814 odgovora na ovu temu

[sava83]

I jesam leteo. Bio sam sve vreme ispred vas: Dalibora, Natalije, Dušana, Srđana (čini mi se) i Igora (tj. Vas). Krenuli ste pre mene sa KT3 (ja ostao da dopunim powerbank) i dočekao sam Dušana, sa njim sam i završio vožnju. Dušanu neizmerno hvala na podršci tokom zajedničke vožnje. Bez njega ne bih završio, sigurno. Što zbog navigacije, što zbog moje nesposobnosti da zamenim gumu koja se probušila.

[Smasher]

A koliko ste visinca imali na tom brevetu?

[chamade]

A koliko ste visinca imali na tom brevetu?

Oko 1800 u plusu. Sa visincima nije mnogo težak jer je gotovo sva elevacija u prvih 150ak km. E sad, ko se satre u tih 150km čeka ga još 150km motanja. Svakako treba sačuvati rezervu snage za drugu polovinu.

[chamade]

Još jedan 300k.. istočna golgota. Mogu reći da naziv apsolutno opravdava težinu breveta počev od visinske razlike pa do asfaltne podloge koja je na nekim mestima uništena do neprepoznatljivosti.



























Rezultat loših puteva..
Na jednom biciklu jedna puknuta žbica eksplozija i oštećenje zadnje spoljnje gume koju smo sredili uz pomoć podloge od komada flašice koka kole sa unutrašnje strane. I kasnije ponovo ista guma ali smo rešili ponovo problem.
Jedan pad u mraku.. greškom samog vozača koji je vozio bez ikakvog svetla pa nije video gomilu nečega na se putu te je pao. Srećom samo sa povredom lakta.. Bog budale čuva jer ovaj nije ni kacigu imao.

Sve u svemu.. jedan od ekstremnijih breveta.

[MI1966]

Evo baš sad čitam na fb kritike organizatoru...

[chamade]

Evo baš sad čitam na fb kritike organizatoru...

Organizator je debelo omanuo. Odradio je ovo onako, ofrlje.. samo je ponovio rutu iz prethodnih sezona bez ikakvog obilaska i provere. Omanuo i sa okrepom na cilju.
Ovo je ozbiljan brevet i red je da se pripremi kako treba.

[Smasher]

Bravo Igore, alal vam pogača svima koji ste završili!


Sećam se kad smo ti i ja pre 3 godine vozili tu golgotu, samo je bio brevet 200 u pitanju, i bilo je skoro 3k metara penjanja uz sve te deonice ne baš savršenog puta. Malo je reći da sam otpao taj dan, a vi ste išli još 100 km dalje i još 1000 i više metara. Treba za ovo poprilično mnogo volje i upornosti.

 

Još jednom, svaka vam čast i naklon do poda....

[chamade]

Ovoga puta na 180km 3200 u plusu. Medjutim, mnogom teže nam je pao loš put od Kučeva ka Svilajncu zbog noćne vožnje.

[chamade]

Da dodam još jedan.. 400K Debelo brdo

















A puče i kaciga



Sve u svemu, ekipa na nivou, tempo na nivou, raspoloženje na max.. pa smo za vršili za21h.. 6 sati pre krajnjed vremenskig limita.

[Boris_volimCorbe]

Od čega bre puče kaciga? Od pasulja?

[chamade]

Od čega bre puče kaciga? Od pasulja?

Ma joCk.. izleti iz mraka neka džukela kod GP Bratunac i pravo u prednji točak i ja se prosuh na asfalt.. izleteše i ljudi iz policije.. ukenjali se više oni nego ja
I ode kaciga.. msm, neka je jer glavi ne bi ništa.

[flocus]

Da se upišem i ja

Napisao sam svašta nešto, okačio slike, ali forum me iskulirao dva puta  
 

[chamade]

Da se upišem i ja
Napisao sam svašta nešto, okačio slike, ali forum me iskulirao dva puta

Probaš sutra opet.

[dule0911]

Fenomenalno, zavidim vam. Brevet koji mi je pre dve godine najteze pao i istovremeno bio najlepsi, steta sto je vrv bio i poslednji. Svakako fotke bude lepe uspomene.

[Smasher]

Poslednji za sada, ili poslednji inače?

 

 

@Chamade

 

 

Bogu hvala pa ti se nije ništa bitnije desilo, koliko vidim. Šta je sa beciglom? Jel on dobio koji ožiljak? A pseto?

