207 odgovora na ovu temu

[BogdanB]

trebao si sa njima da nastavis

[vedran136]

... kada vidim 4 pesaka koji stoje jedan iza drugog da bi svi presli preko kose ravni koja je inace sirine oko 60 cm (da prodju jedna kolica) onda se zaletim u njih dok ne vide da neko hoce da ih obori. stad se bacaju na stranu i pitaju se da li sam normalan. kada imam vremena, vratim se da im objasnim da li sam normalan pitanjem. da li ste vi nornalni, sta trazis na prolaz da invalide? vecina ocute, pa se cak i izvinu jer cerovatno tu stanu pahinalno, ali i ne opravdano.

Imao sam sličnu situaciju, vozim bicikl biciklističkom stazom oko 25 km/h. Širina staze je otprilike 1m, sa lijeve strane je živa ograda, a sa desne je trotoar širine 1.5 do 2m. Vidim u susuret mi dolazi jedno 5-6 djevojaka otprilike 2-3 razred srednje škole i svih 5-6 se zguralo na biciklističku stazu, a trotoar je prazan. Ja nisam htjeo da usporavam samo sam ubrzao i po sredini staze. One su se razbježale 2 su skočile u onu živu ogradu, a ostale su pobjegle na trotoar uz sve galamu na mene kako sam lud i da pazim kuda vozim. Ja sam proletio samo sam odgovrio pazite kud vi idete!

Takođe me nerviraju ljudi koji šetaju kučiće stazom ili još gore oni koji šetaju stazom i onda kada ja naiđem gledaju u mene kao da sam lud. Čak su par puta rekli vidi kuda budala vozi, na šta su dobijali odgovore ali bolje da ne pišem kakav odgovor.

A da ne spominjem majke kojoj ne treba dati bebu u kolicima. Tako jednom vozim i dolazim do majke koja gura kolica na biciklističkoj stazi iako pored ima širkok trotoar da može kamion da prođe. Ali nije tamo zanimljivo, još drži mobilni i priča, a ne gleda iza sebe i ja počinjem da je pretičem kad ona skreće i pravo pred mene. Mogao sam povrjediti bebu zbog nepažljivog roditelja.

[sirenica]

A da ne spominjem majke kojoj ne treba dati bebu u kolicima.

E, to se i meni desilo, baš juče! Žena gura kolica trotoarom, a ja normalno vozim biciklističkom...i u jednom momentu, iz meni nepoznatih razloga, žena samo zakovrne onim kolicima na biciklističku i bum - pravo pred mene! Ja joj viknem "Samo malo!" ona se okrene onako ovlaš preko ramena, vidim neka nadrndana faca, zakovitla očima i vrati se gore na trotoar (koji je, btw, u mnogo boljem stanju od biciklističke staze). Vidim da joj nije bilo pravo, ali zaista ne znam šta sam joj JA zgrešila u životu!? I nikada neću moći da razumem ljude koji se tako ponašaju, da nemaju ni malo osećaja za svoju okolinu...

[vedran136]

Ljudima u Novom Sadu je zanimljivije šetati stazom za bicikliste, nego trotarom.
Ima ih i koji se izvinu i znaju da su pogrješili, ali takvih je zaista malo, više je onih koji misle vid budale vozi bicikl biciklističkom stazom.

[Sirius9]

I nikada neću moći da razumem ljude koji se tako ponašaju, da nemaju ni malo osećaja za svoju okolinu...

