Pravo prodavca, UKOLIKO MU SE OMOGUCI, da stavi cenu 0 din/e. Prosta trgovacka psihologija koju neku primenjuje pravilno, neko ne.
Pravo kupca je da ga pozove da sazna cenu ili ce ga ignorisati pa gledati artikle sa cenama.
Oglasavac ne sme da losim ili pogresnim opisom da dovede kupca u zabludu poput:
Primer 1: U tekstu oglasa stoji novo a kad otvoris oglas u tekstu stoji kao novo (Ako je nesto novo onda je novo, a ne kao novo)
Primer 2: U Opisu stoji besprekorno stanje, na slici isto deluje kako je opisano, pozoves, postavis par pitanja a prodavac pocne da zamuckuje i govori kako je to sasvim sitno ostecenje skoro neprimetno. Onda se zapitam ko je ovde lud ja koji sam pozvao pa dobio packu ili on koji oglasava nesto sto ne odgovara opisu.
Primer 3: Samostalno ocenjivanje tipa prodajem artikal vizuelno 8.5/10, tehnicki 9/10... (standardi ocenjivanja se razlikuju od coveka do coveka, mozda tvojih 9/10 je mojih 6/10)
NAPOMENA: Primeri se ne odnose na bilo koga vec su uopsteni primeri svakodnevnog oglasavanja
Primera ima dosta, samo je pitanje kod koga ce neki upaliti, probuditi mu urodjenu ljudsku radoznalost pa pozvati i eventualno kupiti.
Takodje i pored nekorektnih prodavaca postoje i nekorektni kupci, naruce pa ne preuzmu (eto je dupla postarina), naruci preko post ekspresa pa ceka zadnji dan da podigne jer je svesno narucio iako u momentu narucivanja nije bio finansijski sposoban.
Da dodam samo jos sledece: Misljenja sam da prodavac ima pravo da ceni svoju robu koliko zeli i hoce, realna vrednost je jedno, platezna moc drugo, a cenjakanje je trece...
Pre para dana sam postavio link ka austrijskom mozda i najvecem internet oglasniku za sve i svasta, izmedju ostalog naravno deo je posvecen biciklizmu generalno nijedan oglas nije bez cene, sa tacnim opisom jer njihovi zakoni ne dozvoljavaju drugacije, takodje po njihovom zakonu polovna roba se kupuje u vidjenom stanju bez garancije i prava na reklamaciju (sta prodavci cesto stave u tekst oglasa), ali ukoliko si nesto kupio pa ti je stiglo kurirskom sluzbom i ne odgovora opisu vrlo lako prodavac moze zakonski da odgovara zbog prevare i naravo da nadoknadi stetu.
Kod nas po zakonu je neki minimalni iznos kad je prevara u pitanju te se mora resavati samo sudskom parnicom koja kosta bar 2 puta od placenog iznosa.
Jedna stvar se ovde izgubila iz vida a to je da smo prvenstveno biciklisti (neko rekreativno, neko profesionalno) pa tek onda trgovci (pojednci)
Tako da sam saglasan sa ovim sto su napisali bakara i zare vezano za cenu 0 neke valute te da se umesto nje stavi dogovor i da se doda opcija zamena, mada opcija dogovor opet moze biti iskoriscena kao cena 0. Primer: vidis oglas za bicikl koji ti se dopao, u oglasu stoji dogovor, pozoves da se dogovorite oko cene a prodavac kaze cena je 500 evra (hladan tus na +40) i naravno pritom doda da je stavio dogovor dok ne sazna za koliko moze da proda bicikl pa je "zaboravio" kasnije da ispravi.
Predlog:
Uvesti opciju oceniti prodavca. Nekoliko negativnih ocena menja sliku prodavca u ocima kupca. Mislim da bi sa ovom opcijom bio resen problem cene 0. Naravno uvodjenje sankcionisanja tipa 5 negativnih ocena iskljucenje. Da ne bi bilo zloupotrebe pre nego sto kupac oceni prodavca mora da dostavi dokaz, poput slike, prijemnog lista kurirske sluzbe.
Ima jedna dobra prica vezana za prodaju, navodno je istinita, cak i ako nije poucna je, citao sam je pre 10ak godina u nekim novina. Desava se u americi, neki lik je oglasio da prodaje auto za 1300 banana. Zena neka dosla da kupi auto i ponela sa sobom 1300 banana, lik je odbije pravdajuci se da je pod banana mislio na dolar. Epilog je bio na sudu gde je presudjeno da zena kupi auto za 1300 banana jer je prodavac tako oglasio. Jos je platio i sudske troskove.
moraću da pronađem gde se aktivira obaveštavanje o odgovorima ili je to praćenje teme!!!
). 
) od nekog ko nije raspolozen da se dogovara i prijateljski razgovara.
