А баш сам хтео да будем сажет. 
Питање је незгодно, јер... зависи. У принципу, држим се десне ивице прве траке која је за скретање лево, како су већ и други рекли. Само што пре престројавања ПРВО иде гледање уназад. Исто као и за кола - ако прво даш мигавац, па тек онда провериш да ли неко иде, пао си. Зато се увек и трудим да будем свестан саобраћаја и да се престројим на време. ВАЖНО: ако се нисам престројио на време (нпр, мени непознат крај, нисам био сигуран), онда не мајмунишем кроз аутомобиле (поготово ако је гужва), него лепо станем десно (попнем се и на тротоар ако га има) и пређем практично као пешак.
Ипак, некад је тешко држати се тог принципа. Како рече Борис, то скретање пре Моста на Ади, ка Бановом брду, баш је проблем. Ако се држиш "најдесније" траке за скретање лево, практично нема шансе да ћеш се после тога извући заиста ка Бановом брду. Или, ако идеш на Аду, нема теорије да ћеш из средње траке успети да се убациш у ту десну за Аду. Но, нису то једина незгодна места, а изабрана позиција некад зависи и од саобраћаја. У неким случајевима станем на леву страну траке за скретање лево. Рецимо, у Ријеци постоји једна баш незгодна раскрсница, где је "скретање" лево више као рачвање пута. Ако се држиш десне ивице траке, кад заиста кренеш лево буквално улећеш под точкове аутомобила. Који наравно да ће тешко да те сачекају да прођеш. Слично је и кад улазиш у веома уске улице после тог скретања. Додатни проблем су ситуације када скрећеш лево на узбрдицама, па још после стајања на семафору, када си веома спор и рањив.
Проблем је и кад са неког магистралног/брзог пута треба да скренеш лево. Рецимо, на Ибарској магистрали (скретање за Рипањ, чини ми се). Држиш се десне ивице, па кад дође проширење за скретање лево, деси се да нема шансе да се престројиш од оних који јурцају поред и настављају право. Некад успориш и меркаш прилику, некад станеш на погодном месту и чекаш, некад даш сигнал руком да возачи буду свесни, па ће неко можда и да те пусти. Све зависи.
А што се тиче оних специјалних сигнала... Сећам се те приче још са мотора - НИКО не зна за те сигнале. 
То важи нпр у Америци, а онда је скроз другачије негде другде. Нпр, кад мотоциклиста прође испред тебе и "рита" десном ногом, то значи "хвала што си ме пустио", а возачи вероватно мисле да их псује. Подизање леве руке да сигнализираш скретање десно? Чак и да се ти сигнали уведу као обавеза за све у аутошколама (и основним школама), опет би се ретко ко сетио кад је битно. Осим тога, код нас је обичај да људима испред звониш или вичеш "места!" и сви знају да треба да се склоне у десно. Ко није мрднуо из Србије углавним и не зна да у другим земљама постоје и обавештења да се нпр на (покретним) степеницама стоји/хода само са десне стране, а да се лево оставља простор да протрче они који журе. То је сасвим нормална ствар. Код нас тога нема, али је и даље свима нормално да се склањају десно. Осим женама. Оне на звук звонцета обавезно иду лево. Но, у Шпанији је стандардно да бициклисти вичу "izquierda", односно "лево" (да, и ја сам био сумњичав ), а то њима не значи да се помериш лево, него да ће они да прођу лево! Можеш мислити вожњу по Шпанији ако то не знаш. Или Шпанца који дође у Србију, па викне "изкијерда", а свима се фућка.
У сваком случају, најгоре место за бициклисту у саобраћају јесте када стоји у траци која није скроз десно, уз тротоар (или ивицу пута). Исто је и када постоји посебна трака за десно, а ти би да наставиш право. Престројавање није неки проблем, јер обично се десна трака издваја, па ти треба само да наставиш право. Али, онда ем што мораш да пазиш на возила у својој траци, ем на она која ти пролазе са десне стране. А буде и камиона и аутобуса. Колико год и они пазили, врло је непријатно и ризично. Зато некад, нарочито ако сам већ уморан (моје вожње су по 12-15 сати у дану) више волим и да станем са десне стране (пре или после тог одвајања) и сачекам барем да се мало рашчисти гужва. Ако те возачи виде, а посебно ако виде да се и ти трудиш да не сметаш њима, то ће их учинити много свеснијим бициклиста у саобраћају него ако те прегази. Мој став је да улица није место за истеривање правде, па зато сигурност (свих!) утиче и на то како возим.
П.С. Ужасно је незгодно и на Ибарској магистрали код Петловог брда, смер ка Рушњу. Скретање за Железник још и некако, али после скретање за аутопут (десно) је катастрофа. Ни да се држиш десне траке (која је за скретање), јер је онда тешко пребацити се лево (баш имам снимак те ситуације са једне вожње), ни да идеш траком поред, јер многи возе веома брзо, а ти си практично на сред пута.