To je tako u svim sferama društva, nažalost. Mislim da bi ljudi bili kulturniji kada ne bi bilo telefizije recimo, pogledaj samo one debile u skupštini kad se posvađaju šta sve govore i kako se ponašaju, u saobraćajci, radije se ljudi izviču jedan na drugog i isteruju mak na konac nego što razmene telefone, polise, ok-zdravo-zdravo, biće rešeno-prijatno, ljudi a što je najgore i klinci gledaju raznorazne farme, veliku braću i sestre, trenutke istine i druge rialiti zaglupljivače i primaju to, komšije se svađaju oko žive ograde.... Pa mali klinci u parku se potuku ko će da se igra u pesku, srednjoškolarci se izbodu noževima zbog mob.telefona ili još gore devojke... zar treba još nabrajati, sve ide naopako i kako onda da ljudi usvoje pravilne norme ponašanja i kako da postanu kulturniji kada su svuda okolo neki negativni primeri, najbanalnije, stojiš u pošti (ili banci, ili samoposluzi ili kod lekara ili .......) i čekaš red da platiš telefon/pošalješ pismo i nađe se neko pametan da se ugura ispred tebe, većina koja ovo doživi neće ništa reći nego će i oni poćeti da se guraju preko reda jer to je putanja manjeg otpora...
Nažalost, to je nešto što ćemo sve više videti...

[zeljkov]

Potpisujem gore napisano...

Jedan od komičnih slučajeva se desio kolegi. Zamislite, autobusta stanica, dolazi autobus, i u autobusu 4-5 putnika. Kolega i još jedan čovjek čekaju autobus. Kada je autobus stao, stao je malo bliže mom kolegi, nego onom drugom... i naravno drugi čovjek žustro prilazi vratima i GURA SE, kako bi on prvi ušao u autobus.... NEVJEROVATNO !!!

[pri3rak]

Ljudima u Novom Sadu je zanimljivije šetati stazom za bicikliste, nego trotarom.
Ima ih i koji se izvinu i znaju da su pogrješili, ali takvih je zaista malo, više je onih koji misle vid budale vozi bicikl biciklističkom stazom.

Dodji na NBg pa ces videti da je dobrom delu ljudi ovde to zivotni lajtmotiv.No to se tretira tako sto ne fermas budalu po ceni da ga mlatnes

[BogdanB]

pored te biciklisticke staze oni imaju veci trotoar ccc

[vedran136]

Pri3trak, naravno tako i radim, ispočetka sam se sklanjao i kočio, sada samo nišanim u njega direktno i ubrzavam ko manijak, pa valjda će mu proraditi mozak i shvatiti u čemu je pogrješio.

Naravno imaju trotoar koji je duplo širi od biciklističke staze, ali ko kokoši idu na stazu. Što je još gore, u NS na Novom Naselju nema ni gužve na trotoarima tako da trotoar bude prazan.

[djordje_xc]

Evo da ispricam i ja moju pricu , pre neki dan, vracam se sa voznje, prolazim kroz grad, stizem na semafor, crveno svetlo. Na semaforu stoji jos jedan kolega, vozi drumasa. I ja viknem "kolega", i tako se mi upoznamo, popricamo i provozamo malo gradom, osecaj je extra . U mom kraju se mlade "zvezde" retko kada javljaju, a ostali redovno,i to je zaista lepo

[nblexel]

Evo da ispricam i ja moju pricu , pre neki dan, vracam se sa voznje, prolazim kroz grad, stizem na semafor, crveno svetlo. Na semaforu stoji jos jedan kolega, vozi drumasa. I ja viknem "kolega", i tako se mi upoznamo, popricamo i provozamo malo gradom, osecaj je extra . U mom kraju se mlade "zvezde" retko kada javljaju, a ostali redovno,i to je zaista lepo

to je ono što izdvaja biciklizam od većine sportova! =D>

a ovo sa "mladim zvezdama"... samo jednu stvar mogu da kažem: nemaju pojma!

[djordje_xc]

Evo da ispricam i ja moju pricu , pre neki dan, vracam se sa voznje, prolazim kroz grad, stizem na semafor, crveno svetlo. Na semaforu stoji jos jedan kolega, vozi drumasa. I ja viknem "kolega", i tako se mi upoznamo, popricamo i provozamo malo gradom, osecaj je extra . U mom kraju se mlade "zvezde" retko kada javljaju, a ostali redovno,i to je zaista lepo

to je ono što izdvaja biciklizam od većine sportova! =D>

a ovo sa "mladim zvezdama"... samo jednu stvar mogu da kažem: nemaju pojma!

