Чак и када је на пустом острву, човек има одговорност према још нечему осим само према себи. Потпуно је небитна (за овај случај) безбедност бициклисте. Самим тим што је одлучио да се нађе у некој заједници значи да више није он на првом месту. Да не улазим у тумачење закона и да ли коловоз сме да се користи када постоји стаза/трака, закон јасно прописује да бициклиста мора да буде у десној траци, највише 1 м од ивице. Онаквим својим понашањем бициклиста постаје непредвидив, изискује исхитрене реакције других учесника у саобраћају и драстично повећава ризик од несрећа. И то ради свесно што значи и намерно, а то је у најмању руку социопатско понашање.
Да, на већини стаза није могуће возити брже од 20-25 на сат, некада и 10. Па? Тако је то у граду и нисам приметио да је игде другачије (укључујући и фамозну Холандију). Пуно је људи, стазе су уске. Исто као што кола у граду не можеш да возиш као да си на аутопуту. Али, од возача се очекује да успори, стаје на семафорима, раскрсницама и прелазима и да уважава друге. А бициклиста може да ради шта хоће зато што му се не свиђа гужва? Ајмо још једном - да ли онда и ја могу да пешачим по сред аутопута? Зашто не бих и бицикл возио по сред аутопута? Нека успоравају, шта ме брига, биће и они безбеднији? Да укинемо сва правила и све законе, озваничимо анархију? Било би баш једноставно.
Србија је заиста постала Саможивија. Већина не само да ради шта год њима највише одговара, него после пар месеци правдања самима себи, а недоласка у ситуацију да за то понашање одговарају, сви почињу да верују да је такво понашање заиста њихово право. Еј, спора му стаза. Па да ли газиш и шутираш људе у продавници или пошти кад се ред помера сувише споро? Или само изнесеш сву робу напоље, без плаћања? Брже је и сигурно згодније (нисам пробао, само претпостављам), а једнако дозвољено колико и онаква вожња (само мање опасно по друге).
И ово - намерно кривудам када иде ауто? Несхватљиво. Тако ћеш неког возача да цимнеш, он ће да цимне волан и да изазове несрећу у којој ће да погине више људи, можда и деца. Неки ће остати доживотни инвалиди. И шта онда? Ниси ти крив?
Кад човек није сам не може да се понаша као да јесте, врло једноставно. А што је више људи то је важније да свачије понашање буде предвидиво другима и у складу са неким нормама, а поготово прописима и законима. Чак бих рекао да понашање треба да буде што предвидивије уз што мање труда/пажње. А пре свега у складу са прописима. Ако прописи не ваљају, онда их треба мењати, а не игнорисати.
Имам утисак да џаба пишем, па ћу да баталим.