49 odgovora na ovu temu

[mixitron]

Oće prođe, neće prođe. Gledam ga, staće. Ma, da mu pružim ruku da skrećem.
Pružim. Gledam pravo u šoferku, u njega. Gleda on u mene.
Skrećem.
Skreće i on.
I dodaje gas.
Dodajem i ja.
Misim u onim trenucima, *, da li je toliki debil? Da li će da me zgazi jer ga nisam pustio da prođe?
Pa da je krenuo, pustio bih ga.
Ništa, to je to. Naginjem se u njega, spremajući se za udar.
Blemb.
Dobro je. Držim se za haubu. Izbacio me iz ravnoteže, ali bicikl mi je ostao među nogama.
Da li si normalan, pitam ga bezglasno.
On me gleda i sleže ramenima, uopšte mu nije jasno šta-sad-ja-hoću.
Veliki beli džip. Virnem na tablice. Kratke. BG 44-00. Beli Nisan Patrol.
Koliko ih je unutra? Uh, ima ih.
Vozač je postariji, prosed. Još nije potegao utoku.
Spušta se prozor.
„Šta nije u redu?“
Ej, mrtav ozbiljan!?
„Ništa. Gasi auto, zovem policiju.“
„Hoćeš da zoveš policiju?“
„Hoću.“

Ako me sad ne isprangijaju...
Nisu me isprangijali.
Huh.

„Dobro, sad ću da stanem tu.“

Staje. Izlaze iz kola. Nije baš onako kako sam mislio, Dva visoka momka i vozač. Vraća ih s treninga.
„Pa, gospodine, šta nije u redu?“
„Čoveče, udario si me autom, kako šta nije u redu?“
„Jeste li povređeni?“
„Ma nisam, nije mi ništa ni biciklu, udarili ste me sa 5 na sat... ali ste me udarili, pobogu, pa zar...“
„Pa ja nisam video da ćeš da skreneš, nisi uključio...“
„Žmigavac!?“

Pogledao je moj bicikl pogledom koji je govorio 'au, jes, ovo nema žmigavac'.
„Znam da nemam žmigavac, dao sam vam signal rukom, sećate se?“
„Pa vi ste skrenuli u nas.“
„Jeste, ja sam video, bili ste s moje strane. Baš ste naglo skrenuli u nas.“
„Ja sam skrenuo u vas.“
„Da.“
„Ja sam vaš džip od dve tone udario biciklom? Dobro, nek' bude, videćemo šta će drugi reći na to. Ukoliko se sećate saobraćajnih propisa, ako ste iakd polagali vozački, vi se uključujete u glavnu ulicu i JA imam prednost, i još sam vam došao s desne strane.“

Premotavanje.

Biciklista skreće iz glavne ulice levo. Džip se iz uličice isključuje levo. Bez migavca, nije ni bitno. Ubrzava pravo u mene dok skrećem. Završavam na prednjoj levoj ivici haube džipa namotanog ulevo.
Skrenuo sam u njih, udario sam ih.


92...

Jedino što valja od cele naše policije su operaterke na centrali. Zaista nikad ne zvuče umorno i nadrndano. Ne, nisam povređen, ne treba hitna pomoć, nema materijalne štete... da, čekam...
Saobraćajnom treba hiljadu godina da se javi na vezu.

„Dobro veče, ja sam biciklista, upravo me je udario auto. Evo nas u Zemunu, kod Zemunske gimnazije. Niko od nas nije povređen.
„U redu. Koji je tip vozila?“
„Izvinite?“
„Šta vi vozite?“
„Bicikl?“
„Da li je auto koji vas je udario tu?“
„Jeste.“
„Gde se nalazite?“
„Kod Zemunske gimnazije, tu pored parkinga ispred Pinkija.“
„Ulica?“
„Pa pored Zemuns...“
„Ulica!“

Osvrćem se oko sebe, nigde broja, nigde table. Onda mi se mozak prebacuje u normalan tok, valjda prvi put u ovih 10 minuta.
„Nemanjina.“
„Koji broj?“
E da mu milu majku?
„Nema broja, (osvrt) evo nas tačno između Zemunske gimnazije i Muzičke škole, stojimo pred kioskom.“
„Koji BROJ?“

Da li on mene zajebava? Koji će to kralj iz Zemunskog MUP-a da traži Zemunsku gimnaziju po BROJU?

