Ne znam kako bih da zapocnem ovo izlaganje svoje muke. Nisam se jos ni predstavio. Ukratko, vozim bajs svakodnevno, od 500 do 1300 mesecno leti i 200-600 mesecno zimi. Upoznat sam sa propisima i vozim pazljivo, ali neprijatne situacije i incidenti su postali sve ucestaliji i dosao sam do tacke kad to vise ne mogu da izdrzim.
Neprijatnih situacija je bilo puno jer na BG ulici biciklista je vazduh. Bar 20% sanse je da u raskrsnici sa prvenstvom, to prvenstvo necete dobiti, pa da ga ne bih platio glavom, ustupam ga svima. Kola me obilaze dosta blizu i ukoliko bih naleteo na neravninu, zakacila bi me, pa volan drzim sa "2 para ruku" i otvorim "cetvore oci".
Incidenti su neizbezni za nekoga ko je bajsom presao preko 6000km po gradu za godinu dana. Neki upecatljiviji su:
- Obilazio sam biciklistu na adi i kao da ga je magnet privukao levo na mene iako su trake sasvim siroke. Od pada sam iscasio rame, pocepao bici odelo, isekao se, bio sav modar. Istrcavanja pesaka je bilo puno, ali ne vredi. Sad sam spreman na sve, jer su ljudi previse neoprezni, u bilo kojoj ulozi.
- Na raskrsnici, kamioncic je stao na stop, medjutim nije stao zbog mene i hteo je da "uleti" pre auta sa druge strane, ne videvsi da sam ja upravo ispred njega. Odgurnuo sam se rukom i nekako uspeo da mu se izmaknem. Isao je sporo, jer je tek krenuo, ali da sam pao, pregazio bi me dok ukapira da ima nesto ispred.
- Obilazio me je kombi u uskoj ulici i kad su naisla kola u susret, skrenuo je desno i zakacio me je, iako sam zakocio gotovo u mestu. Na moje pitanje da li je lud, odgovorio je "da li si ti lud, vozis biciklu po kisi. Idi kuci spavaj, nemoj da ometas saobracaj".
- Pre neki dan sam propisno skrenuo u ulicu levo, a za mnom i auto. Medjutim, ulicu je prelazio pesak i stigao je do pola. Iako nije bilo pesackog, odlucio sam da ga propustim, ali vozac auta iza nije mislio tako, pa su zaskripale kocnice. Glavonja iz auta je poceo da urla kako ce mi glavu razbiti i zasto vozim biciklu ako ne umem. Bio sam naostren za tucu, pa sta bude. To je vec ponizavanje.
- Bilo je jos puno slicnih situacija, ali je danasnja vrhunac. Vozio sam biciklistickom stazom, koja je uz ulicu, a sporednom ulicom ide auto. Raskrsnica je pregledna i jasno je da me vozac auta vidi na pola raskrsnice. A jos pocinje da pada mrak, a ja imam dovoljno jaka svetla, tako da sam uocljiv.Takodje je morao da pogleda u mom pravcu da li ima kola, jer je to bulevar i juri se. Potpuno je jasno bilo da je svesno nastavio dalje po cenu da me zgazi. Kada sam vec bio ispred njega i shvatio da nema vremena za kocenje, ustao sam na pedale i desnu nogu podigao da naskocim na haubu i iz sve snage viknuo "koci". I dalje nije zakocio, nego je ostro skrenuo desno, tako da je farom prosao bukvalno ispod moje noge, a ja sam zbog izgubljene ravnoteze preleteo na ulicu. Dodao je jos jaci gas i pobegao. Doslovce sam gledao smrti u oci, jer me ne bi samo udario, nego i pregazio i verovatno pobegao, a sto je najgore - svesno. Mogu da nadjem razumevanje da neko pogresi, ne vidi.. desava se, ali ne mogu da razumem da neko svesno ide dalje po cenu da nekoga ubije. Da mu toliko bude svejedno. Zao mi je sto to nije snimljeno nekom kamerom, da vidite koliko je to strasno i opasno izgledalo, a meni i dalje nije jasno kako sam citav. Bio sam stegnut i spreman za strasan udarac.
Pokusacu da ilustrujem situaciju. Bele linije su staza, koja jos nije bila tu, kad je google slikao. Plava linija su nasi polozaji u prvom momentu, zelena u sledecoj sekundi, a zute su polozaj mojih tockova i polozaj auta u kriticnom momentu
Sta raditi da se ovakve situacije izbegu sem da se bajs vise ne vozi. Ne zelim da odustanem, jer mi je zdravlje u pitanju. A ovo bi trebalo da bude najbezbednija voznja, jer se vozi stazom, medjutim neko to ne zeli da dozvoli. Da se prijavi policiji, nema svrhe a ni svedoka. Da me je zakacio, opet bi to bila neka kaznica i nikom nista. Da me je dobro polomio, par meseci bi bio bez dozvole i to je to. A da me je ubio, dobio bi maksimalno 2 godine zatvora, a zbog dobrog vladanja, na slobodi bi bio pre nego sto bi se meni izdao pomen. Naucio sam da se pazim od neopreznih, ali kako se zastititi od ubica. Verovatno je hteo da mi dokaze da ce on ipak pre da prodje i po cenu mog zivota. Sad vec osecam ozbiljan strah da ponovo izadjem na ulicu.
Normalan čovek, izvinjava se, platio popravku bajsa. Kaže "koje sam sreće da udarim baš tebe kad znaš da padaš i imaš full zaštitnu opremu!" (ja imao full moto zaštitnu opremu, sem kacige - duga priča. 
