Naocare ??
#1
Posted 04 April 2006 - 05:41 PM
Sto se tice cene mozda do nekih 50Eur.
Moze li neko da preporuci nesto, i gde pogledati u kojim radnjama... Ili ako znate nekog ko prodaje uvozne iz inostranstva...
Pozdrav
#2
Posted 04 April 2006 - 07:25 PM
Ima i skupljih, ima ih i u PLANET bike-u, INTERSPORTU...Moj kum prodaje naocare i obicne i sportske i za dioptriju, pa ako nista ne nadjes, mozda i kod njega ima stogod...
MTB do groba a i posle...
#5
Posted 10 April 2006 - 06:26 AM
Našao sam ih na sajmu automobila neka firma koja prodaje opremu za motocikliste i nalazi se kod Merkatora.
Naočare su ČUDO!!!
Imaju proreze oko stakla gde prolazi vatduh da se ne bi zamaglila, možeš birati i ima ih raznoraznih boja. Koštaju 31 euro. Toplo ih preporučujem.
Pozdrav
ZEZ
#9
Posted 28 May 2008 - 04:21 PM
http://www.sportkopf... ... 3-0-0.html
#12
Posted 29 May 2008 - 07:14 PM
- uvex protekt (crna, oranž i čisto bela stakla) cena oko 2.700,00 din, stakla se sastoje iz dva dela (svako staklo za sebe), ram je tanak
- uvex crow pro (žuta, siva i bezbojna (ali nisam siguran koja su tachno treća)cena oko 5.300,00, stakla su spojena u jedno, ram je debeo (deluje izdržljivije, ozbiljnije)
Ne znam da li sam subjektivan, imam utisak da je mnogo bolja oštrina sa žutim nego sa oranž staklima? Izgleda je u pitanju koliko para toliko muzike. Ja sam hteo 2 muve jednim udarcem ali Crow pro imaju nešto veća stakla a ja nema vliku glavu tako da nošenje van vožnje može izgledati malo smešno . Protekt ima još jednu manu ima crna umesto sivih stakala (ovo nisam dobro pogledao tako da može biti i netačno)
#13
Posted 30 May 2008 - 11:35 PM
Do sada sam probao samo žuta stakla, tako da ne mogu da diskutujem na tu temu, ali me zanima mišljenje drugih po pitanju oštrine sa narandžastim staklima. Pa, ako imate iskustva, priključite se .Ne znam da li sam subjektivan, imam utisak da je mnogo bolja oštrina sa žutim nego sa oranž staklima?
Pa šta hvali modelu Protect? Inače, što se tiči širine, ako uporediš specifikacije za Protect i Crow Pro, videćeš da su ove druge samo za par milimetara šire i za isto toliko više, tako da ne bi rekao da će izgledati smešno za svakodnevno nošenje (za šta i meni trebaju naočare).Izgleda je u pitanju koliko para toliko muzike. Ja sam hteo 2 muve jednim udarcem ali
Kad pričamo o širini, onda ne možemo da preskočimo naočare koje sam kupio u Planetu još pre par godina, koje su stvarno široke. Obe spomenute Uvex naočare su oko 13 cm u širinu, dok su naočare a la Planet zavidnih 14,5 cm . Zbog činjenice da su mnogo šire od moje glave (sitan sam čovek ) nosim ih samo kad vozim bajk. E baš iz tog razloga su mi interesantne Uvex Protect, zato što mogu da se nose i kad se ne okreću pedale.
Zašto je to mana?Protekt ima još jednu manu ima crna umesto sivih stakala (ovo nisam dobro pogledao tako da može biti i netačno)
Edit: Model Protect definitivno ima crna stakla.
#14
Posted 31 May 2008 - 07:58 AM
Tačno je da metar ne laže i da je razlika u širini kada se izmeri minimalna ALI vizuelna razlika je prisutna (verovatno je dizajn stakala u pitanju uključujući što su iz jednog dela kod crow pro). Kada naizmenično stavljam jedne pa druge model crow pro izgleda dosta veći i tu dolazi do izražaja crno staklo na protekt jer umanjuje veličinu što je u stvari pozitivno.
Ram na crow pro izgleda ozbiljniji i imam utisak da bi izdrža veća "iskušenja", a i cena je skoro duplo protekt - crow pro što i nije zanemarljivo. Juče sam gledao u planetovoj prodavnici na dorćolu i tamo nisu imali crow pro, a od protekt ostao je samo još jedan par.
#15
Posted 31 May 2008 - 08:41 AM
Što se tiče tamnih stakala, bitno je kako će se videti u članku ispod da imaju dobru UV zaštitu, a sama boja i kontrast može da bude lična stvar svakog od nas - ko šta preferira. Najbolje je imati i tamniju i svetliju varijantu.