„Pa 6-7, otkud znam, Poljoprivredni fakultet je 6, mi smo 50 m odatle ...“
„Između broja 6 i 7. Dobro. Kontakt telefon, ime prezime... sačekajte tu.“

Klik.

„Šta je rekao?“
„Da čekamo.“
„Pa dobro, i šta će da bude?“
„Ne znam.“
„Jel' možeš ti da dobiješ neku odštetu?“
„Ne znam.“

Jedan momak mi zagleda bicikl.
„Nije mu ništa, nije pao.“
„Ma da, pa nije bilo ništa, znam kako ovo govno puca, kad njemu nije ništa...“
Nazvao je moj bicikl govnom.
Oseća moj pogled na sebi, odmiče se od bicikla.

„A tebi nije ništa, sigurno.“
„Nije, video sam da ćete me udariti i nagao sam se u haubu, da ostanem na njoj umesto da me obori.“
Čovek me gleda... šta znam, podsmešljivo/sažaljivo. E, sirota budalo.
„Pa čekaj, sad, ovo što kažeš, zar to tebi nije smešno, nagao si se na haubu, ovako onako?“

Pričaćeš policiji kako si se nagao na haubu da te auto ne obori?

„Oprostite, ali da li bi vama bilo smešno da ste vi gledali kako ćete da se najbezbolnije sudarite s autom koji skreće u vas i ne staje? Zamislite da ste vi bili na biciklu i da se vama to desilo?“
„Pa jeste.“
„Nije mi bilo ništa jer smo se sudarili sa pet na sat. Da ste išli dvadest, sad bi me strugali sa puta. Isto tako ste mogli da vozite i fiću.“

Čekamo.
Staje crna mečka pored nas.
„Eee 'de si bre, šta je bilo, šta čučiš tu na ćošku?“
Ma to i to.

Aha, pa jesi ti momak dobro, pa jel imaš štetu? Šta, ništa? Za to si zvao policiju? Za takvu sitnicu?

Objašnjavam čoveku da je, srećom, sitnica, ali da bi me njegov prijatelj samleo da je išao brže.

I da ga je očigledno bolela ona stvar što će da me samelje u tom trenu kad sam sumanuto naskakivao biciklom na njihov džip, pokušavajući da mu skinem malo štroke s branika pre nego što mi slomi ruku.
I da sam zvao policiju da bi mu uzela dozvolu doživotno, pre nego što ubije nekog manje srećnog. I da ga odere od batina pre toga.

„Eeej bre momak, petak je veče, pa zar nemaš šta drugo da radiš nego da sad ovde čekaš policiju?“
Koja si ti budala kad u januarski petak u mokrih jedanaest uveče voziš bicikl?

Rekoh mu, eto, stavio sam devojku na spavanje i izašao na krug. I mnogo radije bih sad bio na ulasku u kuću nego ovde, ali jebi ga.
„Dobro momak, kako hoćeš, ali čim si za ovo zvao policiju, znači da postoji neki problem. Hajde, uzdravlje.“
Ode.
Osta mi nejasno da li i za sinove njegovog pajtosa misli da su malo čudni kad u petak veče nemaju šta drugo da rade nego da treniraju košarku...

Nema murije.
Fini gospodin mi nudi sok. Pita decu da li bi oni nešto popili. Šalje ih u kola, da im ne bude zima. On je u trenerci, i sedi napolju. Stamen lik, ili je isto bio sportista, ili ne izbija iz teretane. Vrlo uljudan. Pokroviteljski nastrojen.
Zmija u travi.

Nema murije.
Pričamo.
Priča mi o tome kako je on vozio bicikl, motor, kako su motoristi ovakvi i onakvi, kako ne znaju... voze na pedalj od ivice umesto da voze sredinom puta, niko im ništa tad ne bi mogao. On je za to da motoristi budu ravnopravni učesnici u saobraćaju... i vidi ovog ovde, ovog taksistu kako je sad stao na kiosk, zatvorio ulicu. Kako tek oni voze, to je strašno.