[chamade]

Bogu hvala pa ti se nije ništa bitnije desilo, koliko vidim. Šta je sa beciglom? Jel on dobio koji ožiljak? A pseto?

BeciglO ima malu ogrebotinu na sedištu. I ja na desnom laktu isto. Kaciga je tu prošla najgore.. ali Bogu hvala glavi nije bilo ništa. Bilo je ranije piskaranja kako neki kontrolišu svoj pad.. bla, bla.. nema tu kontrole. Kad se tresne o asfalt ramenom mišići vrata ne mogu da zadrže glavu u uspravnom položaju i ona leti dole. I tad je kaciga potrebna jer linija izmedju ovog i onog sveta je tanka.

A pseto je džukela od 30-ak kg.. 'ladno me počistio. Verovatno me nije ni video jer je izleteo k'o iz praćke iz nekog dvorišta pored.

[dule0911]

Zajebano je kad su ogromni, ja sam u zadnjem kontaktu imao srece sto mi je omasio prednji tocak i uleteo u pogon tj ispod zadnjeg pa sam nekako ostao uspravan i nisam se prosuo...

@Smasher
Inace, trenutno imam preporuku za kompletnu pauzu od 6 meseci, za dalje cemo videti kad se zavrse sve analize/pregledi itd. Verovatno nista od bicikle u vidu treninga i sporta za mene, moje telo ga ne trpi i to je to. Sta je tu je Probacu na baterije kad se nateram da konvertujem, sve nesto necu da se pomirim sa time.

[flocus]

Probaš sutra opet.

Probam

 

[chamade]

Probam
 
Screenshot_Strava.jpg
20220618_092119.jpg
20220618_152636.jpg
20220618_152650.jpg
20220618_160815.jpg
20220618_163345.jpg
20220618_180846.jpg
20220619_005850.jpg

Aha, sad znam ko si.. pretposlednja fotka. Ti si stizao na KT malo iza nas čini mi se.

[flocus]

Deo teksta od sinoć sam našao, pa sledi prošireno i dopunjeno izdanje

Unapred se izvinjavam na smaranju, slobodno preskočite.

 

Brevet “Ivanovih 400” iz ugla jednog početnika.

 

Krenuo sam svestan da imam jako male šanse da završim. Ovo mi je tek drugi brevet, prošle godine vozio dvestotku koju je organizovao MI1996 (oko 1100m elevacije), a ove godine samo par vožnji preko 100km. Plan B (možda čak i plan A) je bio da dođem do Valjeva i vratim se za Beograd (biciklom ili vozom, u zavisnosti od vremena). Vodio sam se onom “dok ne dođeš do svojih granica, ne znaš gde su”. Pa rekoh sebi, hajde da ih pronađem. I mislim da sam ih pronašao

 

Skupili smo se u Inđiji, uglavnom meni nepoznati ljudi, šacujem s kim bih mogao da vozim... Pozdravljam dvojicu momaka koje poznajem i znam da su mnogo jači od mene, pa i ne planiram da vozim s njima. Prepoznajem jedinu učesnicu (davno smo vozili u jednoj velikoj grupi), još par ljudi (chamade, IONE) „znam“ sa Interneta ali se nikad nismo upoznali, tj. oni mene ne znaju . U tom trenutku mi je bitno da budem u nekoj grupi bar do Šapca, po ravnom, gde bi vetar mogao da pravi probleme. Kad krenu usponi, laki ili teški, vetar postaje manji problem jer za nas „popunjene“ gravitacija čini svoje

Pre polaska, organizator je održao govor sa osnovnim uputstvima oko kontrolnih tačaka i okrepe ali i povoda ovog breveta. Obzirom na dešavanje od pre četiri godine (Ivan Puja je stradao na brevetu pre 4 godine, te se vozilo u njegovu čast), dogovor je da idemo svi zajedno do mesta nesreće, zapalimo sveće i odamo poštu. Tako i bi.

 

Nastavljamo dalje, nekoliko jakih momaka vuče grupu baš dobro. Uspevam da ih pratim i stižemo do KT1. Dobijamo pečate, nešto se ubaci u usta i idemo dalje. Saobraćaj postaje gadan, ali srećom to ne traje predugo. Stižemo do Šapca, prešli smo 63km i znam da tu više neću moći da pratim one jake momke. Nalazim grupu sa kojom mislim da mogu da vozim (i član IONE u njoj), ali samo do prvog poluozbiljnog uspona. Stižem ih posle, a na sledećem usponu još jedan momak i ja malo zaostajemo, pa stižemo grupu, pa zaostajemo... Na većini tih blagih početnih uspona nas dvojica ostanemo, posle ih jurimo i tako do neke benzinske na 100-tom kilometru gde su nas sačekali. Tu smo solidno dugo stajali, ali nije da mi odmor nije prijao. Dosta brevetaša prolazi, među njima i chamade. Posle benzinske, odmah uspon i po poznatom receptu, moj kompanjon od ranije i ja zaostajemo, a njih trojica jačih odu ispred i na kraju nas dočekaju u Valjevu. Prošli skoro 130 km.