"Plava svetlost pripada plavom delu spektra vidljive svetlosti, nalazi se naročito u intenzivnom bljesku svetlosti koja se reflektuje sa snega ili vode. Postoje mišljenja da višegodišnja ekspozicija plavoj svetlosti ubrzava starenje retine i povećava rizik za nastanak slepila kod osoba preko 60 godina života.
Sunčeva svetlost predstavlja vrstu energije koja se, kada je oko apsorbuje, pretvara u toplotu ili uzrokuje hemijske reakcije u tkivima oka, što može izazvati trajno oštećenje oka, ako je njegova prirodna sposobnost samozaštite nadjačana. Različiti delovi oka apsorbuju različite delove spektra Sunčevog zračenja. Tako spoljašnji omotači oka, rožnjača i konjunktiva absorbuju UVB zrake, sočivo uglavnom absorbuje UVA zrake, a retina vidljivu svetlost. Zbog toga, ako su oči previše izložene UV zračenju mogu biti oštećeni prednji delovi oka, dok ako je vidljiva svetlost previše blještava, intenzivna, ili se gleda direktno u Sunce, makar i na kratko, može doći do oštećenja retine pa i trajnog gubitka vida.
UV zraci mogu da dovedu do oštećenja oka pri kratkotrajnoj ili dugotrajnoj ekspoziciji. Kratkotrajna ekspozicija intenzivnom UV zračenju može uzrokovati fotokeratitis, praćen jakim bolovima i spazmom kapaka. Srećom, poput opekotina izazvanih Suncem, ovo stanje je obično privremeno i najčešće ne dovodi do trajnih oštećenja očiju. S druge strane, dugotrajno izlaganje UV zracima može imati ozbiljnije i trajne posledice u vidu pterigijuma, katarakte, makularne degeneracije, kao i karcinoma kapaka i predela oko očiju.
Rizik za nastanak oštećenja oka pod dejstvom UV zračenja povećava se sa dužim izlaganjem sunčevom zračenju, kao i boravkom na površinama koje jače reflektuju UV zračenje (sneg, voda ili pesak). Rizik je veći u podnevnim časovima, tokom leta, kao i u područjima oko ekvatora. Takođe, oštećenja su češća kod postojanja određenih oboljenja sočiva i retine (operisana katarakta, retinalna distrofija), i kod korišćenja pojedinih lekova (sulfo preparati, tetraciklini i dr.) koji povećavaju osetljivost oka na UV zračenje. Radnici koji rade na otvorenom više su izloženi štetnom delovanju UV zračenja. Najveći profesionalni rizik postoji kod građevinskih radnika, poljoprivrednika, profesionalnih vozača, pilota, čuvara na otvorenom, policajaca, moreplovaca, ribara, instruktora skijanja i dr. Pored toga osobe sa svetlijim očima imaju manje pigmenta i veća je mogućnost UV oštećenja.
S obzirom na potencijalni rizik od oštećenja oka štetnim delovanjem Sunčevog zračenja neophodno je preduzeti potrebne mere za njihovu zaštitu. Nošenje naočara za sunce je neophodno. Uz to, potebno je nositi i šešir sa širokim obodom ili štitnik kada smo izloženi intenzivnoj, blještavoj svetlosti. Ovakav šešir blokira oko 50% UV zračenja i smanjuje UV zračenje koje može stići do oka iznad ili oko naočara. Takođe, treba koristiti naočare koje su tako dizajnirane da onemoguće prodor perifernih zraka u oko.
Uvek kada je moguće treba smanjiti rizik, izbegavanjem izlaganja blještavoj svetlosti, naročito leti između 11:00 i 16:00 kada je zračenje Sunca najintenzivnije. Posebnu pažnju treba obratiti kada je oblačno, jer je i tada velika mogućnost oštećenja očiju zbog refleksije, voditi računa o upotrebi lekova i drugim rizicima.
Pravilno odabrane naočare za sunce doprineće zaštititi očiju od UV zraka, jake svetlosti i plave svetlosti. Treba odabrati dovoljno tamne naočare koje će obezbediti konfor, ali nikako toliko tamne da smanjuju oštrinu vida. Veoma tamna stakla ne moraju biti i dobra, ona mogu dovesti do poremećaja u percepciji boja, kao što su, recimo, svetla na semaforu, a mogu dovesti i do dilatacije zenica što dodatno povećava količinu UV zraka koji prodiru u oko i oštećuju ga. UV zaštita nije direktno povezana sa zatamnjenjem ili bojom. Neutralna siva i amber stakla su dobar izbor i dozvoljavaju viđenje boja bez promena. Polarizovana stakla minimiziraju bljesak, ali ne blokiraju UV zrake. Plavu sveltost će najbolje smanjiti siva (srednje do tamna ), braon i zelena stakla. U svakom slučaju najbolji izbor boja stakla su: siva, zelena ili braon.