Jeste baćo. Voze strašno. I ti si protiv takvih i smatraš da bi ovi sa dva točka trebalo da budu ravnopravni učesnici u saobraćaju.

Nema murije.

Postalo i meni hladno.
Momci cupkaju, zakopčavaju.

Hoće li ta murija?
Imaju li oni rok u kojem moraju da dođu, pita čovek. Bemliga, reko', znate gde je MUP odavde, ima 5 minuta pešice...

A vidiš li ti smisao čekanja policije?

Ne vidim. Na kraju će da izađu i da se rukuju s njim, a ja ću da duvam alko-test i drkaće me što nemam kacigu, jer imam i prednje i zadnje svetlo i katadioptere i reflektujuće pantalone.

Ide vreme.

Ide vreme.

Ide vreme.

Da li ja očekujem da će sad njega da kazne?

Ide vreme.

To je sitnica.

Ide vreme.

Da nam kažu, za to ste nas zvali, a država u ovakvom stanju?

Ide vreme.

Jesi li za sok?

Ide vreme.

Da se mi raziđemo, bogu hvala nikom ništa nije bilo, sretaćemo se još, pa ja ovde stalno...

Ide vreme...

„Možeš li ti da ih zovneš i proveriš misle li oni da dođu?“
„Bojim se da ćemo onda svi spavati u policiji.“
„Eheh, nasmeja se on, to se već neće desiti.“

Neće. Za to će već cimnuti nekog pajdu. Ovo je sića. Nisam mu ni farbu zagrebao, smao malo obris'o blato s haube.

Sad već i meni ide vreme. Dođem li kući u neko doba jer sam se zadržao čekajući policiju posle sudara, biće mi lakše da vozam F-15 nego da opet izađem iz kuće s biciklom.

Gledam na sat.
Boli našu policiju uvo...
„Ej...“
„Ako ih nema za pet minuta, svako na svoju stranu.“

Utterly defeated.

Nema ih.
Ista devojka na centrali. Isti glas u saobraćajnoj.

„Da, da, ide patrola...“
„Pa vidite, ako neće skoro, onda, pošto smo se mi dogovorili...“
„Aha, u redu.“
„Izvinite, dolazite ili ne?“
„Pa jeste li se dogovorili?“
„Jesmo“. Mrzim se.
„Pa eto, otkazaćemo patrolu i sve u redu...“
„Hvala, prijatno.“

Obili mi kuću? Eto ih za tri sata.
Ubili mi ukućana? Eto ih za tri sata.
Komšija prijavio da si mu opsov'o mater? Eto ih za tri minuta.


Pružio mi čovek ruku. Prihvatam. Jak stisak. Uzvraćam. Drži stisak, predugo. Mrzim to. Potapšem po ramenu. Smešno mi. Napeo sve mišiće da vidim da je baja. Može da me skrcka, ali je on ipak dobar čika, a ja sam samo budala s bicilom. Dao sam ti i da se igraš s policijom.
Pušta, konačno.
Stari vestern... „And you, son, you are fast. I'll have to kill you.“
Povlačim iskorak za polugu u ramenu sa obaranjem na zemlju.

Želimo si svako dobro, prijatno, dug život... molim ga samo da pazi na bicikliste, ljubim ga da malo pripazi. Mekani smo, rekoh, a vi imate tonu i po u tome.

I momci mi pružiše ruku. Doviđenja, sve najbolje. I vama, momci, vi bar niste ništa krivi. Ja sam kriv jer sam izašao da vozim bicikl, imao ideju da će me džip s kratkim tablicama propustiti, bio budala da zovem policiju, izdangubio i sebe i čoveka, gladni mu sinovi, večera se hladi... Bar je poziv s mobilnog besplatan za 92, ne potroših kredit.