Da, to je draz biciklizma, ipak smo svi mi "jedno", treba da budemo dobri jedni prema drugima
A ovo za "zvezdice" je jako glupo, ne mora meni svako da se javi, ali ocekujem bar kad se ja javim nekome da on otpozdravi

[astrodule]

Evo jedna situacija koja je dosta česta na biciklističkim stazama na Novom Beogradu. U pitanju je jednosmerna staza široka toliko da ne mogu da se 2 biciklista normalo mimoiđu.

Šta raditi kad iz suprotnog smera naiđe "kolega"?

Često to nije problem jer na većini mesta ima trotoar pored, međutim postavlja se pitanje ko da se skloni. Meni je logično da treba da se ukloni onaj ko ne vozi u pravom smeru, ali tada lako dolazi do zabune pa oba bajkera pređu na trotoar.

Što je najbolje retko koji biciklista vozi po stazi ako pored ima širi trotoar (jer je bolji asfalt na trotoaru).

Ja lično često idem pogrešnim smerom u povratku (Narodnih heroja i Omladinskih brigada) i meni je logično da ako vidim biciklistu pređem na trotoar a njemu (njoj) ostavim stazu. Tada se mimoilazimo sa leve strane što je malo mozgu nelogično.

Naravno ovo bi se lepo izbeglo da su svuda dvosmerne staze, ali sada je kasno da plačemo za tim.

[Sirius9]

što je malo mozgu nelogično.

Mozgu je svašta nelogično jer je naviko da se najviše nalazi u "jednoj" poziciji tj. da uvek prepoznaje šta je gore a šta dole, kada bi se našao u svemiru ili barem bestežinskom stanju morao bi da menja tu svoju naviku jer ono što je gore je u isto vreme i dole
Tj. sve zavisi od situacije i ko ide u susret, ako je npr. neka zanimljiva bajkerka ja bi usporio i pravio se da sam nešto zauzet pa ne gledam na stazu, ako dođe do kolizije možda bi se i upoznali

[Marcus]

Moje pitanje je: Da li pozdravljate druge bicikliste (znane i neznane) ?

Kada vozim u gradu ne (osim ako prepoznajem biciklistu), mislili bi da sam lud (kao kada bi se pešak javljao kolegijalno pešaku ili vozač automobila drugom vozaču), a kada vozim van grada - obavezno.

Jedino što često uradim mimo toga, kada vidim strance sa natovarenim torbama (bez obzira što idem peške), zastanem i popričam na minut-dva, odakle idu, kakav im je put, poželim im da se dobro provedu, eventualno im dam neki tip i tako to...

[Darkman]

Evo jedna situacija koja je dosta česta na biciklističkim stazama na Novom Beogradu. U pitanju je jednosmerna staza široka toliko da ne mogu da se 2 biciklista normalo mimoiđu.

Šta raditi kad iz suprotnog smera naiđe "kolega"?

Khmkhm, ja uvek idem pogrešnom stranom od Jurija Gagarina ka opštini na NBg... ali, uvek se i sklanjam kolegama koji idu ispravnim smerom, iako jeste nelogično da se mimoilazimo sa moje desne strane. Da je bici staza uz desnu ivicu trotoara, sve bi bilo normalno, ovako je malo čudno (kada idete pravim smerom, bici staza je na levom kraju trotoara).

Što se tiče pešaka na istim, ako idu ka meni, ne sklanjam se sa staze, nego gledam pravo u njih - da znaju da ih vidim, i da shvate da su na "mojoj" stazi. I svi se sklone, nikad nemam problema... ako im dolazim sa leđa, ili zatrubim, ili ih isečem, ili ih samo zaobiđem, zavisi kako sam raspoložen

[astrodule]

Evo jedna situacija koja je dosta česta na biciklističkim stazama na Novom Beogradu. U pitanju je jednosmerna staza široka toliko da ne mogu da se 2 biciklista normalo mimoiđu.