Što se tiče kontaktni sočiva i ona mogu sadržati UV-blokirajuće materijale, koji međutim apsorbuju manje od preporučenih 99-100% UV-A i UV-B zračenja. Zbog toga ih ipak treba nositi sa naočarima za sunce da bi se obezbedila potrebna zaštita. Naočare mogu imati različite vrste sočiva (ili popularno „stakla"). Različite vrste sočiva imaju različite namene:
* Obična sočiva smanjuju uobičajenu svetlost.
* Polarizovana su namenjena sprečavanju bleštanja kao posledice refleksije. Dobra su za vožnju i bavljenje aktivnostima na snegu ili vodi.
* Fotohromatska se menjanu u zavisnosti od intenziteta svetla, tamnija su van prostorija, a svetlija unutar.
* Flash, ili ogledalo sočiva odbijaju sve ili neke delove svetlosti umesto da ih absorbuju. Ova sočiva su veoma osetljiva, grebanje ih brzo oštećuje.
U mnogim zemljama proizvođači naočara pri njihovom etiketiranju prate svoje industrijske standarde, npr. u Kanadi naočare koje zadovoljavaju industrijske standarde mogu se podeliti u tri kategorije:
* Kozmetičke - imaju lako obojena sočiva i one se upotrebljavaju kada sunčeva svetlost nije veoma jaka. Blokiraju od 0-60% vidljive i UVA svetlosti i 87-95% UVB zraka. Ova sočiva nisu preporučiva za dnevnu vožnju.
* Generalne namene - blokiraju od 60-92% vidljive svetlosti i UVA zraka i 95-99% UVB. Ova sočiva su dobra za vožnju i preporučuju se uvek kada je svetlost veoma jaka.
* Specijalne namene - blokiraju do 97% vidljive svetlosti i 98.5% UVA zraka, minimum 99% UVB i veoma su dobra za dugo izlaganje suncu. Nisu preporučljiva za vožnju.
Slično označavanje je i u Australiji, gde je 2003. godine urađena revizija standarda za naočare za sunce po kojoj postoje pet kategorija.
* Fashion naočare koje nisu za sunce i veoma malo redukuju sunčevu svetlost sa nešto malo UV zaštite.
* Fashion naočare koje nisu za sunce koje limitirano redukuju sunčevu svetlost sa malo UV zaštite.
* Naočare za sunce koje obezbeđuju srednji nivo zaštite od vidljivog svetla i dobru UV zaštitu.
* Naočare za sunce koje obezbeđuju visoku zaštitu od vidljivog svetla sa dobrom UV zaštitom.
* Naočare za sunce za specijalne namene sa veoma visokom zaštitom od vidljivog svetla i UV zaštitom.
Idealno bi bilo da sve naočare, uključujući i one sa dioptrijom apsorbuju čitav UV spektar, jer se UV apsorbensi mogu inkorporirati u skoro sav optički materijal koji je sada u upotrebi i ne utiču na vidne funkcije. Polarizacija ili fotosenzitivno zatamnjenje su dodatne karakteristike naočara koje su korisne u određenim situacijama, ali same po sebi ne obezbeđuju zaštitu od UV zraka.
Prednost treba dati plastičnim sočivima u odnosu na staklena. Ta sočiva su čvršća od staklenih i imaju manje mogućnosti da pucaju. Najbolje su naočare od polikarbonata jer su one vrlo lagane, kvalitetne i otporne na ogrebotine. Uvek treba proveriti njihovu zakrivljenost, što se može jednostavno uraditi tako što se pređe pogledom preko papira s kvadratićima pri čemu se može primetiti nepravilnost linija koja nastaje zbog loših stakala.
Ne može se reći koliku UV zaštitu neke naočare pružaju prema njihovoj ceni, boji ili zatamnjenosti. Za to je potrebno obratiti pažnju na etiketu na proizvodu koja će garantovati tip i količinu zaštite. Najbolje ih je kupovati u optičarskim radnjama gde je sigurniji njihov kvalitet jer nije dovoljno da na deklaraciji piše „UV zaštita" već UV filteri moraju biti stvarno ugrađeni u staklo naočara. Međutim, nije dovoljna samo oznaka „UV zaštita" već "100% UV zaštita". To se može proveriti u bolje opremljenim optikama koje imaju aparat za testiranje naočara fotometar koji meri UV transmisiju.