 

Pošto nisam forsirao ove rane uspone, noge su još bile dobre u Valjevu i odlučio sam da probam da se popnem na Debeljka. I dalje bilo vremena da se vratim na voz, ako se ispostavi da mi je Debelo brdo prevelik zalogaj. Težak je uspon, da se ne lažemo, ali sam očekivao i gore (pre svega, jer smo krenuli sa 130km u nogama). Pogledi na okolinu su sve lepši kako se penjem više. Stajem u poslednju prodavnicu, punim bidone, jednu flašu vezujem na torbicu iza sedišta jer trošim mnogo vode, a prodavnica nema do spusta...

Većina brevetaša je ispred mene, prolazim onu jednu devojku i mog kompanjona od ranije i penjem u nekom svom ritmu. Kako napredujemo u visinu, tako me noge izdaju, kompanjon me prolazi, a ja u penzionerskih 32 zuba nazad i lagano. Od nekih 2km do vrha su me nervirale mušice više nego nagib. Na momente je bilo kao u horor filmu, ceo roj oko mene, nešto im se svidelo na mojoj levoj rukavici... Dolazim na prvi vrh, oko 1040m nadmorske i kreće spust. Hladan spust, jeeii. Vidim par bicikala ispred nečega što liči na prodavnicu, ne vidim ljude. Aha, eno ih mašu ali ja prolazim, prija mi hlađenje od spusta, ne želim da stajem. Hoću da se spustim pre mraka, a znam da sledi još jedan uspon sa nekih 200m elevacije pre finalnog spusta. Tog poslednjeg dela uspona se i ne sećam previše. Znam da nije bio mnogo strm, bilo je prijatno hladno za penjanje, samo su se u nekom trenutku opet pojavile mušice, ali ovaj put je sve to kraće trajalo. Stigoh na vrh, oko 1080mnm.

 

E kad sam se jednom popeo, ubedih sam sebe da je posle spusta ka Drini ravno, voziće se u grupi i nema šanse da ne završim. Pa sam se obukao i nastavio. Dok sam se oblačio, prolazi IONE-ova grupa, pitaju je li sve OK? Kažem da jeste, zatvaram torbu i spuštam se za njima tih 2km. Kapija Podrinja je prelepo mesto i nešto zbog čega se vredi popeti. Pada slikanje iz sto uglova, oblačim i prsluk jer mi je za to malo spusta bilo hladno, a sledi još dosta spuštanja. Završavamo slikanje, taman krećemo, kad stiže i chamade-ova grupa. Prepuštamo im scenu i nastavljamo sa spustom koji je blago rečeno odvratan. Nema šanse da se uživa u pogledima, mora da se gleda ispred sebe i da se traži najmanje loša putanja, da se koči tamo gde može, a ne gde bi trebalo... Ne znam šta me više bolelo posle spusta, ruke, vrat ili pozadina. E sad znam da nema nazad nego vozi do kraja.

 

Posle pauze u podnožju na KT3, nastavim sa IONE-ovom grupom od četiri momka sa kojima sam išao Šabac - Valjevo, a ubrzo nam se pridružio još jedan. Kaže, nema navigaciju, ne zna put, mora s nama . Vozio se dobar tempo da se iskoristi dan i mislim da sam već tu pukao. Stajemo da se presvučemo za noć, postavimo svetla i tako to. Prolazi chamade sa grupom. Krećemo i mi, idemo nešto laganije ali već vidim da mi ne ide. Nadam se da sam se samo ohladio i da će biti bolje. Nailazimo na chamadovu grupu koja stoji sa policijom. Stajemo par desetina metara dalje, jedan momak iz naše grupe se vraća da proveri šta je (mislili smo da je policija počela da zaustavlja bicikliste...). Shvatamo šta je bilo (pomenuo je chamade ranije, bliski susret s kučetom), trojica iz grupe nastavljaju, nas trojica ostajemo jer jedan od momaka iz grupe pomaže oko bicikla.