[arioth]

KOji su to likovi kaji rade kao policajci. Strasno. Ej sto nisi trazijo ostetu? Bar da ima za novi fotoaparat

[mixitron]

Ma goni ih. Ko nza uopšte ko je taj lik s takvim tablama, ispade mi da je super što me nije zgazio posle. (za svaki slučaj sam otišao kući nekim manje poznatim stazama )

Po kom osnovu odšteta? Pretrpljen strah i duševni bol? Osećaj zvan 'poslednje govno'? Trauma?
Kad se pojavila murija za zapisnik?

Ma...


Jebe mi se što me je 'udario' auto. Stvarno mi nije bilo ništa.

Ali taj osećaj da SVE REDOM boli đoka što je tebe udario auto jer te nije ubio, a i još si na biciklu, e to je pogano.

Osećam se k'o budala jer sam 40 minuta čekao Godoa dok se onaj lik smarao, znajući da od svega toga neće biti ništa, ali da nije pobegao s mesta udesa, pa sedi.
Jebi ga. Drugi put kad me lupi auto, ustanem, otresem prašinu, kažem 'brate, gledaj malo', i odem dalje.

I onda se sladim misleći kako bi taj najebo da sam zvao muriju... a možda bih ga malo i tukao dok ne stignu ako nije neki krimos u mirovnini.

[Ciklo]

mani policiju, zadnji put sam cekao vise od sat vremena da se domiluju...

a jednom zna hari, pa ako nismo 5 minuta slusali muzikicu na 92.. mogli da nas izresetaju i pokopaju dok se ovi jave..

[arioth]

Zato treba da se sprovede policija na biciklima, koja ce cuvati nas bicikliste od sranja koja se desavaju u svakodnevnom zivotu.

[mixitron]

a jednom zna hari, pa ako nismo 5 minuta slusali muzikicu na 92.. mogli da nas izresetaju i pokopaju dok se ovi jave..

Pa ja nisam 5, bilo je malo kraće, ali nije bilo ni muzike.

Ispada da je najbolje što me klepio neko stariji i smireniji. doduše, da je izašao neki vo junior, verovatno bih se odmah setio da ne tražim pravdu gde je nema.

[astrodule]

Ispada da je najbolje što me klepio neko stariji i smireniji. doduše, da je izašao neki vo junior, verovatno bih se odmah setio da ne tražim pravdu gde je nema.

E, tako je moj drug pobesneo jer ga je na pesackom zamalo zgazio lik (bilo je zeleno za pesake, a lik je skretao levo) i ovaj iz kola je izasao i samo sto ga nije prebio (neki opasan lik)
Od tada sam ja smirio dozivljaj kad me iseku kola (i kao pesaka i kao biciklistu), jer ko zna kakva je budala u kolima (mada uvek pozelim da se slupa, i ne povredi previse)

[Biodiesel]

Izgleda da su KOLA taj čaroban predmet obožavanja i onaj koji ih vozi, po defaultu je jači od nas pešaka/biciklista. Moraću i ja da kupim ta KOLA kako bih kada udarim nekog prošao nekažnjeno jer će onaj koga sam udario prvo da pomisli "ko zna kakva je budala unutra daj da mi begamo".

Mixi....žao mi je što ti se ovo desilo i da bog da ti se više nikad ne desi...Bar si imao posla sa uljudnim čovekom koji razume šta mu se priča...Kod priče "šta da se ovo desilo tebi" nikad čoveku sa decom ne pominješ njega, nego decu. Neka se seti da si i ti nečije dete.

Meni se desilo da sam prelazio pešački kod Ceraka i imao blaži incident. Što ti kažeš Miksi, osećaj govna. Zaleteo se baja sa 124-kom i ne gleda...Ja stojim na pola pešačkog (ajde usporiće) kad jok stoka. Na kraju se to završilo u Džejms Bondovskom maniru ne previše elegantnog ali efektivnog koluta u napred kako bi izbegao kola. Toliko sam bio besan da da je slučajno stao, odgrizao bi mu deo face .

[mixitron]

Ma, iseku... isekli i mene 100x, najlakše mi da malo vrdnem i prikočim i oteram mu zadnju tablicu u pi* materinu.