Velika je verovatnoća da će problemi vezani za UV zračenje postati sve značajniji u narednim decenijama zahvaljujući smanjenju ozonskog omotača. Zbog toga treba sve veću pažnju posvetiti zaštiti očiju od UV zračenja što se prvenstveno može postići jednostavnim, sigurnim i ne mnogo skupim sredstvom - pravilnim izborom naočara za sunce, što podrazumeva maksimum zaštite, a tek onda modu. "
Prim.Dr. Suzana Manić
Ono na šta trenba isto tako obratiti pažnju je i izloženost kože suncu. Ukoliko se o tome ne vodi računa, od "bezazlenog" crvenila i izgorenosti, lako se može stanje kože dovesti do mnogo ozbiljnijeg i u gotovo 100% fatalnog ishoda - raka kože.
Pogledajte tabelu 2 i pronađite svoj "tip" kože. Da kažem da je u Evropi uobičajen tip kože II ili III
Tabela 1 predstavlja period između 10 i 15 sati, za svaki mesec - vrednost u minutama posle koje se javlja crvenilo kože tipa II.
Savet - ne krećite na vožnje - pogotovu one višesatne bez da niste namazali neku kremu sa dobrim zaštitnim faktorom. Sunce prži, a tek se zahuktava...
MTB do groba a i posle...
#16
Posted 31 May 2008 - 09:13 AM
A, zatim
ili ima razlike i u zaštiti od uv zračenja
Boja stakala ne utice na UV zastitu. UV zastita je oznacena na naljepnicu na staklima. Postoji nekoliko standarda, ali generalno, sto je broj na naljepnici veci to je bolja zastita. Ne postoje naocale koje 100% blokiraju UV, osim potpuno zatvorenih, jer jedan dio zracenja dolazi sa strane, odbijen od raznih prepreka. Zbog toga se ne treba pretjerano brinuti jer su nase oci naviknute na odredjene doze UV radijacije.
Lichttransmission: 43-80%, a žuta Lichttransmission: 60%. Ako sam dobro shvatio radi se o nekom propuštanju svetlosti sa pitanjem da li je bolje da propušta manje ili više
Radi se o propustanju svijetlosti. Sta je bolje, zavisi od licnih preferenci, tj koliko " tamne " hoces da ti budu naocare. Recimo ovako: blizu 100% transmisije imaju prozorska stakla, 0% transmisije ima zid u koji su ta stakla ugradjena.
Inace, obojena stakla naocala nisu nesto na sta su nase oci adaptirane, tako da produzeno nosenje takvih naocala moze da steti vidu.
Pozdrav
#18
Posted 31 May 2008 - 10:39 AM
već pisano na prošloj strani.
MTB do groba a i posle...
#19
Posted 31 May 2008 - 11:32 AM
Vise-manje mi je struka. Zato znam.
Tokom evolucije, oci su adaptirane na spektar sunceve svjetlosti, koji ima tacno odredjen oblik i sastoji se od, prakticno, svih boja svjetlosti. Svaka boja ima svoj intenzitet, takodjer tacno odredjen.
Naocale koje su nekoj od nijansi sive, taj intenzitet ravnomjerno smanjuju, zadrzavajuci oblik spektra sunceve svjetlosti, prakticno smanjujuci koliicinu svjetlosti koja dospijeva u oko. Mada ni najbolje naocale to ne rade savrseno.
Sa druge strane, obojene naocale propustaju samo dio spektra, dok drugi dio apsorbuju, dovodeci oko u situaciju da radi u nenormalnom rezimu, tako mogu nastati ostecenja. To nije slucaj samo sa naocalima, fluorescentno osvjetljenje, "neonke", takodjer daju spektar svjetlosti koji je radikalno razlicit od suncevog.
Vidi, nije toliko crno. Sumnjam da ce ti od 2-3 sata nosenja obojenih naocala u sezoni biti ista ozbiljnije, ali ne bi trebalo da je praksa da ih ne skidas.
Pozdrav
#20
Posted 31 May 2008 - 03:00 PM
Znači, ako sam dobro razumeo, siva stakla (u određenoj meri) ne utiču na promenu spektra, pa samim tim i nisu toliko naporna koliko neka obojena stakla, i ona mogu da se nose duže vreme bez nekih opasnosti po oči?Naocale koje su nekoj od nijansi sive, taj intenzitet ravnomjerno smanjuju, zadrzavajuci oblik spektra sunceve svjetlosti, prakticno smanjujuci koliicinu svjetlosti koja dospijeva u oko.
4 user(s) are reading this topic
0 members, 4 guests, 0 anonymous users