4 odgovora na ovu temu

[arioth]

Danas mi jedan drug salje jedan mail u kome je neki pismeni rad na srpsko-hrvatskom koji je radijo neki momak iz Makedonije 1988. Ljudi nisam mogao da sakupim svoje telo koliko sam se smejao. Evo kako ide

ПИСМЕНА РАБОТА ПО СРПСКО-ХРВАТСКИ ЈАЗИК НА ТЕМА: ГОЦЕ ДЕЛЧЕВ
Стојим пред споменика Гоцета Делчева и размисловао сам. Топао је пролетан дан а ја сам ишао у парку на шетњу а нисам могао да не застанем пред спомеником. Јутарње сонце обасјао је негов лик лишче су треперила на дрвеча. Ветрац је тивко дувао и миловао је моје лице са његовим нежним пердувима. Немогу а да не помислим на његова дела због кој ја живим данас у слободној држави уживајучи слободу коју дугујем токму Гоцету Делчеву и његова дела.

Помислујем на свих тих бораца који су дали своја младости и своја живота због посветлије иднине свога народа своје деце и внуче, нежалечи да умру за своју татковину толико измачувану и поробувану од турака и од других крвника који су желели да посвоје овог нашег парчета земје од памтивека.

Он је био учитељ вољен од својих деце ученика но и од народа и како што је време идало све више и више је био вољен и поштујен чак и од турака како што смо читали у четиву Табакерата.

Ту око споменика се чуствујем некеко чудно лепо. Ту као да је трава зеленија и цветичи су шаренији и у полепим бојама и песме птице су поубаве, а дури могу видети како верверице слободно скакутају по гранкама околних дрвета као да да је цела природа ове земје заблагодарна његовог дела и то што је он урадио за нашу татковину Македонију.

Ни никогаш немамо да заборавимо то што си за нас урадио и што си жртвовао свој живот за слободну Македонију. Вечно чемо памтити твоје име како и имена што су се борила са тобом како што су имаена Питуа Гулија, Никола Карева, Ѓорчета Петрова и многих других кои су паднули за побољу иднину своје деце и внуче.

Свих ти мисли су ме обзеле и био сам толико задлабочен што нисам се сетио како је време брзо пролетуло и дошло е време за ручек. Собрао сам букет свежог цвеќета из парка и положуо сам пред бисту тивко се заблагодарио Гоцета Делќева и пошао дома.


писмената е работена во април 1988, во Битола


Изработил: Т. Менде V3

[marko]

Kralj !

[gilgames]

Što meni se baš sviđa rad

[driver]

meni rad uopste nije smesan... treba napisati i smisliti sve to.... meni je rad bas ok =D>

[mixitron]

Eeee, kad se vi mali deca slabo sećate tih davnih, komunističkih vremena...

Najveću peticu iz srpskog u gimnaziji sam dobio na delu 'primeri čojstva i junaštva u (sad da'l je bio Njegoš an ženeral ili samo Vijenac) - ne da nisam znao šta da pišem nego ONO, mmmuuuuuu... kud ću, šta ću, prokenjam se k'o niko, patetika, dnooooo, generičko trabunjanje, rečenice tipa 'žao mi je što i danas ne živimo po tim moralnim načelima' - UŽAS, stidim se toga i dan danas. Napišem bednu stranu i po od čega su bar pola citati i molim nebesa da bude dvojka. PET KO VRATA, još je bilo u fazonu 'nemoj da nađem odakle si prepisao', samo što nisam čitao pred razredom

I ovaj rad na tragu toga...