Ovaj me lupio. Znaš li koji je bolesan osećaj bežati i videti da tenk od patrola skreće *u* tebe... da to radi iz velike brzine, pa da se 'utešiš' da ne može da stane. Da je tu negde bila neka kamera za nadzor, mislim da bi onaj ko gleda traku rekao da je taj namerno išao da me malo lupi.

2006 sam otkidao liku vrata sa kola da ga izvadim napolje... samo sam tog lika imao na zicer.

Eh, kako piše na onoj tabli u Tršiću, nije čoveku žao na malo, nego na nepravo.

[CopyCat]

Ja se u gradu vodim onom "pas koji laje na svaki kamen nikada neće tići do cilja" ... znači imam cilj gde treba da stignem .... znam da između mog cilja i mene ima kojekakvih homosapiensa... umetnost je upravo u tome da izbegneš bilo kakav nagoveštaj konflikta sa nekim od primeraka. Zašto je tako... ljudi više rade.. posebno u gradovima... postoji veća koncentracija stresa... velika je verovatnoća da neki čovek koji je celog života bio miran jednostavno prsne posle teškog radnog dana i to baš u saobraćaju i to baš na tebe...da ne govorimo o ovim primitivnijim primercima... ti na to ne možeš uticati... ti to sam ne možeš promeniti...najmudrije je da gledaš da ih sve zaobiđeš i da stigneš ( u mom slučaju do mosta slobode ) na cilj i posle toga te čeka jedan dobar trening i vožnjica u prirodi... ima dana za megdana a to nije dan kad ja idem u vožnju... onda idem da se relaksiram od svakodnevnih konflikata a ne da stvaram nove . Svi mi možemo da pogrešimo i svi smo mi u nekim trenucima skloni da prsnemo.

[CopyCat]

ps: sad se setih jednog mog incidenta od pre godinu i kusur dana... Novosadjani ce znati pravu sliku a i vi ostali...to je bio dan kada sam shvatio da stvarno ima debila ne samo u kolima nego i na biciklovima.
Uglavnom prođem ja futošku pijacu i krenem prema željezničkoj stanici... vozim po biciklističkoj stazi sa leve strane bulevara tamo gde je servis fanatica... baš dobio brzinu jedno 35 km za jedno desetak metara... i pedalam ja vidim u susret mi idu dvoje biciklista koji voze jedan pored drugog ... i vide oni mene i ništa... ne sklanja se ni jedan ni drugi... ko je vozio po bulevaru zna da biciklistička staza ima sasvim dovoljnu širinu da se dva bicikla mimoiđu lagodno.. i ja počeo još više da pedalam i lik u poslednjem trenutku jedva skrene i izbegne me i ja ga u tom momentu oteram u p.m .. kad sam se okrenuo vidim lik je stao i dere se šta hoćeš i diže ruke... i ja stao i krenuo da idem prema njemu i kažem mu maj..ne jes ti ćorav što se ne sklanjaš kad me vidiš ... jel znate šta mi je lik odgovorio??? .... kaže on sav onako samouveren "dečko ova strana bulevera ti je rezervisana za naš smer... moraš preći na drugu stranu bulevara =D> .
Inače bio sam spreman da se fajtam.. zato što sam mislio da je lik bezobrazan i da je namerno to uradio... ali kad sam čuo šta je rekao... samo sam mu rekao pozdrav gari vidimo se seo na bajs i odvozao se .. ne znam odakle ljudima takve ideje

[mixitron]

Pa da, ali ja sam onaj koji je posle napornog radnog dana izašao malo napolje da smanji koncentraciju stresa prijatnom fizičkom aktivnošću...
Šalu na stranu. Da je ovaj i u jednom trenu rekao 'izvini, šta mi bi, nemoj da zoveš muriju, najebaću bez veze, tralala...", da je na tren pokazao da mu je žao ili krivo ili da je na ma koji način izbačen iz internog koloseka a ne iz rokovnika, verovatno bih se ja njemu izvinuo i nikom ništa.

Ali ne, njemu je bilo smešno što sam gledao kako da padnem na haubu umesto pod točak, i što se tangiram oko toga što me je malo lupio kolima.

