske kucice(izlazak sa makiskog puta) pa sve do kruznog toka na ulazu u Obrenovac je izuzetno opasna.
Vise volim kad je guzva na tom putu jer se vozila, koliko toliko krecu sporije.
Svaki put kad krenem tuda psihicki se pripremim i vozim samom ivicom puta.Gledam samo pravo i trudim se da sto brze predjem tih 15ak kilometara.
I uvek imam onu odvratnu kuglu u stomaku koja sluti na nesto lose.
#98
Postavljeno 26 September 2016 - 08:21 PM
Rupe. Najveca opasnost za mene......da li je neko imao iskustva, i kakva uglavnom ostecenja rupe izazovu? Danas sam cuo krik aluminijumskog rama....tockovi se nisu iskrivili, gume su okej.....sutra ga nosim na detaljan pregled. Koliko citam po forumima, uglavnom su ostecenja bazirana vila-lula-korman (pomeri se korman iz lule). Uglavnom u prednjem delu sam i cuo krik. Jako sam se uplasio. Strasni su putevi...nadam se da je sve okej jer su mi karbonski delovi vec poruceni, samo da je ram okej ostalo neka ide....ne znam ni kakve tehnike da primenjujem, ne zelim naglo da skrecem da me slucajno auto ne udari, isto tako nije ni bezbedno da slecem sa puta.....ali izgleda da ce mi to biti opcija.
hibrid je u pitanju, prosli put sam dobro udario, toliko sam udario da je rotor poceo da kaci plocicu....poludecu vise. Znate ono kada drzite bajs skroz u redu i brinete o njemu i onda rupa bam - pa nikad ne znas sta je....35mm su gume u pitanju
#99
Postavljeno 26 September 2016 - 09:51 PM
Izbegavanje, preskakanje i kad je udarac neminovan amortizacija i skidanje težine tamo gde treba. 35mm su izdašne gume, dok na tankim se lako cvika unutrašnja. Ja sam za dve godine samo jednom stvarno probušio gumu na drumašu a više puta sam imao snakebite. Za ram vilu i točkove se uopšte ne brinem i uopšte ne štedim bicikl, to je napravljeno da izdržava mnogo toga, pogledaj samo kakva mučenja preživljavaju u fabričkim testiranjima. A i ja sam njega kupio, nije on mene.
Najbitnije je da naučiš da raspoređuješ težinu pravilno i amortizuješ neravnine i udarce, da "lebdiš" na biciklu kao džokej na konju. Prednje potrese i udarce skidanjem dela težine s kormana i amortizacijom (laktovi opušteni) a kad zadnji kraj mora da popije udarac skidanje težine sa sedla. Ne treba to biti ni ustajanje, samo prebacivanje težine u trenutku na pedale i noge. Vremenom postane refleksno. Naravno preventiva najbitnija, ako baš nema prostora i vremena za manevar onda skočiti ili makar prednji točak podići i spasiti da ne uleti u dno rupe, on je najkritičniji.
Meni je posle snejkbajta na prednjem točku, najveći problem izletanje vetikalnog bidona već nekoliko puta mi se dešavalo po BG i Fruškoj Gori. Jer na spustu kad naletim na neravnine od udarca zanjeg kraja inercija izbaci bidon (samo kad je pun). Skroz sam ih izgulio i slomo jedan poklopac. Ili posle spusta kad izletim na raskrsnicu a ono šine, skinem ja težinu da ne trpe toliko ram i zadnji točak nego da od manjeg udarca poskoči tako da biciklu ne bude nikad ništa, ali oće tada da lansira bidon. Jednom mi je pao i pod tramvaj 10 cm od šina.
0 članova čita ovu temu
0 članova, 0 gosta, 0 anonimnih korisnika