 

Nastavljamo dalje, ali mene noge sve slabije slušaju. Momak koji vuče pokušava da drži konstantan tempo, a teren je blago talasast. I na blagim uzbrdicama ulazim u crveno, a nizbrdo kočim. Ne valja, ne odgovara mi. Menjam taktiku, odem na začelje, pustim grupu na uzbrdici, pa ih stižem na nizbrdici, a vozim konstantno, to mi više odgovara. Ali to je trajalo nekoliko uzbrdica, posle ih više ne stižem. Spuštam još tempo i nastavljam lagano. Ima dosta sela, dosta osvetljenih delova, asfalt uglavnom jako dobar, malo postaje hladno ali je generalno prijatno i vozim opušteno, uživam. Sreću kvari samo pitanje "da li ću moći tako još 150-160km?"

 

U sledećih 50-60 km se par puta mimoilazim i sa grupom sa kojom sam ranije vozio i sa chamade-ovom grupom. I jedni i drugi voze brže od mene, ali se zaustavljaju, pa mi ne beže previše. Stomak me nešto nije slušao pa nisam redovno jeo u tom delu i osećam da gubim snagu. Dokotrljam se do KT3 (OMV), ostalo je još 100 i nešto sitno kilometara do cilja. Tamo desetak biciklista već pauzira, mislim da sam stigao poslednji ili pretposlednji. Vidim poruku na telefonu da oni najbrži što su vukli do Šapca uskoro završavaju. Na OMV nemaju ništa što bih jeo, uzimam neku krofnu i par štapića i pojedem to preko one stvari. Ubrzo većina biciklista odlazi, baja iz OMV-a otvara širom vrata, postaje hladno i vidim da je vreme da se krene.

 

Do KT4 je bilo gadno. Nisam dovoljno jeo pa jedva vozim 20-22 km/h, nekad i sporije. Pridružuje mi se još jedan kolega (onaj bez navigacije). U selima istrčavaju kučići, jure nas, postaje baš hladno, umorni smo, a nikako da svane. Kolegi ne radi zadnje svetlo, a prednje mu loše. U nekom trenutku sam viknuo na njega da se vrati desno, ne znam da li je zaspao, ali ode čovek u kontra smer, a vide se svetla automobila koji ide u susret (srećom, bio je dovoljno daleko). Povrh svega, kod Bogatića asfalt postaje očajan, ne može ni 20km/h da se vozi, a i dalje je mrkli mrak. Jedina dobra stvar je da nema šanse da se zaspi po takvom asfaltu. Prolazimo nekako i to, izlazimo na nešto bolji asfalt, nebo polako rumeni i uskoro stiže i KT4, znači još 38km. Tu sam ostao pola sata, sa idejom da stignem u Inđiju u vreme kada se otvori pekara koja je cilj/KT5. Uspeo sam da pojedem malo plazma keksa i jedan snikers što me malo vratilo u život.

 

Tih poslednjih 38km je uglavnom ravno, ima baš lošeg asfalta, ima fantastičnog asfalta, a bilo je i par kilometara gravela (skinuli asfalt, rade). Odmoren i nahranjen (ha, ha, kako da ne), po lepom sunčanom jutru, mogao sam da idem i preko 30km/h povremeno . Dođoh do Inđije, vidim da još nema sedam pa se slikam kod sata u centru. Setim se da pekara mora da ispeče ono što će da prodaje od 7, pa rekoh, idem da vidim, možda ima nekoga. Ima, naravno, ali žena u pekari nema pojma o brevet kartonima (samo zna da treba da nam da posluženje, ali sam ja došao pre početka radnog vremena pa odustajem od toga). Nekako je namolim da mi lupi pečat i krenem kući. Kako sam dovezao kola do Beograda a da ne zaspim usput će ostati večna misterija. Nikad više tako, bolje spavati u kolima.

 

Naučene lekcije:

1. Jesti redovno. Jesti redovno. Ponoviti ovu lekciju više puta.
2. Namazati dupe bez obzira koliko je dobar bib i/ili sedište
3. Nije dovoljno namazati kremu za sunčanje pre polaska. Poneti i mazati više puta dnevno.
4. Poneti suvu odeću za noć. Nije dovoljno obući suv dres ako je ispod mokar bib
5. Brevet se završava glavom, ne nogama
6. Ne voziti kola posle neprospavane noći

 

Nezaboravno iskustvo i dobra lekcija za neki naredni.