Šta raditi kad iz suprotnog smera naiđe "kolega"?

Khmkhm, ja uvek idem pogrešnom stranom od Jurija Gagarina ka opštini na NBg... ali, uvek se i sklanjam kolegama koji idu ispravnim smerom, iako jeste nelogično da se mimoilazimo sa moje desne strane. Da je bici staza uz desnu ivicu trotoara, sve bi bilo normalno, ovako je malo čudno (kada idete pravim smerom, bici staza je na levom kraju trotoara).

Što se tiče pešaka na istim, ako idu ka meni, ne sklanjam se sa staze, nego gledam pravo u njih - da znaju da ih vidim, i da shvate da su na "mojoj" stazi. I svi se sklone, nikad nemam problema... ako im dolazim sa leđa, ili zatrubim, ili ih isečem, ili ih samo zaobiđem, zavisi kako sam raspoložen

Takođe. Taj deo (od Blokova ka Opštini) uvek idem "pogrešnom" stranom.
I isto tako se ponašam sa pešacima na stazi. Nema potrebe za vikanjem i udaranjem, najbolje da sami ukapiraju da su na tuđoj teritoriji (valjda)

[shmungos]

Hajde da dodam jos jednu stvar koja moze da se svrsta u pravilia lepog ponasanja:

* ukoliko vas pretekne koleginica, nemojte leciti komplekse na njoj i juriti po svaku cenu da je obidjete, zatim posto niste u stanju da vozite potrebnim tempom ona obidje vas, pa vi obidjete nju i tako do 101 i nazad. Ne samo sto nama smetate da normalno vozimo zbog ovakvog ponasanja, vec izgleda vise nego jadno.

Pre par godina kada sam vozila prosecnom 28-30 km/h treking bicikl (tockovi 28", ali i dalje mtb oprema), ovo mi se desavalo minimum jednom nedeljno kada izadjem da vozim. Vozim konstantnom brzinom i konstantnom kadencom, znaci nije problem u meni. U to doba jos nije bio popularan hiit trening, pa da kazem da je to razlog zasto neko vozi cas brze, cas sporije, a i kada se radi hiit, ne mora da se cokce u znak protesta kada zensko obilazi treci put za redom i istog sekunda da se ubrzava .

Sada sam prisiljena da zbog kolena vozim u nizim stepenima prenosa, tako da mi je prosecna brzina oko 22 km/h i ovo mi se retko desava, ali se i dalje desava. Na primer: danas, nakon nekih 45 km voznje verglam vec mrtva gladna, razmisljam kako cu da pojedem labelo, kad sustizem i preticem jednog omega-muzjaka. Doticni odmah ubrzava, obilazi me i vozi jos desetak metara brze od mene, ali posto ne moze da izdrzi tempo sustizem ga i obilazim, on naravno odmah istog trena ubrzava, obilazi me i usporava jos dok se vraca ispred mene . Sta da radim, krenem opet da obidjem budaletinu, ali doticni, u trenutku kada me je video pored sebe, revoltiran ubrzava i ne dopusta mi da ga obidjem . Posto smo vec stigli do bloka 45 nisam htela da se ganjam sa pacenikom medju ljudima, stala sam i iskulirala par minuta dok nisam bila 100 % sigurna da je dovoljno odmakao.

Ljudi nemojte sada svi da skocite i da pocnete da se branite kako to nikada ne radite, ovaj tekst se i ne odnosi na vas , vec na onu drugu sortu ljudi !

[Sherif_Gile]

Sledeći put kad naidješ na nekog takvog neiživljenog idi ispred njega taman toliko brzo da ne može da te prestigne pa nek crkne

[shmungos]

Upravo tako se i zavrsi, nego smo se vratili u civilizaciju, pa nisam htela dzabe da jurcam medju pesacima