Sad znam za ubuduće. Ne tangiraj se... nije te slomio, nije te puno slomio, nije te ubio, wtf, uvek ima i gore

[CopyCat]

U našem vremenu u kom živimo ne postoje izvinjenja ... svi su počeli da se poistovećuju sa Amerikancima... i Bushom... "I was wrong ... i make mistakes... but i had to... " da li ti tu negde vidiš "sorry" ... tako će i ovaj crnja sledeći... ljudi se nešto pale a ova klintonova ima da rasturi svet... i posle će samo izjaviti "World is safer now" ... bottom line... niko ti se nikad neće izviniti bez obzira koliko očigledna njegova greška bila

ps: fuck ... pomenuo sam Amere i Klintona i Busha ... ode poruka i CIA na analizu

ps II : FUCK pomenuo sam i CIA

[Biodiesel]

A i šta će ti izvinjenja... Izvinjenje služi kad te neko SLUČAJNO nagazi u autobusu, a ne kad gleda u tebe i gazi te kolima....Tu izvinjenje nije prihvatljiva opcija.

[mixitron]

U nekom sumanutom svetu gde bi policija došla za 5 minuta i ovog doživotno oprostila od mogućnosti da zgazi nekog, osim u autobusu, eto, možda bi mi izvinjenje pomoglo.

U našem svetu izgleda mogu da ocenim da li ću da ga vadim iz kola kao onog u 2006, ili ću da u boljem slučaju napravim budalu od sebe, kao sinoć, a u gorem i da budem kriv... ako oni ne prihvate moje izvinjenje što su me zgazili.

Đura će ti oprostiti što te je tukao...

[mixitron]

c/p mejl prepiska s ortakom

> Šta je, bre, s vama, biciklistima!!! )))))
> Baš sinoć sam se video sa jednim drugarom i pričali smo o
> nezgodama na biciklima. Jutros mi je poslao snimak koji je on napravio dok
> se vozio biciklom, u trenutku kada ga je presekao neki punto. Šta se dalje
> dešavalo možeš videti na

[youtube_embed][/youtube_embed]

I bi li me neko prosvetlio po pitanju onog embeddinga?

[BojanNS]

kaže on sav onako samouveren "dečko ova strana bulevera ti je rezervisana za naš smer... moraš preći na drugu stranu bulevara

Desila mi se slicna stvar, idem ja Futoskom ulicom po biciklistickoj stazi, i idem u smeru ka Veterniku tj. po logici tog tvog idiota idem suprotnom stranom, i tamo na raskrsnici blizu bolnice ide kolona od jedno 5-6 bajseva (tu je stvarno uska bic staza ) ali mimoisli bismo se da nije neka zena uletela izmedju nas dok se smo mimoilazili Ja samo lepo stao i nista, dok se neka baba skrsila i pocela da se dere na mene kao idem pogresnom stranom ulice =D> =D> =D> . Nista nisam rekao samo sam nastavio, sta sada da se raspravljam sa babom, meni nije bilo nista nisam ni pao, a nije ni ona kriva ali POGRESNA STRANA ULICE

Zato vise volim sumu, nema kola

[arioth]

Nemoj da ides mojom ulicom
Nemoj da ides mojom ulicom
Jer nemoj, stvarno nemoj
Ni u ludilo nemoj, mojom ulicom........

[mixitron]

Pusti babe, k'o da je njima lako Spuštam se proletos Takovskom, prelazim na pešačkom i idem trotoarom pored skupštinskog parka. Tu ima mesta do mile volje, i još nije gužva.

Mimoilazim se s nekom babom. Baba 'seče' stazu, a korak k'o cipela. Obiš'o sam je za dva metra, najnormalnije, prošao joj iza leđa, ni presek'o ni ništa. Dok sam joj prilazio, samo čujem babu kako sikće 'gde ćeš sad i ti u pi* materinu' =D> =D> =D>

[Hari]

Auuu bre Mix, kukas ko da je ne znam sta, a ne fali ti dlaka sa glave.