2 odgovora na ovu temu

[mixitron]

Milu ti majku, mislim dok ležim na zvoncetu.
Ovo je bio poslednji put da sam poljubio vrata ovom majstoru.
Ispod haube je smrduckao dizel.
Okrenuo sam ka kući, motreći na kazaljku koja je nestašno treperila oko crvene crte.
Kuća.
„Alo, de si, slušaj, curi mi gorivo na jednom ventilu k'o sumanuto, da ja to doteram, a?“
„'Ajde, tu sam.“
„Eto me za pola sata.“ Presvlačim se.
Izlazim na ulicu. Ispod oka motrim na potencijalne prolaznike.
Možda im nisam bio čudan tada. Kad sam pretakao gorivo iz kante pomoću creva, verovatno jesam.
Nebitno. Pravac Beli Potok.
Desetinu minuta kasnije, psujem se što opet nisam poneo fotoaparat.
Puk'o šleper s brašnom. Sto metara auto-puta pod dva prsta debelim slojem.

Stižem do majstora, uterujem u dvorište, parkiram, izlazim iz auta. On viri iz radionice.
„E još sam mislio kako ćeš da se vratiš kući!“
„Nisi valjda u mene sumnjao?“
„'El neće ti bude zima?“
Ne bi trebalo...“
„Pa dobro, i nije mnogo hladno.“
Nisam siguran da'l se zajebava.
„Šta znam, malo duva vetar, samo to kvari“, dobacujem dok jurim kacigu po dvorištu.
„Ono...“
Izvlačim bajk iz gepeka.
„Evo ključeva. Aj' vidimo se.“
„Aj.“
Krećem niz avalski. Lele, ala duva.

Sivo, nikakvo vreme, oblaci se spuštaju sa severa, smračuju.
Tu i tamo, neko od pešaka me radoznalo pogleda. Gledajte, smrtnici.

Dedinje. Šmajseri na gotovs ispred visokih kapija. Ameri rovare po brdu, dodajući još metar betona na zidove.
Kej, Sava. Duva kao nenormalno, kroz patike. Brankov most. Vetar baca automobile s puta. Vozim pod uglom, srećan što je prašina već oduvana. Vazduh me besomučno šamara po obrazu.
Počinje kiša.
Nameštaju se slova na ŠOPING CNETAR UŠĆE. Gde ti je aparat, majmune? Perači prozora vise sa vrha ex-CK. Gde ti je aparat, majmune?
Gerijatrija sa crvneim srp-i-čekić zasatavama i trobojkama sa petokrakama se okuplja kod 'Večne vatre'. Gde ti je aparat, majmune?
Dunavski kej. Ima još ludaka na dva točka. Jedem ih za doručak, smeškajući se sebi.
Zemun, Gardoš, restoran. Ostavljam bicikl uz zadnji ulaz. Zaključano. Dobro, hteo sam da vas poštedim ovoga.
Okrećem se: gleda me pokušaj dvorišnog staforda.
„'De si, psu?“
Isplažena jezičina, rep mlatara. Danas mi ne može niko ništa.
Na glavna vrata.
„Izvolite..?“
„Sto za četvoro večeras...“
„Aha, na ime... u redu... 'Đenja...“
Nekoliko okrajaka pogleda me češe po rebrima dok izlazim.
Forsiram prema kući. Danas ima još mnogo toga da se uradi.
Zadovoljno se smeškam samom sebi, ne osećajući čuku koja je pre pola godine bila na izdisaju.
Negde ispod ušiju mi se vrti 'Moving in stereo'. Refren pružaju poznati glasovi.
Jao, kako li ću ja...
Strašno...
Zamisli samo, koliko...
Ja to neću preživeti...

Još više se smeškam.
Pred kućom bacam pogled na cajger. Novi. Kupljen sinoć, da zameni stari, dotrajali, koji se jutros resetovao na dodir, priznajući da mu je vreme na najelegantniji način. Trideset kilometara. Smeškam se simbolici.
Uterujem u zgradu. Nad glavom sekire na gotovs.
Neko je u liftu, silazi. Malo popravljam garderobu, skidam kacigu. Komšija sa trećeg sprata. O, bardan, bardan... uterujem bicikl. On neodlučno stoji pored lifta, s punim rukama kontejnerki.
„Je li, komšija... jel' ono danas beše srećan rođendan?“
Pucam od smeha: „E nema, svi se sećaju!“
„E neka je sa srećom!“
„Hvala, hvala.“

Parkiram bicikl u hodniku. Šaljem SMS devojčici:
„NORTHWAVE JE KEVA“
Htela je bar skeleton džubin da zapakuje i donese mi s mašnicom, ali sam joj uz pokvaren poljubac i njega sinoć maznuo iz ruku.

[CopyCat]

E vidiš to je zajeb kad imaš DSLR .. da si imao ixusa stavio bi ga u dzepčić od dzubina i sve bi slikao

[mixitron]

Ma imam i A70

PS Džubin je malo blentavije osmišljen, otporan_na_sve_osim_granate a džepovi - otvoreni k'o na običnoj majici

- te mi se čini da će lowepro offtrail 1 postati redovan deo opreme, ionako je zgodan i za sitnice a može da se smakne s puta.